Ritam života

7.

Probudio sam se u nekoj mracnoj sobici u kojoj nije bilo bas nicega.Bio je jedan prozor ali previse visoko.Zidovi su bili puni vlage i paucine.
Pa bravo Toni...pogledaj sad gde si.Mama ce da poludi od brige...Kris se verovatno brine a Hari ce verovatno da ga ubije kad sazna.
Preturao sam po dzepovima od jakne.Uzeli su mi onaj mali pistoljcic sto mi je cale dao.
Samo se pitam....Ja rezervni tefon nikad nisam drzao u dzepu nego u carapama!Uvek je bio ugasen zato sto sam vecinu vremena provodio sa Lanom!Covece sedam godina sam potrosio na nju!
Poceo sam da vadim telefon iz dzepa.Naravno baterija u drugoj carapi.Poslao sam poruku Krisu da sam ok.
Posle nepun minut stigao je odgovor „Vidis li gde si"?
Naravno da nisam video gde sam!Vec sam pomenuo da je prokleti prozor bio previse visoko.
„Ne, ali pricali su nesto za tebe"
„Ok jel ti to onaj rezervni telefon koji drzis u carapama"?
Gdeee ga je video!Bas se pitam...
„Da ti kazem sta da uradis ali nemoj da me ubijes"
Sta li je sad smislio...
„Ajde" ali stvarno me zanima sta li je sad smislio.Ko zna sta sam mogao da ocekujem od njega...
„Na vratu imas jedan cipic za pracenje.Ukljuci ga da vidim gde si"
Cekaj on mi je stavio cip za pracenje!I zna gde sam sve vreme!!!Pa to je u ovom trentku sjajno!Nikad nisam bio srecniji sto neko prati svaki moj pokret.U stvarni ne prati...Nije kos bio ukljucen.Prisecao sam se kada ga je stavio.Sigurno prvog dana...Tad mi je jedini put stavio ruku na vrat.I da li taj covek bas na sve misli!?
Samo sto nisam mogao da skapiram kako se ovo malo cudo pali.
„Izvini ali kako se ova mala glupost pali"
„Ma zadrzi tri sekunde"
Haaa evo ga!Uspeo sam.
„Ok vidim.Stizemo"
Samo sto sam video poruku unutra je upao onaj Bil!I uzeo mi telefon.
-LANA DOLAZI OVAMO!!!
Izdrao se sto je glasnije mogao.
-Ne moras da vices...
Usla je brzinom svetlosti.
-SEDAM GODINA DEVOJKO I DA NISI PRIMETILA DA NOSI DVA TELEFONA!!!
-Gde je pa to bilo!
Gledala je u mene.Sta sad vise imam da krijem.
-U carapi...
Odgovorio sam kroz smeh
-Jel si cula!
-Pa ja ga nisam gledala u carape!
-Dobro cuti...
Trazio je nesto bitno u telefonu.I ocigledno nasao poruke posto mi jednim brzim pokretom skinuo onaj cip sa vrata.I bolelo je vise nego sto sam mislio, nesvesno sam poceo da se derem.
-Ma ne kukaj zene to trpe svaki put kad odu na depilaciju.
Objasnila je ljutito Lana.Pa ni rodjena majka nije.znala za taj telefoncic, samo je Kris primetio.
Bacio je telefon i slomio ga.Neeee moju bebicu koja me je sluzila tolke godinee!!!
Izasli su napolje zalupivsi vrata.

Ozbilno je postalo dosadno ovde.Narednih sat vremena proveo sam cackajuci neku rupicu u zidu...

A onda kroz onaj mali prozorcic neko je ubacio lestvice.Pogledao sam iznenadjeno i zacuo poznat glas
-Sta gledas!Penji se!
Gore me cekao Hari.Prvo mi je opalio jednu samarcinu
-JEL SI TI NORMALAN DA POGINES OVDE!
A onda je poceo da me grli.
To je zasigurno bilo cudno...
-Gde je Kris?On mi je rekao da dolazi?
-Sa druge strane.Tu su i Dzoni i jos jedan agent kog ne znas zove se Andjela.
-Uu znaci zensko je?Moram da pocnem da gledam druge zenske.
-Lepo lepo...Drzi.
Ozbiljno koliko pistolja moze da stane kod njih!Cale ima punu kutiju sa tim opasnim stvarcicama a ovaj ih drzi bukvalno svuda.
-Zahvaljujem se.
Rekao sam mrzovoljno dok sam pokusavao da stvaim metke u pistolj.Hari me je gledao kao da mu je dosadno.
-Ma ne gledaj me nego mi pokazi kako!
-Sta?A da....
Ozbiljno na sta on misli...

Videli smo Krisa i ostale iza jednog starog kamenog zida a sa drge strane su bili 'losi momci'.
Hari je poceo da mi objasnjava kako ce mo polako da se priblizimo drzi pistolj...e tada sam presrao da slusam i jednostavno pretrcao tamo.Jeste da su pucali na mene ali me nisu pogodili.
-Cao ja sam Andjela
Divnaaaaaa....Sa crnom kosom i crnim ocima...
-Ne gledaj mi mnogo cerku...
Dzoni me je gledao kao da ce svakog trenutka da me upuca.
Epa sta cu kad mu je cerka andjeo.
-Gde je Hari?
Samo sto je Kris to izgovorio eto i njega
-TI STVARNO HOCES DA POGINES!!!
-Necu ja da poginem nego ti mnogo odugivlacis.
Odgovorio sam mu potpuno iskreno.
-Moracu da se slozim sa Tonijen Hari.
Tata ga je gledao smejuci se ali Hariju izgleda nije bilo do smeha sta vise poceo je ponovo da smislja plan kako sad da izadjemooo pa gde treba da gadjam....
-Bozee Hari sta ima toliko komplikovano da izadjes i sredis nekoliko mafijasa!
Nikad nisam bio zahvaliniji tati sto je.prekinuo Harija!
-Decko je cist talenat ne moras da mu objasnjavas.
-Hvala Dzoniii
Nikad mu nisam bio zahvalniji.
-Znaci na tri...
Samouvereno je rekao tata.
-Jedan...
-Ne cekaj Krise cekaj malo...
Kukao je Hari da stane.
-Dvaaaa....
-Stvarno nisi normalan!
Sada je mrzovoljno uguravao metke u pistolj.
-Da se razumemo Toni ides pozadi...
Prekinuo je sopstveno odbrojavanje tata.A ja sam klimnuo glavom.
-Super...Tri!
Istrcali smo tamo kao neki ludaci -E da ostavite mi onog tamo
Pokazivao je na jednog koji se drzao po strani
-Moram da ga priupitam nesto.Toni ajd ti idi po njega.
Poslusao sam Krisa i otisao tamo.
Nije bilo tolko tesko posto se on tolko uplasio da nije mogao da se mrdne.
-Prvi put a?
Slabasno je klimnuo glavom.
-I meni
Kao neki manjak sam opalio metak u njegovo rame a on je ispustio pistolj.Seo sam pored njega
-Cale mi rece da te ne ubijem.Hoce da te 'priupita'nesto.
-Ma sta bre da me priupita!
Rekao je drzeci se za ranu.
-Pa ne znam bre brate.I ne brini nece ti nista biti.
Gledao je u mene zbunjeno i kao da sam najveci manijak na svetu.
-Inace ja sam Antoni ali slobodno me zovi Toni.
Rekao sam pruzajuci mu ruku.A on onako zbudnjen i uplasen mi pruzi drugu ruku
-Danijel...
-E tako se zove moj brat!
-Ekstra...