EKO

23 Deo

Nakon sedam dana skrivanja do nas je dosla devojka koju sam videla samo jednom u zivotu. Trenutka kada se bacila Ethanu u zagljaj videla sam je kako place kao kisa. Stezala je Ethana svom snagom i natapala njegovu majcu suzama.

"Hej, dobro sam"- masirao joj je teme kose i ostaljvao poljubce u kosi

"Kada sam videla kako ti seku kosu mislela sam kako te nikada vise u zivotu necu videti"- govorila je jecajuci

"Dobro sam sada je sve u redu"

Ali ju je ipak ostavo da se isplace na njegovim grudima, sve dok se sama nije podigla iz njegovog narucja. I tek onda videla mene.

"Slozila se?"

"Da. Iako i dalje ceka da se uveri da je otac verodostojan. Ona mi je vratila kosu"- odgovori joj lagano prlazeci rukama preko njenih ledja

"Hvala ti. Ako ti se nesto ne svidja, molim te nemoj njega da povredis, on je najneviniji od svih nas ovde. Ubi mene ako ti nesto ne odgovara molim te nemoj samo njega. On je meni sve na svetu"- govorila je brzo, da nisam osecala isto prema Niku verovatno je pola i ne bih razumela.

"U redu je, shvatila sam odavno da vas ne mogu da ubijem cak iako moram. Njemu verujem u potpunosti, po njemu mogu da verujem i trebi, ali svkako prvo moram da proverim i uverim se sama"

Odmah je klimnula glavom i dosla do mene podizuci ruku. Njen misli bile su ciste iako sam samo videla kako zeli da sto pre zavrsi sa ovime kako bi mogla da uzme svog brata u zagrljaj i napokon odspava malo.

"Slobodni ste da radite sta hocete"- rekla sam izlazeci iz sobe

Ovo je bila neka sigurna kuca dosta daleko u planine. Daleko od svega sto nas moze ometati i jedini naci kojim je moguce doci ovde jeste preko Ethanovog portala. Jer ima barijeru koja je odavno postavljena, mogu cak i da kazem da je postavljena od strane nase majke i da je nemoguce skinuti je. Pogotovo ne sada kada nje vise nema sa nama. Ovo je posebna vrsta barijere, dok su njih dvoje provodili vreme zajedno ja sam isto iskoristila da pogledam neke papire koji su ovde bili i videla da je ovo bila tajna baza nasih roditelja i da je ovde dgovoreno sve sto se zapravo desilo. Kada sam pocela da vidim duplo odlucila sam da izadjem napolje i pogledam malo prostor okolo. A onda naisla na drvo koje je dovoljno visoko da mogu da se popnem na njega i vidim ogroman prostor izvan kupole, dok bih i dalje bila u njoj. Nalazilo se malo dalje od kuce u samom centru kupole pa je ujedno i bilo najvisa tacka u celoj kupoli. Sa spoljnje strane ovo je bila samo suma i prosto je bilo moguce proci kroz nju ni ne shvatajuci da se tamo nalazi kuca. Mozda je nasa majka bila mnogo jaca nego sto sam mislila da je bila. Dok sam gledala u planine koje su nas okruzivale i zvezde koje su ovde sijale mnogo lepse nego bilo gde drugo jedino o cemu sam mogla da mislim bio je Nik. Nisam mogla da ne mislim o tome kako je, sta radi i da li je ljut na mene i moje ishitrene postupke. Znam da nije, i to sve ovo cini samo jos teze. Jer Nik nikada nije bio ljut na mene sta god da sam ja uradila. Cak i da sam mu oduzela zivot on bi se smejao srecan jer sam to bila ja. Osetila sam suze kako su padale niz moje lice, ali nisam imala nimalo zelje da ih obrisem. Tako sam i ostala do jutra jer nisam mogla da spavam bez da znam da li on spava. Prosto nisam mogla ni da pomislim na spavanje jer sam znala da on ne spava.

"Hej"- nasmeje se Elenor kada me ugelda -"Kako si?"

"Kako si i ti bila bez Ethana"- odgovorim

Klimne glavom pa sedne pored mene.

"Ko je on?"

"Ratnik koji je bio pored mene pre pet godina. On meni znaci koliko i Ethan tebi"

Nasmeje se i krene da odmahuje glavom.

"Znala sam da ces videti i taj deo dok si bila u mojoj glavi. Znas Ethan je meni sve na svetu, iako imamo oca tokom celog zivota, znala sam i za tebe"

"U redu je"- nasmeje se a onda ja njoj predam ruku kako bi mogla da vidi sve vezano za Nika

"I ja samo zelim da se sve ovo zavrsi kako bih ponovo samo mogla da budem uz Ethana bez da se brinem da ce neko da nas napadne, ili da cemo biti poslati na neku glupu misiju"- govori iskreno

"O cemu pricate vas dve?"- pojavi se Ethan iza vreta i nasmeje se siroko kada nas ugleda

Elenor ustane odmah da bi on seo, jer je bilo samo dva mesta. A onda je sledeceg trenutka on povukao da sedne na njegove noge. A onda sam iznenadjujuce po prvi put u zivotu imala razgovor koji nije ukljucivao rat ili nesto slicno tome, a da osoba sa kojom sam pricala nije bio Nik. Nakon toga smo jeli, ispostavilo se da sva cudovista poslata u prvi red nisu bili poslati tamo jer su poludeli, vec su samo bili izgladnjivani. Sada su svi oni normalni. Bilo ih je dovoljno da imamo malu vojsku koja je srepmna da razradi nas plan. Upoznala sam svog brata i sestru kroz pricu celog jutra. Ali posao nije mogao da ceka tako da smo poslepodne proveli razmatrajuci plan.

"Dobro gde je tacno otac?"- pitala sam gledjauci u Etahan zbunjeno jer nimalo nisam shvatil sta mi je objasnjavao do sada

"Dobro ovako cemo. Postojalo je 4 dvorca na ovom kontinentu, za svaki gen po jedan. Ostali nisu znali poziciju drugih dvoraca, to je bila najveca tajna, ujedno i pocetne tacke, jer znas da su odlucili da naprave igru od ovoga i vide ko ce biti prvi ko ce da osvoju kontinent, zato je i postojalo za svaki gen po jedan i svi su bili na tajnim mestima gde bi samo odgovarajuci gen znao poziciju svog dvorca. Sada, dvorac cudovista je ostao na istom mestu gde je uvek i bio i mi smo ziveli tamo sa ocem sve dok nije svrgnut, a sada tamo zive ostali zajedno sa izdajicom. On ne zna da je predhodni kralj bio nas otac. Niko to nije znao, trebalo je da se otkrije na nasem 18 rodjendanu ali nije doslo do toga. Zato nas dvoje nismo bili svrgnuti zajedno sa ocem. Dvorac demona je uvek bio njihovo stanise, sve dok nisu izgubili u ovoj igri, sobzirom da su izgubili rat pre nego je doslo do promene, sklapanja saveza izmedju eka i ratnika, njihov dvorac je takodje ostao na isto mesto. Ratnici i eke su takodje imali svoje dvorce, ali su oni ostavljenji sa strane kada je nastao dvorac u kojem sada oni vladaju. Taj dvorac je prema strani dovrca gde je dvorac eka. Ali to nije sam centar kontinenta. Sam centar kontinenta je u mestu gde smo mi rodjeni, iako mi ne verujes na samom je mestu gde je bila kuca nase majke i tvog oca. A sada to je ujedno i sredima putanje od provg reda i trenutnog dvorca. Dvorac eka nije napusten, tamo su oni koji ce krenuti u ubijanje ratnika dana kada cudovista budu ociscena. Dok je dvorac ratnika napusten. Tamo se sada nalazi i nas otac, ali mi nemamo pojma gde je to"- odgovorio mi je Ethan

"Znaci mi prvo moramo da nadjemo oca da bi mogli da ga oslobodnimo?"

"Nazalost"- slegla je ramenima Elenor

"Dobro, imamo li bar deo gde trebamo da krenemo?"

Ethan je odmahao glavom dok je Elenor klimnila.

"Slozite se"- kazem gledajuci u jedno pa u drugo

"Ja sam pretrazila polovinu kontinenta pomocu moje ekolokacije i nisam uspela da nadjem oca, ali jesam nasla dvorac eka koji moze da nam koristi dana kada krenemo sa pravim planom. Ostala je jos polovina kontinenta, ali ja nazalost necu vise biti u mogucnosti da nestajem vise da bih to radila"

"U redu je, samo mi kazi koje delove trebam da pretrazim, odradicu to ja. Ethan bi trebao da miruje bar jos mesec dana kako bi vratio svu svoju moc"

"Meni je trebalo 5 godina za polovinu. Nemamo pet godina Eko"

Klimnem glavom i pustim svoju ekolokaciju da bi mogla da shvati kolika je tacno.

"Mislim da ce nas otac da bude zadivljen tobom. Nas dvoje cemo postati neuspesi"

"Nisam ja nista posebno sve dok ne budem bila sposobna da prekrijem ceo kontinet"

"Da li si normalna to je nemoguce"

"Naravno da jeste"- kazem i smanjim svoju ekolokaciju na podrucje sobe- "Ovo je bila moja ekolokacija kada sam prvi put pokusala. Imala sam tada 17 godina"

Odmahli su glavom sihronizovano.

"Dobro onda, ja moram da idem. Imam misiju na koju sam danas trebala da stignem"- ustane Elena i pogleda u nas oboje

Etahn ustane istog trenutka i zagrlji je jako, malo mi je hvalilo da poverujem kako ce joj slomiti bar polovinu rebara.

"Prebacicu te gde trebas"- rekao je odvajajuci se od nje lagano

"Ne, trebas da se odmaras vec si me doveo ovde"

"Ja cu je prebaciti, ne mogu je dovesti ovde, ali je mogu poslati gde god je potrebno"- ustanem i sama cekajuci da mi kaze gde treba da stigne

Kada mi je rekla otvorila sam portak kroz koji je ona prosla a onda se okrenula ka Ethanu kome su oci pune suza.