Ritam života

29

-T-Toni! Neee nije nista!- brisala je suze nabacivsi osmeh.

Nisam joj verovao. Znam da je mnogo starija od mene ali morao sam da je pitam.

-Kako ništa?
-Uhvatio si me u nezgodnom trenutku.-pravdala mi se.
-Dobro...samo da li je neko problem?
-M-može tako da se kaže...

Izasla je pre nego sto sam uspeo jos nesto sto sam uspeo da joj postavim jos neko pitanje.
Bilo je oko 7 sati i napolju jos uvek nije bilo mracno.
Ako se vratim moracu da slusam Ajdjelu koja mi nabija na nos da je bila u pravu.

*****
Sutra i u narednih nedelju dana Dzek je dolazio na treninge kao i obicno. Samo sto je bio mnogo ozbiljniji i manje je pricao nego obicno. Bilo mi je pomalo cudno ali sam i razumeo. Izgubio je osobu koju je najvise voleo, dobro pa nije krenuo da nadje Lanu. Znao sam sta Lana sada pokusava. Slomice ljude koji su oko mene da bi me ubila i na taj nacin slomila tatu. Lako bi onda upala u organizaciju. Dve muve jednim udarcem. I osveta i organizacija.

Moje razmisljanje za ruckom je prekinuo Andjelin glas.

-Tonii! Pa ti se stalno nešto zamišljaš!
-Haa!? Izvini zamislio sam se.
-To sam sad rekla!
-Ahaa....
-Malo je glupo da vam to kazem ali Natasa se ponasa mnogo cudno u poslednje vreme.

Povezao sam to sa dogadjajem od pre nedelju dana.
-Video sam je da place u kupatilu...
-Da i ja!

Toga sam se jos uvek dobro secao. Zena koja je dosta starija od mene place u kupatilu kao devojcica.

-Sta ti je rekla?
-Da nije nista i da je sve ok. A tebi?
-Pa pitao sam je da li je zbog neke osobe a ona je rekla „Moze tako da se kaze"
-Verovatno ju je neko mnogo povredio kad place.
-Da...

Klasican trening od jedan. Taman kada ostali zavrsavaju. Dzek me je sacekao da bi sto pre poceli.
Ne mogu da verujem koliko je samo peti nivo dosadan. Pricao mi je nesto o probijanju sifri kada je usla Natasa.

-Da li ste zavrsili? Majklu treba ona bravica za obijanje.
-Mozemo to danas da preskocimo.
Dodao joj je neku kutiju ne dozvoljavajuci joj da ga pogleda u oci.
-H-hvala- rekla je i izasla iz sale.
-Mozes da ides Toni- Dzek je vec izasao kroz vrata a ja sam pozurio za njim. Sa rukama u dzepovima hladno je isao niz hodinik.

Adjela je trcala prema meni i bukvalno se bacila na mene.
-Znas sta je danas?
-Sta?- bio sam pkmalo zatecen.
-Nisam ni mislila da ces da znas. Danas je godinu dana od kako smo zajedno.
-Oo zar vec! Izvini skroz sam zaboravio.
-Nema veze. Ne smeta mi.

Posli smo do sobe da bh se ja presvukao. To mi je bila navika da se posle treninga presvucem iako nista nismo radili. Nadao sam se da cu mozda naci nesto po sobi da joj poklonim.
Njoj izgleda nije smetalo sto prolazi bez pokona.

Bukvalno me je vukla niz stepenice da bi smo sto pre stigli do dvorista.
-Cekaj! Cujem nesto!- stala je a ja sam skoro udario u nju.
Izgleda da je znala svaki delic ovog mesta. Isli smo kroz jedan uski hodnik.
-Sta je ovo Andjela?
-Ovde se cuva oružje.-odgovorila je nastavljajuci da ide pravo.
Ušla je u jednu malu sobicu u kojoj su bila svega dva sanduka.

-Hocete li da kazete vise u cemu je problem!- nervozno je rekla Andjela.
Usao sam u sobu u kojoj je do sada bila sama Natasa.

-Nestajete! Placete! I to zbog nekog! Kako mi da ostanemo smireni ako ste vi takvi!? Na treninzima samo gledate kako da zbrisete!- Andjela je sada zvucala bas iznsrvirano a Natasa je trazila najbolji nacin da se izvuce.

Zabacila je plavu loknastu kosu praveci se da je sve u redu. I meni je postajalo neprijatno pa sam resio da he izvucem.

-Andjela svasta se izdesavalo. I Dzek stalno trazi nacin da zbrise negde nece nikog ni da pogleda.- gurao sam Andjelu kroz vrata a Natasine smedje oci su se ponovo napunile suzama. Sada sam i ja postao sumnicav.

-Mislim da mozete da mi verujete. Slobodno kazite u cemu je problem.- Andjela je rekla nezno.

-Pa...ne znam da li ste nekad imali problem da vodite nekog citav zivot a da on ndce ni da vas pogleda nego voli drugu.-tuzno nam je objasnila.

Andjela je izgledala kao da je razume ali da joj se to nikada nije desilo. Žene su po mom misljenju previse komplikovane.

-Ako želite možete i da kažete ko je to.
-Ne, ne bih...-rekla je i izasla iz sobe.

Andjela je morala da me sprovede nazad zato sto sam zaboravio put kojim smo dosli.
U dvoristu nas je cekao Ed.

-Ma gde ste vise! Sedim ovde sam vec pola sata!- gledao je u Andjelu.
-Pa Ema je bila sa tobom.
-Otisla je sa drugaricama.
-Dobro! Pusti nas bar danas!
-A zasto bih?
-Pa danas nam je godinu dana od kako smo zajedno.-rekla je uhvativsi me za ruku.

-Golupcici- pridruzio nam se Hari.
-Ma kako si ti uvek tu! Sto nisi sa ostalima iz vase kompanije?- pitao sam.
-Pa uvek vas neko gleda.Niste to znali?
-Nee!- svo troje smo odgovorili u glas.

Pa ko zna sta su sve videli! Svaki poljubac, zagrljaj, recenicu, blam, verovatno sve.Ovo me je podsecalo na skolu i kako je u dvoristu uvek bio neki nastavnik koji prati svaki nas korak. Pogotovo mene posto sam bio prilicno nemiran. Ali sam to nadoknadjivao najvisim ocenama iz svakog predmeta.

-Paa...kako to funkcionise? Vec si si se izleteo.
-Pa svake nedelje neko drugi vas promatra.
-Ahaaa...

Uhvatio sam Andjelu za ruku i odveo je sa druge strane jezera dalje od Harija. Rekla je tiho:

-Malo tise pricaj. Kad si video Natu da place?
-Vracao sam se sa treninga i video je.-trudio sam se da pricam sto tiše.
-Sumnjam na nesto...
-Sta?- ko zna sta ce sad da mi kaze. Veoma dobro je povezivala stvari, to sam tek od skoro video.
-Pa jel ulazila na trening?
-Da.
-Epa onda je to! Izlazila je sa vaseg treninga, Dzek je ulazio na nas...voli drugu...nece da je pogleda...uvek nekog volela... Pocela je da razmislja na glas samim tim je pricala nepovezano.
-Ma kazi! Ne razumem te kad tako pricas.
-Pa ocigledno je! Natasa je zaljubljena u Dzeka!

Malo krace ali nemam nista posebno vise da kazem :)