EKO

20 Deo

Ispostavilo se da sam bila u pravu. Vise ih nismo sreli, nisu se pojavljivala ni nova cudovista. Sve smo ocitili i zavrsili misiju u naredna 5 dana. Na kraju misije iz godine pre nas ostalo je 300 njih. Od nas ostalo je 1343, 640 nasih bilo je mrtvo nakon cele misije. Prosli smo mnogo bolje nego sto je ikada bilo ocekivano.

"Jack mislim da trebas da predas vodjstvo Eko"- rekao je Nik kada smo spremali konje

"Ne zelim da budem vodja"- odgovorila sam penjuci se na svog konja- "Zelim da vidim svoju sledecu misiju"- rekla sam hladno

Zelim da znam sta se desilo sa Ethanom.To je misao koja me je izjedala preostalih 5 godina. Da pet godina nisam cula nista o njemu, niti sam ga videla, a nisam vise srela ni onu devojku. Ovih pet godina desilo se previse toga. Toliko da ne bih mogla sve to da preskocim ali pravi razvoj svega bio je tek nakon toga pa nisam mogla ni da tome dam toliku paznju, pokusacu da vam objasnim sta se sve desilo.Proglaseni smo za najdelotvoriniju grupu dok su zasluge isle Jacku, on ih je primao spustene glave jer je znao da sam ja ta koja je odgovorna za sve to, delom to bi bilo ono sto su svi znali, a izmedju toga desilo se toliko toga. Spojeni smo sa godinom pre nas vec te misije tacnije oni su se sklopili sa nama i postali smo nasa godina. Imali smo dosta misija, laksih i tezik, a i onih bolesnih. Sredjivali smo misije kao niko drugi, imali smo bas najbolji prosek od svih i selili se svuda po kontinetnu da resavamo probleme, svima oko nas izgledalo je kao izgra, nama bilo je to sasvim drugacije. Znali smo da iz nekih misija izadjemo skorz prekriveni krvlju da ni sami nismo znali da li smo prekriveni nasom ili krvlju neprijatelja. Tada sam i shvatila da cudovista jeste manje od nas ali opet dovoljno da nam pruzaju otpor i prave nam razne probleme. Eke su se sredile, postale su prave osobe, ratnici su postani neustrasivi. A posle toliko misija bilo bi sramota da je drugacije, sloga je bila svakodnevnica i uskoro se nismo ni gledali kao eke i ratnici vec smo prosto bili grupa. Gde je svako imao dovoljno povrenja svakome iz grupe da ce ga zastititi. Nista nam nije stvaralo nikakve probleme, a ovaj mesec smo mi svi punili 23 godine. Imali smo celo mesec slobodan sto je bilo jako cudno, sobzirom da je stanje bilo ne bas sjajno u celoj drvazi. A mi smo bili grupa koja je skakala sa jednog na drugi kraj kontinenta. Nakon nase prve misije i spajanja nasih godina broj je glasio 1643, tokom ovih 5 godina izgubili smo manje ljudi nego tokom nase prve misije, zato smo proglaseni i za jednu od najboljih timova, ali i za zvanicno najveci tim koji je preziveo 5 godina. Godina posle nas u ovom trenutku nije imala ni jednog coveka, poslednja osoba umrla je tokom njihove druge misije. Ostale godine takodje nisu bile nista bolje. Poslednja godina koji je izasla pre godinu dana takodje je ostala bez poslednje osobe proslog meseca. Ispod nas su vec izgubljene dve godine. Zalosno je znam. Nas je sada okruglo 1501. Da ja sam uvek taj neparni broj. Sada smo bili u najvecem hotelu u nasem hraljevstvu provodili poslednje dane nasih 30 slobodnih dana i cekali pismo o nasoj sledecoj misiji. Nisam ni sama verovala da smo svi vec napunili 23 godina. A opet najbitnije mi je bilo da je Nik pored mene, bila sam spremna da uradim sve da tako ostane.Svi su ovde znali sve jedni o drugima, postojale su samo dve tajne. I dalje niko nije znao nista o mojim pravim mocima, i niko nije znao zato je kosa najjace eke iz druge gocine uvek podignuta. Sve sem toga smo znali jedni o drugima bez problema ili ustrucavanja. Cak je bilo i poznato koja eka kada ima svoju mesecnicu pa su tada bile osolobodjene tezeg rada. Nakon dve godine shvatili su da ja nikada ne uzmam slobodne dane pa je to postalo jako cudno. Nik im je dao odgovor pre mene govoreci o tome kako smo odavno iskoristili magiju koja bi moj bol tokom mesecnice delio na pola sa njim pa mi nikada nije bio problem da radim tokom tih dana. Na moje iznenadjenje svi su poverovali u to. Nik je bio i ostao moj spas zauvek. Trebace mi jos koji dan da shvatim koliko sam vise trebala da budem zahvalna na Niku i to sto sam bas ja ta koja ga je upoznala na vreme. Jer Nik, bio je ono sto se srece samo jednom u ovom sjebanom zivotu. Ili nikada kada je vreme rata kao i sada.

"Hej"- dodje Nik iza mene i spusti se da me poljubi u obraz

"Hej gde si do sada?"- pitam ljubeci i ja njega kada sedne pored mene

"Ostao sam da spavam duze"

Klimnem glavom i nastavim da jedem dok je on doneo svoje jelo. Verovatno je umoran od jucerasnjeg treninga jer Nik jako retko ostgaje da spava duze

"Nego da li imamo neke vesti oko pisma?"- pitao je

"Ne"

"Imamo"- pojavi se Jack 

Sedne preko puta mene i spusti pismo ispred mene.

"Nisam ga otvarao jutros je stiglo. Pogledaj ga prvo ti?"- progovori vise kao pitanje nego kao predlog

"Crno?"- zbunim se uzimajuci pismo, pa odmah i shvatim zasto je pitanje prvo predao meni

Dobijem potvrdno klimanje glave od njega.Uzmem pismo i otvorim ga. Unutra je isto bio crni papir sa belim slovima.'Obavestenje za godinu 4758,Vasa nova misija je odredjena. Stanje u drzavi je kao sto i sami znate onakvo kakvo jeste. Vasa nova misija odigrace se na prvom redu. Cela grupa poslata je u prvi red. Jedina ste grupa koja je 5 celih godina prezivela sa tolikim brojem ljudi. U prvom redu nemamo dogovarajuci broj ljudi zato ste vi poslati tamo. Vasa misija se zavrsava kada prvi red vise ne postoji. Sve stvari koje su vam potrebne za vasu misiju mozete preuzeti u kuci usput koja je oznacena na mapi koju ste dobili zajedno sa pismom. Znate da je prvi red tajna lokacija pa vam obavezujemo na diskreciju'

"Sta kaze?"- pitaju Nik i Jack u glas

"Kao da zele da nas ubiju"- odgovorim- "Cela godina je poslata u prvi red"

Cim sam progovorila njihova lica su izgubila boju. Mislim da zapravo jeste istina da zele da nas se otarase, ne zele da mi resavamo problem zene da mi vise ne postojimo. Jako me zanima sta ce na kraju da ispadne sa svime ovime i kako ce sve ovo da se zavrsi.

"Zezas?"

"Ne. Salju nas jer smo jedina grupa koja ima ovaj prosek"- kazem ironicno

"Kada krecemo?"

"Sutra"- odgovorim gledajuci dodatni red na kraju pisma

"Gotovi smo"

"Hajde da obavestimo ostale. Niko sem nase grupe ne sme da zna gde idemo, recicemo svima kada smo dalje od naseljenog dela"- dodam stavljajuci pismo ispod svog stita pa nastavim da jedem

Izgleda da je nas kraj pred vratima. Prvi red niko nikada nije preziveo, postoji od samog pocetka rata. Samo ime prvi red dolazi od toga sto je rat bas tu i krenuo. Prosirio se kasnije po celog drzavi ali tamo nikada nije zavrseno nista. Nemoguce je uciniti da prvi red nestane, to je jednako zavrsetku rata. Da su oni ikada pitali mene, ili bilo koga ko je imalo pametan prvo bi se resili problemi na jednoj strani kontinenta a onda se redom islo i neprijatelj bi se suzbijao sa svih strana, na ovaj nacin je nemoguce resiti se rata. Prvi red bi najverovatnije bio negde na sredini sredjivanja problema zvanog rat.