Ne verujem da je proslo 7 meseci kako sam poslednji put videla Nika.Da ne bih krenula da mislim samo o njemu, a onda i placem ponekad, odmahnem glavom i krenem da pretrazujem poslednji deo kontineta. Svaki je imao svoj posao, ja sam trazila poslednji dvorac, Elenor je sakupljala podatke o trenutnom vodji i isla na misije koje je dobijama dok je Ethan ostao najvise unutar barijere i brine se oko cudovista sa prvog polja.I dalje sam se cudila kako je neverovatno efikasno to sto mogu da menjam oblik, ni sama sebe ne mogu da prepoznam u ogledalu. Izgledala sam kao pravo musko, koliko god puta pogledala sebe u ogledalu.Sada sam se zanela do te mere da nisam primetila da mi se neko preblizava sve dok nisu bili u mom vidokrugu. Nik, srce mi poskoci brze i jedva obuzdam sebe da ne skocim u njegov zagrljaj. Nisam bila na drvetu i nisam ni imala vremena da skocim i popnem se, svakako su me videli pa nije ni bilo neke koristi od toga da se popnem. Sa njima bile je i ratnica koje smo sreli na prvom polju
"Ko si ti?"- pitao je odmah Jack gledajuci me sa visine, nije mu bilo tesko jer je bio na konju a ja na zemlji
"Nolan"- odgovorim, volim to sto je i moj glas postao dublji"Koja si godina?"- nastavio je sa pitanjima
"Imam 28"- odgovorim
"Pet godina ispred nas. Ne znam mnogo o njima, ali mislim da ih nije mnogo. Pokazi mi svoj znak, gde su ostali iz tvoje godine?"
"Ostali?"- pitam zbunjeno
"Svi su mrtvi?"- pitao je zbunjeno sada on- "Koju ste misiju imali?"
"Misiju? Ne znam o cemu pricas, ili zasto se vi ovde. Ja nisam ratnik, niti imam ikakavih veza sa vama"- odgovorim sa planom da nastavim da se krecem napred
"Cekaj. Kako mislis da nisi ratnik? Crn si"
"Ja sam siroce koje je odraslo u ovim planinama, nemam nista sa vama"- nastavim upozno krecuci se dalje
"Nik prepreci mu put"
Ispred mene sada se nadje Nik na konju i skoro pa me i ne pogleda. Ali u njegovim ocima itekako mogu da vidim da je izgubio onu volju koju je imao uvek. Izvini ljubavi, obecavam da ce uskoro sve biti u redu.
"Nemoguce je da nisi isao u skolu"
"Nisam"- slegnem ramenima
"Tvoja gradja je dosta dobra"- znam da je bio spreman da prica jos ali sam se okrenula i krenula u suprotnom smeru u kojem sam isla do sada, jer je tamo stao Nik
No sada se ispred mene nasao Ian na zemlji sa macem podignutim ka meni. Moj mac je bio u mom prostoru tako da nisam mogla da ga izvadim sada, svakako bi ga odmah i prepoznali. Niti sam bas mogla da javim Etahnu da me samo teleportuje ili to uradim sama. Zato se samo povucem korak unazad ali vidim da on ne planira da stane pa umesto toga samo krene na mene. To sto sam promenila oblik svog tela ne znaci da sam izgubila osecaj za svet oko sebe. Izbegla sam njegov napad i sledeceg trenutka bila sam iznad njega dok je on lezao na podu, a njegov mac bio dosta daleko.
"Sta kog djavola?"- pitao je zbunjeno ispod mene
Samo sam skocila i povukla se nazad penjuci se na drvo.
"Samo se pravimo da se nikada nismo sreli"- progovorila sam, pogledala Nika jos jednoma onda nastavila dalje
Bezala sam sto dalje od njega, toliko da sam samo pozvala Etahana da me teleportuje. Promenila se u svoj pravi oblik i samo se bacila u njegov zagrljaj kao i krenula da placem kao malo dete.
"Sta se desilo? Hej Eko"
"Videla sam Nika. Ethan ocu da udem ponovo su njegovoj blizini. Etahn hocu Nika"- nastavila sam da placem kao malo dete bez zelje da se odvojim od njega, i naredna 6 dana provela sa njim, sve dok Elenor nije dosla ponovo, a onda se i vratila nazad na svoj posao
YOU ARE READING
EKO
FantasyPocetak je bio ovakav: Tog dana se odjednom zaculo sudaranje zvoncica koje je cinilo jako privlacan zvuk, istog trenutka svi su spustili glave. "Sta se desava?"- pitala je jedna devojcica decaka pored nje, koji je kao i ona nosio drva za potpalu, sa...