Put je onda nastavio da bude iskljucivo monoton. Jahala sam i dalje Nikovu kobilu. Svakim sledecim stajenjem za nocenje postajalo je jos gore. Ranici su poceli da shvataju da eke ne rade apsolutno nista osim toga sto su bile lepe, bas kao sto je i Nik rekao.
"Stajemo"- viknuo je Jack iako je bila tek polovina dana
Danas jesmo trebali da stignemo na nase odrediste, tacnije tacka sa koje krece misija, ali smo imali bar jos 3 sata do tamo. Sobzirom da sam odlucila da danas idem na kraj reda, nastavila sam napred da vidim sta se desava, jer pored svega ja sam i dalje bila deo prvih 10 osoba.
"Sta se desava?"- pitam
"Imamo drustvo napred"- pokaze na ljdue koji se vide ispred nas- "Moramo prvo da proveriko ko su oni. Ko se javlja kao dobrovoljac"
"Ja cu"- javim se odmha dok Nik stane pored mene
"Proverio sam ekolokacijom i niko od njih nije cudoviste"- doda Jack pre nego krenemo
Nas dvoje smo nastavili napred, i kako smo se priblizavali bilo je lako vidljivo da su to ratnici i eke.
"Ko ste vi?"- pitali su cim smo krocili do njih
"Mi smo ova godina, imamo misiju na polju 7"- odgovorila sam
"Koliko vas je?"- nastavio je ponovo isti momak
"Nesto manje od dve hiljade"
"Tacan broj"- pogledao me je popreko vadeci neki papir
"1983"- odgovorim
"Zanci vi ste nam nova pomoc. Receno nam je da je vodja nove grupe muska eka. Nijedno od vas nije eka"
"Nas dvoje smo samo dosli da vidimo sta se desava"- odgovorim- "Ko ste vi i koliko vas je"- osmotrim sve njih redom
Malo ih je, u odnosu na nas stvarno ih je malo. Ali nakon sto sam videla onu grupu dana kada smo krenuli, onaj covek i njegova godina od kojih je ostalo svega 40. Ova grupa mi se cini mnogo vecom.
"Mi smo godina pre vas. Mora da ste nas nekada videli do sada u skoli"- odgovori momak odmeravajuci mene i Nika
Zapravo ovo nije cudno, jer se godine medjusobno jako retko srecu. Nemoguce je znati sve.
"Izvinite ali o vama ne znamo nista, osim da vas je vise od vas. Gde je vas ostatak?"- pogledam preko cele njihove grupe
"Mrtvi su, ovo sto vidis je cela nasa godina. Ostalo nas je 300"- odgovori momak- "Od 2500"- doda
"2200 su vec mrtvi?"- pitam hladno iako sam dosta iznenadjena, uvek su nas ucili da budemo hladni prema ostalim grupama, ne smemo da znamo nista o drugim grupama i ne smemo da dajemo nase informacije
"Da. Koja vas sreca prati? Nas je pratila narandjasta"- odgovorio je ponosnoI jeste ponosno da ih je 300 zivo sa narandjastom srecom
"Crvena"- odgovorim na sta se on povuce korak unazad
"Javite vasima da dodju, ovde cemo prespavati. Moram da pricam sa vasim vodjom da razjasnimo polazak na misiju sutra. On verovatno zna da radite sa nama"- nastavi
Okrenem se i zazvizdim sto ostalima da znak da krenu ka nama. Dok su se oni dolazili ja sam iskoristila da pogledam sve njih redom. Bilo je jednak broj plavih i crnih glava. Devojke su mada bile drugacije od nasih, nekako su vise licile na mene nego na nase eke. I moram da priznam da me je to jako zbunilo. Nisam ovo ocekivala.
"Eko?"- pogleda me upitno Jack
"Godina pre nas, navodno misiju nastavljamo sa njima. Njih je 300. Ovo je njihov vodja"- pokazem na momka koji je pricao do sada
YOU ARE READING
EKO
FantasyPocetak je bio ovakav: Tog dana se odjednom zaculo sudaranje zvoncica koje je cinilo jako privlacan zvuk, istog trenutka svi su spustili glave. "Sta se desava?"- pitala je jedna devojcica decaka pored nje, koji je kao i ona nosio drva za potpalu, sa...
