Tek sledeceg dana pre ponoci bila sam ispred njegove kuce. Stala sam samo jednom da bih nesto ulovila da bih mogla da jedem, i opet mi je bilo potrebno toliko vremena. Jer ovaj covek zivi u prokletoj nedodjiji. E sada problem je sto sam ja ocekivala dekicu koji ce da radi ovo. Ali defintivino ne dva mlada brata od kojih je jedan bio godinu dana stariji od mene, dok je drugi bio stariji samo dva dana od mene.
"Stigla si? Ranije nego sto smo te ocekivali. Trebala si da dodjes tek sutra"
"Jesma, ali sam krenula ranije. Nadam se da to nije problem"- progovorila sam zbunejno
"Nije. Verovatnos i zbunjena sto smo mi ti koji te docekuju. Nas otac se razboleo tako da cemo nas dvoje da zavrsimo ovu porudjbinu"- odgovorio mi je stariji brat
"Sahvatam. Ovo su podaci"- pokazem na teret koji se nalazi pored mene
"Razumemo, ali cemo krenuti sutra. Danas je jako kasno"
"Naravno. Recemo mi je da ja ostajem kod vas dok sve ne bude gotovo"
"Tako je"
Pre nego stigle da kaze bilo sta drugo pojavi se zena na vratima. Jako lepa zene, reka bih njihova majka sobzirom da lice na nju. Ali ima crnu kosu. Ratnica.
"Stigla si. Da dozivim da i ja uopoznam jos jednu ratnicu"- nasmeje se zena jako prijatno
"Nasa majka je ratnica. Ali sobzirom da je odabrana od strane oca nikada nije bas stigla da upozna drugu ratnicu. Od kada su nam rekli da ce doci ratnica cekala je dan kada ces se pojaviti" Nasmejem se siroko na to.
"I meni je ovo prvi put da upoznajem ratnicu"
"Zasto imas crveni ogrtac?"- pita me mladji brat
"Srela sam usput cudoviste. Ubila ga i uzela njegov ogrtac, nisam ocekivala da de krenuti sneg. A moja odeca nije bas za zimu"- odgovorim
"Oh te odvratne ratnicke odore za zene"- frkne njihova majka- "Udjite u kucu vise, vidite da se devojka sledenila"- povuce me u kucu ostavljajuci sinove da se pobrinu za stvari
Unutra je bilo jako toplo i prijatno tako da sam skinula ogrtac.
"O moj boze ove odore su postaje jos otvorenije. Nas ratnice tretiraju uzasno. Eke su uvek imale mnogo vise stvari"- govori namrsteno odmeravajuci me- "Ali tebi ovo stoji savrseno, bilo bi grehota ne nositi ovo"- nastavi da me odmerava bez srama ne krijuci to- "Sto ja nisam imala takvo telo?"
"I ti si bila lepa, i nista se i dalje nije promenilo"- cuje se glas coveka koji je izlazio iz jedne sobe
"Nikolas nemoj da ustajes iz kreveta nije ti dobro"- prekori ga zena dolazeci do njega da bi mu pomogla da sedne na stolicu
"Sta vam je?"- ne odolim da pitam
"Godine me savladavaju. Nisam ja mlad kao moja zena. Stariji sam ja od nje, vec mi je 50"- odgovori
"Mogli ste da trazite pomoc od neke eke"- kazme gledajuci kako se muci
"Ne daju oni njihove eke tek tako. Nikada ih nisam voleo, cak je i moja majka kao jedna bila jako nadmena. Zato sam odmah i odabrao Karen za svoju zenu. Bila je ona savrsena ratnica. Kada bi moji sinovi bili pametni da jedan od njih odabere tebe"- govori bez srama
Pa ovo jeste cudna porodica, i oni definitivno jesu drugajici od onoga na sta sam navikla
"Daj da vidim to"- pridjem coveku- "Smem li?"- pitam pokazujuci na njegovu ruku
On klimne glavom i slabasno podigne ruku. Uzmem njegovu ruku sa obe svoje. Nije ovo neka mala bolest, ali nije ni neizleciva, niti sam ja pratila pravila napisana od strane eka. Pustim svoju kosu da padne a onda izlecim coveka.
"Boze moj, pa ti?"- gledam me covek sokirano
"Neka ostane ovo tajna"- zamolimCovek jedva klimne glavom a onda ustane.
"Nisi samo ratnica? Ali cela si crna, cak i tvoja aura odaje crnu energiju"- govori njegova zena- "I tvoj stav je u potpunosti stav ratnika"
"Ceo zivot sam zivela kao ratnik, ali sam i eka. Nisam to nikome do sada rekla, molim vas da ostane tajna"
"Naravno"- odgovre u glas, cak i njihova deca koja su usla kada sam lecila coveka.
"Pa sada kada nas je troje mozemo ranije da zavrsimo"- odgovori covek
"Ovo je novac poslat vasoj porodici"- kazem spsutajcui na njihov sto ogroman kovceg
"Razumem"- odgovori covek
A onda ja izvadim torbicu sa zlatnicima.
"Moj mac je unisten. Ovo je moj novac, ja nikada nisam dobila svoj mac zapravo jer sam htela da korstim mac svog oca. Molim vas da ga popravite"- spustim novac na sto
"Da vidim mac"- progovori
Vratim ruku nazad i izvucem mac.
"Znam ovaj mac, ja sma ga napravio kada sam i dalje bilo mlad. Ne verujem da je i dalje dobar. Napravio sam svega 10 njih, dati su ratnicima koji su preziveli jednu katsrtofu. Jedan je dat mojoj zeni, tada sam je i odabrao za zenu"- pokaze na zenu koja je sada vec uzaela mac i gleda ga
"Moj mac pukao je odavno"- kaze zbunjeno gledajuci u mac- "Nikolas mi je napravio novi iako mi ovde nije potreban. Cekaj cije si onda ti dete?"
Kazem imena svojih roditelja na sta se ona sokira.
"Znala sam tvog oca. On je bio jako dobar ratik iako nikada nije pokazivao svoj pun potencijal. Ne znam ni sama zasto. Bilo je i jako dobra osoba. Kako je on?"
"On i moja majka su mrtvi"- odgovorim- "Ubilo ih je cudovste na dan kada sam trebala da odem u skolu
"Kako si prezivela?"- pita me sokirano
"Ubila sam cudoviste"- odgovorim nazad
"Sa pet godina?"- viknu sto cetvoro u glas
"Da"- odgovrim nazad- "Nije to bitna prica sada. Nego da li mozete da popravite mac?"
"Nazalost ovi macevi su bili uzasni, zao mi je sto to moram da kazem ali jesu bili. Stvarno je cudno sto je i dalje koristan, pogotovo ako si njime ubila cudoviste kada ti je bilo 5, a sada ti je bice uskoro 18. Stvarno sam sokiran"
"Postoji li bilo kakva i najmanja mogucnost da zabrzim mac. To je jedino secanje koje imam na svoje roditelje"- nastavim sa molesljivim glasom
"Da vidimo. Mislim da ima jednu ideju nece biti u potpunosti ovaj mac ali ce biti nesto slicno. Ovaj materijal je mnogo bolji za oklope, tako se ispostavilo kasnije. Mogu da ga pretopim i doradim malo taj tvoj oklop"- pokaze ka meni
"Ne znam da menjam oblik svog oklopa"- kazem protiv svoje voljeAli to jeste istima ne smemo da menjamo nista na svojim odelima.
"Znam, samo cu dodati neke bele detalje. Oklop ce ti biti jaci, tu ces pokazati svoju stranu eke"- kaze covek gledajuci u mac
"A sta cu onda da radim sa macem? Navikla sam na beli mac"- nastavim
"Tu imam resenje. Materijal koji je slican ovom ali je pogodan za maceve. Samo sto je dosta belili, to je sneg bela boja. Velika snaga se sadrzi u njemu, ali sobzirom da eke ne korsite oruzje, a boja ratnika je crna, ovaj materijal se ne korisit. Drago mi je da cu moci da ga iskoristim"- nasmeje se siroko
"Da li ce ovo zlato biti dovoljno? Nemam vise zlata"
"Ne zelim zlato. Sve to vrati nazad, izlecila si mi. Vise mi nista nije potrebno. Sve cu ovo uraditi za tebe. Ti samo sedi i odmaraj ovih 5 dana"- zapreti mi prstomKlimnem glavom.
"Hajde pokazacu ti gde ces spavati ova 5 dana. Nadam se da nije problem da to bude soba naseg mladjeg sina. On ce biti u sobi svog brata"
"Nije. Ja mogu da spavam i u dnevnoj on ne mora da se seli iz svoje sobe zbog mene"
"Nikako. Da li imas stvari ili zelis da pozajmis nesto moje? Imam nesto od svojih stvari kada sam bila mlada kao i ti"
"Hvala ti imam stvari. Samo ako bih mogla da vidim tvoju odoru kada si bila ratnica sutra"
"Naravno"- nasmeje se siroko i izadje iz sobePucnem prstima i nadjem se u normalnoj odeci pa se bacim na krevet, mrtva sam umorna.
YOU ARE READING
EKO
FantasyPocetak je bio ovakav: Tog dana se odjednom zaculo sudaranje zvoncica koje je cinilo jako privlacan zvuk, istog trenutka svi su spustili glave. "Sta se desava?"- pitala je jedna devojcica decaka pored nje, koji je kao i ona nosio drva za potpalu, sa...
