EKO

29 Deo

Tada spustim barijeru i oni istog trena podignu svoje oruzje prema cudovistima ispred njih, dok oni ostanu mirni po Ethanovom naredjenju.

"Kako su se sada pojavili ovde?"- odmah se prebace u odbrambrni stav

Nik je istog trena podigao pogled ka meni i nasmejao se jos sire spustajuci svoj mac.

"Pogledajte gore"- kazem i svi prebace pogled na mene

"Eko"- vikne Jack- "Da li si zarobljena? Poslali su nas da te spasimo?"

"Poslali su vas da umrete"- odgovorim pokazujuci Etahnu da obavesti ostale da otvore vrata- "Hajdete unutra da vam sve objasnim"

Dok su ostali usli unutra ja sam ponovo podigla barijeru oko dvorca a onda sa ostalo dvoje koji su i dalje delicmicno spavali nastavila do vrata dvorca.

"Pratite me"- kazem ostalima nastavljajuci napred- "Ethan obevesti kralja da smo krenuli ka sobi sa prestolom"

Klimne glavom i uradi kako samo mu rekla dok i dalje hoda u pola snu. Vrata su nam otvorila dva cudovista koja su stajala ispred njih i pustila nas da prodjemo. Kada vidim oca samo vratim drzanje barijere na ostalo dvoje koji se odmah probude.

"Eko"- viknu u glas i okrenu se ka meni ljuto, a onda shvate da vise nisu napolju

"Dobro jutro"- kazem u isto vreme kao i otac koji je sedeo na svom prestolu

"Samo tako je prebacila barijeru na nas"- krenuli su da se zale ocu sedajuci pored njega, a onda se Etahn setio i ustao sa stolice i seo na naslon Elenorine stolice

Ovde je uvek bilo dve dodatne za njih dvoje i jedna za kraljicu koja je uvek bila slobodna. Nije pripadala ni meni, pa bi Ethan svoju uvek predavao meni i ili stajao ili sedeo na naslon jedne od stolica na kojima sedimo nas dve.

"Sta se ovde desava?"- pita Jack i dalje spreman za napad

"Ovde ne mozes da napadas"- kazem prvo- "Unutar si moje ekolokazije koja je u zastitnom modu, dok je dvorac unutar barijere koja brani koriscenje moci bilo koga osim onima kojima je dozvoljeno"- odgovorim

"Ha, ocekivala sam da ces nas izdati na kraju i biti sa cudovistima. Jos onog dana kada si otisla"- podsmehne se Leonora sigurnije stajuci pored Nika

"Eko do kada cemo mi morati da drizmo barijeru?"- pitao je Ethan gledajuci u Elenor kojoj je svakog trenutka bilo sve teze i teze

A njih dvoje imaju ogromne aure. Zamislite kako bi to bilo ostalima.

"Sve dok su oni ovde, jer niko ne sme da koristi ekolikaciju da bi ih pronasao"- odgovorim

"Ali niko ne moze da udje u tvoju bez da ti to znas. Niti iko ima vecu ekolokaciju od tvoje da bi mogao da ih pronadje ovde bez da udje u tvoj doseg. Znas da je Elenor uzasna kada dodje do barijera"

"Shvatam, preuzecu barijeru"- odgovorim, istog trenutka kada prebacim barijeru na sebe Elenor postane bolje, ali je jasno vidljivo da joj i dalje nije bas dobro

Trebace joj neko vreme da se vrati u normalu.

"Eko mislim da nam dugujes objasnjenje. Tri godine smo se pitali da li si ziva i sta ti se sve desilo, a ti si se ovde pridruzila drugoj grupi. Da li je ozbiljno toliko bolje imati tron ispod sebe ili ljude koji ti veruju i sve bi uradili za tebe?"- gledao me je Jack razocarano

"O cemu pricas?"- pogledam ga zbunjeno a onda prebacim pogled na Nika- "Sta se desava ovde?"

"Tog jutra smo dobili bitnu misiju, dan pre nego da je zavrsimo dobili smo ovu misiju i nisam imao vremna da im kazem bilo sta. Predhona misija je bila na sasvim drugom kraju kontinenta"- podigao je ruke pravdajuci se pa sada on dobije zacudjeni pogled od Jacka