EKO

KRAJ

6 godina kasnije

Vrisci se kuju izvan kuce pa izadjem kako bih u zivala u pogledu. Deca su jurila na ivici jezera i vristala dok su se medjusobno prskala vodom koju su kontrolisali rukama. Dvoje je sada imalo 5 godina, dok je ostalo dvoje imalo 3. A ne znam ko je od njih zivahniji. Danas su bili narocuto glasni, ali je valjda sve to u redu jer za dva nedelje starije dvoje pocinju svoje skolovanje, oducili su da zele da krenu stopama roditelja i idu u skolu koja i dalje uci decu koristenju njihovih moci. Mada kako su svi odlucili isto obe skole su bile srusene i podignuta je jedna mnogo veza u koju bi isli sve. Samo sto bi mogli da uce razne sposobnosti pored macevanja i magije, u zavisnosti od toga sta ih zanima. Znaci da nakon dve nedelje ovde vise nece leteti crna i crvena kosa, ostace smao bela i zelena. Moj prvi par blizanaca imao je crnu i crvenu kosu, starija je bila cerka koja je imala crnu kosu i sin mladji nekih 6 minuta sa crvenom kosom. Nakon dve godine svi smo bili blago sokirani kada su sledece dvoje imali belu i zelenu kosu, sin sa belom i cerka ovog puta mladja 10 minuta sa zelenom kosom. Svi su pokupili moju snagu i dosta lice na mene, jedino sto su pokupili od oca i to svi do jednog bile su njegove oci i odmeh. Srecnija nisam mogla ni da budem, jer taj njegov osmeh bio mi je sve na svetu.

"Postala si slaba"- govorio je Nik u moj vrat dok je odmarao svoje ruke na mom struku nakon sto mi je prisao sa ledja i zagrlio me jako

"Znala sam da dolazis pre tebe. Ali deci si ti heroj i misle da si najjaci na svetu bilo bi sramota kada bih te bacila na pod ispred njih"

Njegov glasan smeh napustio je njegove usne dok su njegove grudi vibrirale zalepljene za moje ledja. Leto ove godine je uzasno toplo tako da mi je bas zao sto sam morala da se odreklenm svoje uniforme, dok se Nik setao samo u sorcu ja sam nosila i majcu. Kada su mali djavolcici culi njegom smeh ktenuli su da vriste 'tata' i trece ka nama. Ubrzo smo bili i opkoljeni malim cudovistima koji su pokusali da se odjednom popnu na Nika. Iako im to bas i nije krenulo za rukom. Kada su bili manji on ih je naucio na to, tako sto ih je stalno nosio u rukama sve odjednom, iako su dvoje mladjih bili u kengur vrecama oko njegovog sruka i ledja. Tako da je on sada podigao starije dvoje, dok sam ja mladje.

"Kako su splavali moji andjeli?"- pitao je ljubeci ih sve redom

"Dobro"- vrisnuli su u glas kao da su svo cetvoro blizanci

"Tata za dve nedelje saznacemo nase moci"- vriskali su od srece starije dvoje

"Sta mislsi da li ce neko od njih imati vise gena ili su svi uzeli po jednu cetvrtinu tvoje moci?"- pogleda me Nik sada mene ljubeci u celo

Na to sam se samo naslejala zagonentno na sta je on odmahao glavom. Jos tokom njihih rodjenja sam sa sigurnoscu znala da svako od njih cetiri ima dva cetiri gena, iako sam isto sumnjala i tokom obe trudnoce. Dobili smo vreme samo do ruckla kada sam bila pozvana ponovo u dvorac od strane Ethana, i ponovo bila odvojena od svoje kuce snova. Uspela sam da nakon godinu dana dobijem svoju kucu pored jezena sa Nikom, ali i nasom decom. Pre sest godina kada smo trebali da resimo problem sa ostalim kontinentima, ne samo da su ispostovali moj limit od tri dana vec su svi bili tu dva dana kasnije i sve je bilo sredjeno. Shvatili su da nasa snaga nije bila samo prazna prica vec da je svako od nas bio ozbiljan. Za pretrpene sete tokom rata imala sam pristup svemu iz njihovih baza. Bez da shvate kopirala sam sve sto mi je bilo potrebno i ponela nazad sa nama. Nasa barijera nije skinuta niti ce ikada biti jer je to stiti koji je sada nemoguce skinuti. Sve sto sam kopirala iz njihove baze bilo nam je jako koristno, ubrzo smo krenuli da stvaramo nasu hranu, ispostavilo se da je prvi red jako plodno podrucje na kojem je uspevalo sve sto je bilo posadjeno. Dok sam svo znanje o njihovim oruzju predala kovacu i njegovim sinovima jer su oni vise nego znali kako da se time koriste. Nazalost kovac, ali i njegova zena, napustili su nas pre 3 godine, no ne pre nego su videli moja dva deteta, kao i svoje prve unucice od oba sina. Svo znanje koje su dobili o oruzju drgih kontinenata pretvorili su u oruzje koristno nasim macevima. Svi ostali iz moje grupe postali su takodje roditelji, iako ja i Nik za sada imamo najvise dece.Zivot mi se ispunio bolje nego sto sam mogla da ocekujem, toliko da mi ni sva ta silna zaposlenja kraljice ne smetariju ni malo. Pogotovo jer imam slobodne dane koje provodoim sa Nikom i decom u ovoj kucici ovde. Skolovanje sada nije toliko strogo sto se tice vremena koje deca dobijaju da provedu sa svojim roditeljima, svakako ne nekon sto smo razvili portale koji su uveko otvoreni i mogu da se podese na odredjenu destinaciju, time je bilo dovoljno vremena da se svako vrati svojoj kuci na bas po 3 dana tokom jednog meseca. Ali su treninzi i dalje bili ozbiljni. Nase kraljevstvo je vise nego cvetalo. Iako je bilo nemoguce sklopiti nove ljubavi izmedju starijih od 18 jer su svi vec imali svoje eke i ratnike nista ih nije sprecavalo da postanu prijatelji sa cudovsitima. Dok generacije mladje od 18 umeju i da iznenade svoje roditelje dovodeci cudovista za porodicne vecere kao nove partnere. Kontinent nam je postao jedno jako lepo i mirno mesto, u budcnosti se nadam da ce biti i vise demona.

"Sigurna si da ne zelis da mi kazes koje gene imaju nasa deca?"- pitao je Nik iduci zamnom ka sobi gde se obavlja sav kraljevski posao, nakon sto smo decu ostavili napolje sa decom ostalih iz grupe

"Hmm"- okrenem se ka njemu preko ramena dok i dalje hodam napred- "Izgleda da su sva nasa pet deteta na tebe povukla samo oci i osmeh, gene i snagu povukli su na mene"

"Znao sam da svi imaju sva cetiri gena. Prosto im je sve islo od ruke"- a onda osetim kako se zaledi pa se okrenem ka njemu uz siroki osmeh- "Rekla si sva pet?"

"Da"- klimnem glavom

Sledec trenutka bila sam u vazduhu dok se Nik drao kao idiot, do te mere da je Etahn izasao iz glavne prostorije kao i ostali koji su bili sa njim.

"Da nismo u miru mislio bih da su nam napali dvorac"- rekao mu je smrtno ozbiljno gledajuci ga kao da je poludeo

"Ponovo ces postatai ujak"- iskezio mu se u lice a onda nastavio da me okrece u vazduhu

"Ujak?"- gledao nas je zbunjeno dok ga je Elizabet udarila po glavu

"Eko trudna si?"- pitala je uz siroki osmeh

"Da"- odgovorila sam ne izostavljajuci da klimnem glavom

"Da li su ponovo blizanci?"

"Ne, ovog puta to je samo jedno dete"

"Odlucila si da im kazes?"- pojavila se Karla iza nas u pratnji sa Ianom

"Da"- nasmejem se

"Zapravo ti nesec biti jedina Eko. I ja cu imati dete"- nasmeje se siroko dok Ian klima glavom

"Pa nije li to savrsena vest?"- viknekm dolazeci joj u zagrljaj

"Naravno. Nego ovde sam iz drugog razloga. Elenor"- kada se odovji od mene dodje do nje i preda joj neke papire

Elenoru su se ruke tresle dok je gledala u kovrtu. Iz svima nama nepoznatog razloga ona nikako nije mogla da dobije dete, iako je sa njom sve do sada bilo u redu.

"U redu je otvori je"- poljubio ju je u kosu crno beli sa rukama na ramenima

Udahnula je duboko i otvorila kovertu a onda krenula da place, samo se okrenula i bacila u zagrljaj svom izabranom. Pomalo sam pocela da se osecam lose kada sam to videla, njoj nije nimalo lako dok se ja ovde hvalim svojom trecom trudnocom. Nik samo da to primeti spusti ruku na moju glavu nezno je pomerajuci.

"O ne brinite"- javi se Karla koja je ocigledano vec videla papire- "Ovog puta papiri su sasvim suprotni od predhodnih pregleda. Samo sto za razliku od Eko, Elenor nosi cetvorke"- nasmejala se siroko

Bez da primetim ciknula sam kao mis, dok je Etahn odmah povukao u svoj zagrljaj kraduci je od crno belog.

"Postacu dupli ujak"- sada je on krenuo da se dere kao Nik, dok su meni krenule da padaju suze radosnice toliko da je Nik morao da me zagrli kako bi me smirio

Ko bi rekao da ce od nas koji smo bili samo oruzje za rat da nastane jedna ogromna porodica koja je imala svoje manje porodice. Samo trenutka dalje pala mi je jedna zamisao na pamet. Koju sam obistina samo dve nedelje kasnije kada je trebala da krene nova skolska godina. U skolskom dvoristu sam podigla ogrmona kamen na kojem su svi mogli da urezu svoje skolske prijatelje koje su izgubili ili da ostave njihove oznake ovde. Bila sam i prva koja to uradila, upisala sam sve iz nase godine koji nisu preziveli prvu misiju, upisala sam sva njihova imena jer niko ne zasluzuje da bude zaboravljen, svi oni bili su samo jedan korak sa boljoj buducnosti, onoj koju imamo sada.Ono sto sam naucila u ovom svom zivotu koji je trajao krace nego sto osecam jeste da uvek imamo sansu da promenimo buducnost i na vreme uvidimo tudje ili svoje greske pa ih ispravimo. Nekada zrtvujemo ono sto nam je najbitnije, dok smo nekada i kukavice da uradimo to pa zrtvujemo sebe. U mom slucaju videli ste da ponekad imamo i nekog cuvara koji se postara da odbijemo drugu sansu nakon zrtvovanja. Samo je potrebno imati nekoga ko je spreman da se bori za nas. I da mi izmamo razlog za koji se borimo.