EKO

19 Deo

"Povredila si se"- prosaputao je

"Nije to nista"- kazem uz osmeh pokusavajuci da sklonim ruku od njegove

"Zasto nisi izlecila ruku?"- pita gledajuci me u oci

Gledam u deo gde mi pocinje dlan kako je naduven.

"Umorna sam. Moram da jedem"- odgovorila sam iskreno

"Potrosila si snagu?"- pita vise nego uplasenoKlimnem glavom protivm svoje volje.

"Eko tvoja snaga je ogromna, na sta si mogla da je potrosis, sve ovo za tebe je nista"- sada je postao jako zabinut

"Barijera bi se raspala trenutka kada je cudoviste zavrsilo napad. Ja sam preuzela drzanje stita i prenela dobar deo svoje energije njoj"- odgovrim iskreno

"Zasto ti je to uzeo toliko energije?"

"Jer sam barijeru drzala preko nje. Ja ne znam da pravim tu barijeru to nije u mojoj kosi"

"Koristila si se njenom kosom bez dodira?"- skoro pa vikne

Klimem glavom.

"Eko to je opasno. To je jos gore nego menjanje maca, da ne spominjem da si radila i to"

"Dobro sam, snaga ce mi se vratiti koliko sutra"

Odmahne glavom i ode negde. Nakon samo nekoliko minuta vratio se sa devojkom koja je imala podignutu kosu.

"Sada sam se vratila izivni. Osetila sam da si mi ti predala energiju hvala ti na tome. Do sada krala sam energiju sam od Iana"

"U redu je"

"Daj da vidim tvoju ruku"

Izleci mi ruku a onda se povuce bez reci nazad.

"Vices ostalim, a najgora si"- govori Nik predajuci mi peceno meso

Prihvatim meso bez reci i krenem da jedem. Jeste u pravu ovo je bilo preduhitreno od mene. Trebala sam da razmisljam malo, ali opet nisam imala dovoljo vremena. Na kraju se sve zavrsilo kako je i trebalo, tako da je sada sve u redu. A to je jedino vazno.To vece spavala sam bez problema, nisam htela ni da razmisljam o tome sta nas ceka sutra ili ko treba da strazari, samo sam se uvukla skroz uz Nika i mirno spavala.Jutro je vec bilo druga prica. Iako su se svi vratili u normalu tokom samog jutra. Dan je bio tmuran. Sve to bilo je zacinjeno ranom pojavom previse cudovista.Uzela sam svoj mac i istog trenutka osetila ogromu slabost. Nisam se oporavila, ali to ne sme da se zna ili vidi. Umem mac i samo krenem sto napred. Ubijam cudovsita bez razmisljanja sve dok nisam videla veliki broj ljudi sa crvenom kosom ispred sebe. Ali mi nista od toga nije bio problem koliko mi je smetalo sto sam videla medju njima i Ethana. Nisam htela da njega vidi kao svog protivnika, isto koliko nikada nisam htela da vidim ispred sebe Nika, na suprotnoj strani od mene. Istog trenutka i on je ugledao mene, na njegovom licu mogla sam da procitam jednaku zabrinutost.Sledeceg trneutka svet je stao, ali ne sa prenesenim znacenjem, vec ozbiljno svet je stao sve se zaledilo osim nas dvoje. Gledala sam oko sebe i videla da se bas niko ne pomera, cak i zivotinje, cak ni sneg nije padao.

"Sta se desava?"- pitam i daje gledajuci oko sebe

"Zaustavio sam vreme. Trenutno to mogu da uradim samo na nekoliko minuta, ali nisam ocekivao da ovo nece uticati na tebe" -govorio je iskreno dok je kao i ja isao ka meni

Sve dok ja nisam zamalo pala, tada se odmah nasao ispred mene i zadrzao me je od sigurnog pada.

"Sta ti je?"- pita jako zabrinuto

"Ne znam, nisam uspela da oporavim snagu od juce"- odgovorim jedva stojeci na nogama

"Da vidim"

Stavi ruku na moje celo i nekoliko trenutaka ne progovori nista.