EKO

8 Deo

Ujutru sam htela da ostalima postavim pitanje o tome ali sam odustala u poslednjem trenutku. Mislim da nije pametno pitati ih to, jer znam koliko mene to muci ako pitam i ostale onda ce sve postati jako zeznuto i nikome se nece svideti, a onda ce nastati problem. A to nikako ne zelim, zato sam umesto toga izasla napolje i ponovo krenula da radim oko popunjavanja papira koji trebaju biti gotovi. Ali naravno da Niku ne moze da promakne bas nista.

"Ljudi oladite malo. Pustite Eko na miru, uzima pauzu ne zanima me"- govori ostalima a onda kada se oni udalje okrene se ka meni ozbiljno

"Da cujem Eko. Sta te muci ceo dan?"- gleda me na taj ozbiljan nacin da prosto zelim da izblebetam sve

"Nik kako je poceo rat?"- pitam pokazujuci mu da sedne na sto ispred mene sto on odmah i uradi tako da budemo lice u lice, iako on malo iznad mene

"Boze Eko rekao sam ti da pazim sa dlakama"- krene da prica a onda odmah i obgrli moju glavu rukama

"Nije do toga. Kazi mi kako je poceo rat?"

A onda njegovo lice polako krene da gubi ljutnju i pocne da se pojavljuje zbunjenost. A onda i da bledi, tacno sam mogla da vidim kako prolazi po svim secanjima da bi dosao do tog odgovora.

"Ne znam"- odgovori na kraju

Nakon njegovog odgovora samo sam stavila ruke preko njegovih sklonila ih sa svog lica i spustila lice na njegov stomak odmarajuci glavu, i uopsteno se opustajuci. Volim njegov miris

"Nikada nam nisu rekli. A u poslednje vreme pocinjem da sumnjam u to sta je istina. Jer Nik, dosta stvari se ne poklapa. Znamo da ima bar jos jedan kontinent pored ovog ali ne znam nista o njemu. Kada smo jednom pitali smo su nam rekli da su cudovista okupirala taj kontinent i nas posao je da ga vratimo nakon sto oslobodimo ovaj. A opet ne preduzimamo toliku akciju vec nekako uvek vodimo ravan rat, koji ne ide ni ja jednu stranu. A onda ako cudovista ima ne jos celom kontitnentu gde nema problema i gde je svet miran, zasto su oni nekako uvek u manjini od nas? Zasto prosto ne dodju i bez problema osvoje ceo ovaj kontinent i ubiju nas, kada bi sakupili ljude i sa celog drugog kontinenta mi ne bi imali sanse. Jos sobzirom da taj kontinent nema retga mora da je dosta napredniji od nas, a oni opet na neki nacin gube. Gube koliko ide istorija koju mi znamo"- sa svakim mojim pitanjem glava me je samo bolela jos vise, mogu tek da zamislim kako je Niku

"Ne znam ljubavi. Ali mora da postoji razlog. Zao mi je sto ne mogu da ti odgovorim na to"

"Volim kada me zoves ljubavi, ali mislim da ce se tvoja partnerka naljutiti"

"Ti ces biti moj partner dok ne umrem eko. Niko drugi"

I samo tako smo promenili pricu, zna da mi je to potrbeno. Fora sa time ljubavi je u tome sto me je Nik kada smo jos bili mali zvao tako kada je tek poceo da govori. Jer je cuo kako moj otac moju majku zove 'ljubavi', dok bi se ona uvek smejala srecno kada to cuje. Nakon toga se zakleo da ce me tako zvati zauvek. Iako smo tek kasnije shvatili sta to znaci, ali ni nakog toga on nije prestao sa time. Iako sam mu ja zabranila da to koristi uvek, ali bih posteno lagala kada bih rekla kako ne volim kada me tako zove. Prosto obozavam to. 

"Hajde bilo je dosta posla za danas. Ostali ti jos oko 30 njih. To mozes i sutra pre nego krenes. Nego da li si sigurna da ne mogu da krenem i ja sa tobom?"

"Ne mozes, previse je opasno. Ali si u pravu za drugi deo. Krecem u 12 pa imam vise nego dovoljno vremena da zavrsim sa ostalih 30. Mislim da su cak i svi vec u nasu sobu. Idemo"

Pomogne mi oko knjiga i krenemo ka sobi. Kao sto sam i rekla ostali jesu bili tamo i vec veselo pricali. Dok sam ja ostavila papire i sela na krevet. Dok kada je Nik seo pored mene samo sam se navalila na njega i nastavila da slusam razgovore koji su se vodili.