Ritam života

8.

Andjela i ja smo sedeli na zadnjem sedistu.Ona naslonjena na moje rame a ja sam gledao kroz prozor.Bila je bas napeta situacija.Hari koji obicno nije zatvarao usta gledao je napred bez reci.Ni meni trenutno nije bilo do toga.Tada osetio sam nesto vlazno.Tada sam se setio da je i Andjela pogodjena.
-Hej zaboravio sam!Da li si dobro.
-Daaa jesam.
-Hari stani kod bolnice.
-Ne mozemo.Onda ce poceti da nas ispituju i saznace sta se zapravo dogodilo.Moramo ovo da drzimo u tajnosti.
-Dobro onda kuci.
Hari je vozio brzo i iskrno sam mislio da ce da se zakuca u neki kontejner ili prodavnicu.
Ali stigli smo kuci za nepunih 10 minuta.Usli smo a tamo su nas cekali mama, Danijel i njegova divnaaa verenica Nina.Ta devojka me i nije bas nesto volela.
Mama je odmah pocela da me grli a Hari je umorno seo na kauc.Andjela je jos uvek stajala po strani.
-Mama ovo je Andjela.
Andjela joj je pruzila ruku koju je mogla da podigne.
-O boze zasto nisi otusla kod lekara.
-Ne smemo...
Tada se ubacila Nina
-Daj da vidim duso.
Nina je volela da se hvali kako je zavrsila medicinu bla bla bla blaaaa!
Odvela je andjelu u kupatilo.Mama joj je pokazala ormaric gde je sve sto joj treba.
Cuo sam samo da je Nina rekla
-Duso ovo ce mozda malo da boli.
Ono je zvucalo kao da mnogo boli...
Mama me je poslala u sobu da se presvucem zato sto sam ima dosta krvi na sebi.Obukao sam ono sto mi je bilo prvo iako sam obicno voleo dobro da izgledam.
Brzo sam sisao seo pored Harija
-Ajde pricaj.
-Sta da pricam?
Pravio se lud.
-Kada je tata dosao prvi put hteo si da ga ubijes a malopre tamo panicis vise od svih nas.
Pogledao me je zacudjeno i nastavio da prica.
-Nije mi bilo ok da vas samo tako ostavi.Bio sam strasno ljut na njega.Osecao sam neku odgovornost.Ipak sam ti kum.Pa sam napustio sve i dosao da pomognem tvojoj mami.Normalno da sam panicio.On mi je najbolji prijatelj.
-Ahaaaa...rece da ste bili zajedno na nekoj obuci.
-Svako mora to da prodje.To ti je kao u vojsci samo duplo teze.
-Jos nesto.Zasto mi odmah nisi rekao?
-On je otisao da bi tebe zastitio.Bezbednije he bilo ako ne znas.Ovako bi se ovo sto se danas desilo stalno desavalo.
Culi smo da je Andjela jako vrisnula kao da je ona glupaxa Nina kolje tamo.
-Idem da vidim sta ona ludaca radi Andjeli.
Rekao sam.
-Nije glupaca Toni i za mesec dana ce da zivi ovde.
-Zar nije trebalo sledece nedelje?
-Pomerili smo datum...
-Super jos mesec dana mira i tisine.
Otisao sam do kupatila gde su bile Andjela, Nina i mama. Sada joj je Nina previjala ranu a na stocicu je bio krvav metak ni sam ne znam kako ga je izvadila.
-Dobro ste?
Upitao sam samo malo nagvirivsi.
-Da bice dobro.
Odgovorila je Nina
-Odlicno.Andjela ostani veceras ovde.
Pogledao sam u mamu koja je to odobrila a Andjela je zahvalno klimnula glavom.
Nadao sam se da ce prespacati u gostinskoj sobi ali Ninicaaa je resila da prespava a ona mora da zauzme ceo krevet pa je mama postavila pomocni krevet pored mog.I jos je rekla da cu ja da spavam nocas tamo.
-Ma jednostavno me oterajte na kauc!
Zalio sam se mami.
-E ne moze Hari tamo spava.
-Imamo ih dva!
-Ma ulazi u sobu vise!
Unutra je vec bila Andjela.U mojoj omiljenoj pidzami koju je Lana volela da nosi.Uzasno me je to podsetilo na nju.
-Nadam se da ti ne smeta.Ema mi je rekla da je slobodno uzmem.
-Ne nee.Uzecu spajdermena.
Kad ova devojka spava?Probudio sam se oko 2 ujutru a ona gleda u plafon.
-Sto ne spavas?
-Razmisljam nesto, a i ti hrces.
-Molim!Nee ne ja ne hrcem!
-Hrces Toni.
-Dobro o cemu razmisljas.
-Paaa jednostavno ne verujem da ga vise nema...
-Dzoni?
Pogledala je tuzno u mene
-Aha
-Zao mi je Andjela...Da nisam...
-Nisi ti kriv Toni.Niko ne krivi tebe.
-Znaam.Sutra ce Hari da zove da vidi jel sve ok sa Krisom.
-Ne brini.Sve ce biti u redu.
-To mi je i on rekao.Ajde spavaj.Laku noc.
-Hajdee laku noc.
Okrenula se na drugu stranu.Sacekao sam da se uspava posto izgleda hrcem.

Nisam bas nesto dugo spavao posto me je probudila u pola sedam da radi neke vezbe.Pedeset cucnjeva sto trbusnjaka a na prozoru sa spoljne strane je radila zgibove!
To je objasnjavalo zasto ima vece misiće od mene.
Nastavila je da to radi dok nije probudila sve u kuci.Nina je odmah dosla i rekla joj da ne sme da se toliko napreze.
Sisli smo dole na dorucak svo troje.Tamo nije bila neka atmosfera.Svi su sedeli a pored Harija je stajao telefon kao da ceka poziv.
Mama je iznela dorucak a Hariju je zazvonio telefon.Izasao je u drugu sobu a ja sam se skoncentrisao da cujem o cemu pricaju ali sam samo cuo „Hvala" i „Obecavam".
Izasao je iz sobe gledajuci nesigurno u mene.Napravio sam izraz lica koji je govorio „Sta je dodjavola sad".
Seo je ponovo za sto.
-Toni zvali su doktori koji rade specijalno za organizaciju.U vezi Krisa je...
-Dobro je jel da?
Opet je gledao u mene onim njegovim pogledom „bolje da ne znas" ozbilno mi je prekipelo.
-MA NE GLEDAJ ME NEGO MI KAZI VISE!
-Toni...n-nije se izvukao.
Gledao sam po sobio kao idiot pokusavajuci da se priberem.Andjela mi je stavila ruku na rame pricajuci mi nesto sto iskreno nisam slusao niti me je bilo briga.Svi su gledali u mene kao da cu svakog casa da puknem.
-STA GLEDATE U MENE!
Otrcao sam do Danijelove sobe i uzeo kljuceve od njegovih kola.
-Toni gde ces?
Brzo je pitao Hari
-MA STA TO TEBE BRIGA!
Isasao sam napolje i usao u Danijelova kola.Hari,Danijel i Andjela su izasli ispred kuće
-Cekaj Toni stani!
-SKLONI SE DA TE NE PREGAZIM!
Nikad nisam brze izasao iz dvorista usput sam udario u kontejner lepo ostetivsi Danijelovu 'bebicu'.
Nisam ni znao gde cu.Jednostavno sam vozio 100 na sat i to kroz grad i prosao sam kroz tri crvena svetla.Stici ce bar 50 kazni.Iskreno bas me briga.
Izasao sam iz grada.Ne mogu da verujem da...da ga jednostavno nema.Moje misli prekinuo je kamion koji mi je zatrubio.Naglo sam skrenuo za malo izbegavsi sudar.Stao sam negde pored puta da se malo smirim.Pogledao sam kroz prozor.Nisam to hteo ali jednostavno sam poceo da placem.Suze su tekle same od sebe i nisam mogao da ih zaustavim.
Cuo sam telefon...Ko pa sad zove!
Hari!Naravno!
-Halo!
Javio sam se.
-Toni gde si?
-Š-š-šta te briga!
-Jel ti to places?
-Jeste!Sta je tu cudno!
-Nista...kazi mi gde si?
-Necu!
Ozbiljno sam zvucao kao malo dete koje nece da izadje iz prodavnice igračaka.
Tada sam dobio jednu strasnu ideju.Idem ja lep da se ispisem sa glupog faksa.Odvezao sam se do faksa i uleteo u direktorovu kancelariju
-Hocu da se ispisem!
On je poceo onako dosadno
-Ali zasto.Dobro je da...
-HOCU DA SE ISPISEM!
-Dobro.
Uradio sam sta je potrebno.
Bio sam uzasno gladan.
Doruckovao sam u 9 a sada je 5 sati popodne.Vreme je previse brzo proletelo.Kopao sam po Danijelovim kolima!Stipsa jedna drzi sve pare kod sebe.Jedva sam skupio pare za ono najmanje parce pice.Bolje i to nego nista.
Opet sam pogledao na sat.Sada je 6.Ne mogu da verujem kako su dosadni.Milijardu poruka su mi poslali.Cak su i Nina i Andjela slale poruke Nina tipa „Duso gde si" a Andjela „Molim te vrati se".
Radio sam sta sam radio do 2 sata ujutru kada sam se vratio.Pogledao sam u dnevnu sobu.Mama je spavala na kaucu a na drugom su spavali Danijel i Nina naslonjena na njega.Andjela je jos uvek imala telefon u ruci ali je spavala ko top.Otisao sam do kuhinje gde je jos uvek bio budan Hari.Cuo me je kako ulazim u kuhinju.
-O dobro je tu si!
Zagrlio me je a ja sam se ponovo rasplakao.Posle par minuta progovorio sam
-Ispisao sam se sa faksa.
-Ma ako si.
-Danijel ce me ubiti zbog kola.
-Verovatno...
Izgledao sam kao neko malo dete onako uplakan.
-Idi da spavas.
Poslusao sam Harija i otisao u krevet jos uvek brisuci suze.Nije mi trebalo dugo zaspao sam za nepunih 3 minuta.