EKO

22 Deo

Zdravo svima. Izvinjavam se zbog problema sa knjigom. Ispravila sam sve, ali verujem da i dalje ima nekih gresaka. Hvala vam na tome sto se citali iako je cela knjiga bila u neredu

"Sta ti trazis ovde?"- pitam obavijajuci ruke oko njegovog lica uplaseno

Njegova crvena kosa sada bila je kratka, i to previse, skoro da je bio i celav. Imao je samo nekoliko dlaka koje su i dalje bile duge kao i kada sam ga videla poslednji put pre pet godina.

"Ko si ti?"- pitao je a onda su suze krenule da padaju niz njegovo lice

Ne znam kako, ali sam prosto osetila da on oseca bas sve sto se desava. Ali to ne dolazi do njegovog mozga, zato ne zna ko sam ali place.

"Ko je to?"- pitala me je Ivona

"Znam ga, garantujem za njega. Molim te"

Odmahne glavom ali se ipak okrene od nas i nastavi dalje.

"Eko"- odgovorim momku ispred sebe ali se on vec izgubio 

"Ethan"- pozovem ga ali on opet ne reaguje cak ni na svoje ime

Uzmem ostatak njegove kose u svoje ruke, kada vidim sta se sve desilo sa njima u secanjima koja dosezu celih 5 godina unazad i sama krenem da placem. Povucem ga u svoj zagrljaj.

"Eko"- vice Nik koji je zapao u bas lose stanje okruzen je u potpunosti, mada ni ostali nisu nista boljeDusa me je bolela od svega sto sam videla u njegovim secanjima, tako da je samo jedan vrisak izasao sa mojih usana. Dok sam u isto vreme stvorila najvecu barijeru do sada i ubila sve koji su bili crveni unutar nje, ljude ili zivotinje. A ostale sigurno drzala van barnijere njenom snagom kao i vatrenim prstenom oko barijere.

"Eko sta se desilo?"- odmah je dosao Nik do mene i sada on meni obuhvatio lice rukama i krenuo da mi brise suze

"Nik znas li sta je on sve prosao za ove 5 godine zbog mene"- rekla sam kroz bezbroj suza

"Ljubavi o cemu pricas?"

"Pre pet godina, dana kada je bio poslednji najveci napad tokom prve misije, on je taj koji se okrenuo i otisao. Napusti je svoju misiju zbog mene, od tada zivot mu je bio pakao. Nik odsekli su mu kosu"- nastavim da govorim i u isto vreme placem kao malo dete

"Ljubavi smiri se, moras lepo da mi kazes sta se desilo. Ko je ovo?"

"Ovo je cudoviste o kojem sam ti pricala. Nik moram da ga izlecim"- nastavila sam da placemI ovo nije bilo samo zbog tih 5 godina, ovde je bilo jos necega sto nisam mogla da objasnim, neka povezanost sa njime, nesto sto mi je kidalo komade duse sto sam ga gledala ovakvog.

"Dobro, onda ga izleci"

Gledala sam u Nika kao u beo zid, gledala sam ga ne znajuci sta da mu kazem.

"Nemas njegovog ratnika?"

"Ja sam njegov ratnik"- rekla sam i onda je on brzo klimnuo glavom a onda stao iza mene i spustio ruke na moja ramena

"Barijera mora da ti je uzela previse moci, hajde uzmi moje moci"- progovorilo je

Krenula sam da crpim njegove moci i lecim Etana. Njegova kosa krenula je ponovo da raste, ovo je bio treci put da lecim neciju kosu, ali je njegova kosa bila mnogo vise odsecena nego kosa ostalih tako da mi je bilo dosta teze.

"Izvini Nik"- progovorila sam pre nego se srusila nazad na njegove grudi

Znam da me je zadrzao, osetila sam njegove snazne ruke oko sebe pre nego sam ostala bez svesti. Nadam se da ce Ethan biti u redu.Kada sam se probudila bila sam na jednom od kreveta, dok je Nik spavao pored mene. Sedeo je na stolicu pored, dok mu je glava bili naslonjena na moju ruku koja se nalazila na krevet. Vratila sam drugu ruku i upelela je u njegovu kosu, povlaceci svoju glavu da budem sto blize njemu. Iskoristila sam vreme dok je on spavao da mu mrsim kosu i uzivam u njegovom licu. Ako se ista od ovoga promeni, i rat bude gotov a mi prezivimo prvi red, kunem se da cu odabrati jedno jako lepo mesto za nas dvoje. Zivecemo negde daleko od ratnika i eka, ili cudovista. U nasem malom svetu, imacemo kucu pored jezera, malu dovoljnu samo za nas dvoje. I bice nam lepo, sigurna sam da ce nam biti lepo.