Ritam života

10

Vreme brzo prolazi.Proslo je skoro godinu dana.Tacnije sada je moj rodjendan.Svi mi cestitaju, mama je napravila tortu, Nina jos spava a ja zurim da stignem na posao.
Danas sam prvi put cuo nesto lepo od Dzordza
-Srecan rodjendan mali.
Malo sam zbunjeno odgovorio
-Hvala
-Koliko godina?
Nastavio je on
-26
Nastavio je da cita listu sa novim filmovima.Andjela mi se juce javila da narednih 9 meseci nece da dolazi zato sto bas danas pocinje obuka.
Bio sam malo tuzan.Zato sto je necu dugo videti.
Evo je opet ona guzva pred neki poznatiji film.Svi hoceku kokice lili koka kolu.
Brzo se sve rasprodalo i poceli su filmovi.
Jedno pola sata dosao je jedan covek u odelu ca naocarima za sunce.Bio mi je jako poznat.Prekinuo mi je misli recenicom
-Kasnim?
-Da, vec pola sata.Rekao sam ne pogledavsi ga.
Cutao je tako neko vreme a ja bas i nisam obracao paznju, pronasao sam spisak filmova.
-Lep ti je taj sat.Tata ti ga je dao?
U trenutku sam pogledao u njega.
Skinuo je naocare i...ma dal je moguce...tata stoji ispred mene!
Sirom sam otvorio usta i nisam mogao nista da kazem.
-Ok idemo.Hvala Dzordze.
-Nista sefe.
Ma oni su bukvalno svuda!Kada sam se konacno pribrao pitao sam ga
-Covece, pa ti si ziv?
-Pa izgleda.
Rekao je otvarajuci mi vrata od kola.
-Rekli su mi da se nisi izvukao!
-Pa bio sam mrtav 6 sekundi.Nije bas sve jedno kad te pogodi metak.
-Al su te izvukli?
-Jesu
-Da li ti znas da sam zbrisao Danijelovim kolima i da sam bukvalno preplakao taj dan!Nije te bilo godinu dana!
-Daaa...izvini...mada ja sam ovde da te nesto pitam.
-Pa pitaj!
-Sada je u toku dolazak mladih agenata.Onih na prvom nivou.
Tacnije pocinje kada ja dodjem.Pa rekoh da ti dodjes?
Gledao sam ga zbunjeno neko vreme.
-Cek to je ono o cemu mi je Andjela pricala? Tamo se dolazi sa 18! Ja imam 26!
-Ja sam sa 17...I imamo i starijih.
-Nema sanse!
-Hajde molim te!Ubacim te tamo dodjem za 5 minuta i ti se pravis kao da ne znas da treba da dodjem.
Gledao me je kao da to mnogo zeli pa sam pristao.
Ubacio me je u onu sobu gde sam pre bio i po dogovoru fosao za 5 minuta.
Svi su se smirili i pogledali u njega.
-Malo kasnim zato sto ovo obicno radi zamenik ali on sada nije mogao da dodje.

Pa naravno da nije kad je covek mrtav!

-Kako god ja cu vam ovo objasniti dok ne nadjem nekog.
Vi ste sada na obuci koja bi trebala da traje deset godina.Svaku godinu prelazite na sledeci nivo.Neki kojima ide mnogo bolje to preskacu.Ja sam recimo zavrsio sve za 3 godine i sada sam vec 27 godina na ovom mestu direktora ili sefa ne znam ni sam.Tako da hajde svi da isprobate onu tamo spravicu.Sluzi da se vezba pucanje iz kola.Znaci udjete unutra i treba da pogodite tri mete.

Svi su se poredjali u red.Bio sam negde pri kraju.Tada je usao neki covek sredjen kao i svi ovde.
-Dobar dan ja sam Dzek i poslali su me ovde da budem zamenik.I da li je to...Toni!Krise mnogo lici na tebe.

Stavio mi je ruku na rame a ja sam hteo da propadnem u zemlju koliko mi je bilo neprijatno.Verovatno mi se niko nece ni obratiti posto mi je cale ovde direktor.Gledali su me kao da me zale.
-Nadajmo se da si talenat kao i tata!
-Hvala ti puno Dzek!
Procedio je tata kroz zube.Odvlaceci ga sto dalje od mene.
Svi su ulazili u ona kola, izlazili, povracali i slicno ali su svi uspeli da pogode sve tri mete.
Stigao je red i na mene, naravno znao sam sta me ceka.
Kola su pocela da se tresu kao i prvog puta.Pogodio sam sve tri mete iz prvog pokusaja kao i prvi put samo sam sada mogao da stojim na nogama.
-Pa cist talenat!
Rekao je Dzek grleci me.
-Odlicno Dzek pogledajmo i ostale!
Bukvalno je rezio na njega.Nije bilo mnogo da se gleda.Jos dvoje tacnije.Otprilike od po 20 i 24 godine.
Dzon se opet ojrenuo prema meni.Ali ga je tata sprecio da prica
-Dzek!Zasto ne bi odveo novajlije do njihovih soba!A? Sta kazes?
Izgledao je kao da ce da pukne od muke a ja kao da cu da propadnem u zemlju.
Konacno je uspeo da ga otera.Tata mi je pokazao da sacekam da izadju svi da mi nesto kaze.Navalio sam se na zid cekajuci da svi izadju.Dzek mi je uputio jedan zadovoljan osmeh a tata ga je bukvalno izgurao napolje.
-Od svih ali svih bas njega da nadju!
-Ko je ovo i odakle me zna!?
-Svi ovde znaju da postojis.A i pogledaj!Stavrno licimo.
-Sto me tolko grlio?Stvarno sam u zemlju hteo da propadnem.
-Jurio me je kada smo bili na obuci.
Bio je na 5. nivou a ja samo sto sam posao.Nije obracao paznju sve dok nisam u prvoj godini presao 5 nivoa.Imao je 23 godine a ja 17.Isto me je tako grlio kao sad tebe.Slobodno ga otkaci!Jeste da je 5 godina stariji od mene ali slobodno!
-Dobro hocu.
-Ajde da ti nadjemo sobu.Verovatno imas cimera.
Bio je u pravu.Tamo je bio neki decko od otprilike 17 godina.
-Ovo je Andjelin brat.
Sapnuo mi je
-Mislila je posto...zbog Dzonija...budi dobar sa njim.
Uputio mu je jedan prijateljski osmeh i izasao iz sobe.
Nisam poneo ama bas nista tako da nisam imao sta da raspakujem dok se on u najvece raskomotio.
-Ja sam Ed.
Rekao je pruzajuci mi ruku.
-Ja sam Toni.
-Da znam vec svi o tebi pricaju.
-Sta pricaju?
-Pa znas vec...direktorov sin i tako.
Nije mi se nesto spavalo a nije ni njemu.Narednih pola sata smo razgovarali o njemu, Andjeli, meni a onda je banuo tata na vrata bacajuci tri ogromne torbe na mene.
-Zaboravili smo ovo!Moras nesto da obuces.Dorucak je u 8 laku noc.
Brzo je rekao i izasao napolje.
Sada sam konacno obratio paznju na sobu.Mala soba sa dva kreveta i dva ormana.Imali smo kupatilo i to je bilo to.Nista preterano.
Istusirao sam se na brzinu i otisao na spavanje.
*****
Probudio me je Edov glas
-Ajde budi se sedam je sati.
-aa...sedam...pa rano je jos...
-Ustaaaj u osam je dorucak!
-Jos 5 minutaaaaa...
-Ustaaaaaj!
Izgurao me je sa kreveta i ja sam pao na pod.
-Jel to zato sto zivis sa Andjelom!
Ona je tako ustala u 7 da radi vezbe.
-Verovatno.
Spremio sam se za pola sata i sada sam bio uzasno gladan.
Pokusao sam da otvorim vrata ali ona su bila...zakljucana!
-Staa!?Sta je ovo!?
-Zakljucavaju nas svaku noc posle 10.
-Zasto!?
-Da ne bi izlazili nigde.A onda nas u 7:50 otkljucaju da bi sisli na dorucak u 8.
-Kako je to glupo!
-Epa promeni to ako nekad zamenis oca.
Nikad pola sata nisu duze trajali.Tada je prosao Dzek i otkljucao nas.
Izgleda su svi osim mene znali gde je trpezarija.Mada se silazilo samo niz stepenije ali sam bio izgubljen.Video sam jedan prazan sto na kraju i seo sam sa Edom tamo.Ubrzo su stigli i ostali.Andjela nas je videla i prisla nam sa svojom drugaricom Emom.Tek sada sam video koliko Ed i Andjela lice.Jedino sto je on musko a ona zensko.Svi su se okupljali oko mene i pokazivali.
-To je zbog toga ko ti je otac.Verovatno si na to osudjen dok ne zavrsis obuku.
Gledao sam u Andjelu zbunjeno dok mi je to pricala.
-O neee...evo ih opet.
Pogledao sam.Priblizavali su nam se neki momci obuceni u crne kozne jakne a na celu je bio plavi visok tip sa smedjim ocima.
-Hmmm...Toni jel da.Cudno da sedis sa ovima ovde.
Pogledao sam ga ljutito a on mi je pruzio ruku
-Ja sam Maks.I bilo bi dobro da se druzimo.
Trudio sam se da zvucim sigurno
-Odlicno.Moje ime izgleda znas.Imam ja vec prijatelje ali hvala na ponudi.
Ljutito je odsetao dalje.
-Nisi normalan!Odbio si ga!?
-Pa sta?
-Svima se sveti.Desetak ucenika je zbog njega odustalo.
-Koji je nivo?
-8.Ali na nekim nivoima se zadrzavao i po dve godine.Mislim krenuo je sa 20 a sad ima 30 godina.Trebao je da zavrsi vec.
-Bas me briga.
Rekao sam kada su mi doneli neku salatu i lose spremljenu piletinu.
-Sta je bre ovo?
Upitao sam kada je onaj covek koji je ovo doneo otisao.
-Pa dorucak!
-Ovako je svaki dan!?
-Uglavnom.Naviknes se.
Ko se navikne na ovo svaka mu cast!
-Sta posle dorucka?Sve sam prolustio juce.
-Za sat vremena pocinjemo.Miim da je nas uzeo zamenik.Dzek bese.
Jao neeee!Dosada jedna nadam se da nece da me grli.
-A ko jos moze?
-Pa svi su zauzeti.Nama na 8. nivou Natasa.
-Ko je to?
-Pa kao nastavnik.Uci nas svemu od prvog do 10.nivoa.
-Ma super!
Rekao sam pokusavajuci da pojedem onu grozotu ispred sebe.
-Ej znate sta!Ne mogu ja ovo!Idem u sobu!
Popeo sam se uz stepenice.I usao u sobu.Tata je lezao na mom krevetu ocigledno cekajuci da se vratim.
-Evo ti, cisto da prezivis do rucka.
Rekao je bacajuci mi neku cokoladicu.
-Necu vise da te vidim da si tako otisao.Svi tame jedu ili se bar trude.A ti si pametno otisao.

Prvi put od kako ga znam bio je stvarno ljut na mene.Nisam znao sta da kazem a on se samo okrenuo i izasao.
Izgleda da su ga neki videli posto su ulazili i pitali „Da li je to direktor ulazio".
Ubrzo je dosao i Ed
-Propustio si desert!
-Ma super stvarno!Koliko je sati?
-Evo idemo za 15 minuta.
Taman kada sam pozeleo da se ovih 15 minuta oduze oni su prosli brzinom svetlosti!
Ed me je odvukao do ogromne sale koja se nije mnogo rzlikovala od one prve samo sto je bila malo veca.Izgleda smo stigli poslednji.
I to bas na vreme posto je Dzek upravo ulazio.
-Kako to stojite!
Rekao je namestajuci nas da stojimo svi u jednoj koloni kao da smo u vojsci.
-O Tonii!Tu si...
-Daa jesam!Nastavite!
Prekinuo sam ga a on je nastavio dalje.
-Ako je neko primetio ovo je gluva soba.Verovatno zato sto radimo nesto sto ometa ostale.
Pokazao je na kutiju punu rastavljenih pistolja.Izvadio je jedan i pokazao kako da ga sastavimo.
-Hajde sada.Imate uputstva i uradite sta sam i ja.
Mene su uputstva uvek bunila.Obicno sam sam sam provalio kako nesto trebam da uradim.Setio sam se da mi je Hari to vec pokazao i samo ponovio.Ostali su jos uvek citali uputstva a ja sam vec zavrsio.
-Pogledajte svi!Toni je zavrsio!
Isticao me je.Za oko pola sata svi ostali su zavrsili.
-Odlicno!Posto je prvi dan mozete da ga provedete slobodno.
Krenuo sam sa ostalima do izlaza kada mi je Dzek stavio reku na rame odvukavsi me nazad u salu.
-Paaa kako ti se svidja ovde?
-Super
Rekao sam pokusavajuci da izadjem napolje.Ali on je zakljucao vrata i stavio kljuc u dzep.
-Tvoj otac i jamo bili dobri prijatelji.
-Daa pricao mi je o tome....
Sad stvarno hocu da izadjem odavde!Sta sad hoce od mene.
-Moram da idem...
-Sedii!
Oborio me je na drvenu klupu na pocetku sale.
-Kako ti se svidja ovde?
-Vec sam rekao da je super!Pustite me napolje!
-Sedi da popricamo.
-Stvarno nemam vremena!
Gledao sam po sali trazeci nesto, bilo sta pomocu cega bih mogao da pobegnem od ove dosade.O boze odakle mu ovde cokoladice!
Jednostavno sam uzeo pistolj, stavio metke i opalio u bravu.Vrata su se odmah otvorila.
-Bilo mi je bas zanimljivo odo ja sad!
Bukvalno sam istrcao iz sale pravo u tatinu kancelariju u kojoj sam pre bio.
-Sta oce onaj covek od mene!?
Vikao sam kada sam usao.
-Sta hoce?
-Ne znam!?Zatvorio me je u onu salu da 'popricamo'.
-Sta si uradio?
-Pa sredio sam bravu!
-Znas da to ja placam?
-Pa kad je dosadan!
-Aha.Dobro drzi ovo.Dugmence pored je elektrosok a ince je noz.
-Kul!Hvala.
-Idi u sobu ili gde god treba da budes.
Otisao sam u sobu.Ed je sedeo i pricao sa nekim preko telefona.
Prekinuo je kada sam usao.
-Gde si bio?
-Onaj ludak od zamenika me je zadrzao da 'popricamo'.
-Izgleda da si mu simpatican.
-Izgleda da mu je moj tara simpatican!
-Sta ces da uradis?
Pokazao sam mu sta mi je tata dao.
Ostatak dana smo bukvalno proveli igrajuci sah.Ed je bio profesionalac u ovo igri.Najbolje sto sam uspeo je da bude nereseno u jednoj partiji.