Ritam života

20

Ovo je konacno proslo!Ujutru sam poceo da se ponovo pakujem.Ovog puta sam ja birao sta cu da stavim a ne mama ili tata nisam ni znao ko me je spakovao prosli put.Naravno nisam poneo ceo orman kao Ed.
„Bolje ponesi nesto za bazen" tata je usao u sobu.
„Sto?Ja ni ne znam da plivam"
„Mozda ti zatreba" za svaki slucaj sam spakovao sta mi je rekao.Andjela i Ed su juce otisli da bi se spakovali.
Ceo dan sam cupkao oko tate da krenemo, pa da krenemo, pa kad krecemo i hajde da krenemo.
Tek posle 7 sati uvece smo krenuli. Nisam mogao da budem srecniji sto se vracam.
-Prvo nisi uopste hteo da krenes.Kako to da sada neces da odes?
-Stvarno ne znam.Ali nedostaje mi i to mnogo.
-Jel sve ok sa Dzekom?
-Daaa!U stvari i on mi nedostaje!
Samo se nasmejao i nastavio da vozi.Sad je nasao da ide polako u trenutku kad bi bas trebalo da pozuri.Cim smo usli kroz onu pumpu ja sam bukvalno potrcao prema sobi, bacio torbu na krevet i izasao u dvoriste.Tamo je bio jedan ogroman sto za koji su mogli da stanu svi do 10. nivoa.Malo dalje od tog stola bio je drugi manji sto za kojim su bile tacno 11 stolica.Ispred svake bile su kartice na kojima su bile ispisane imena i nivo koji vode.
Nisam stigao da ih procitam zato sto su me Andjela i Ed pozvali da dodjem.
„Sta se ovde desava" gledao sam u Andjelu.
„To je ono o cemu sam ti pricala. Sad ce tvoj tata sve da ti objasni"
Samo sto je to izgovorila svi su ustali.Pogledao sam sta se desava i video tatu kako ide prvi u jednoj koloni izgleda agenata koji su predvodili nivoe.Drugi je isao Dzek verovatno zato sto je zamenik.Od ostalih sam prepoznao samo Tinu i Natasu ostale vidim po prvi put.
Seli su za onaj prazan sto i tada su seli i svi ostali. Ponovo je povela prica.Ubrzo su kuvari (kojih je bilo mnoogo) svima doneli po jedan tanjir sa tortom.
„Pa mogao bih da se naviknem na ovo" rekao sam Andjeli.
„Ja mrzim ovaj dan!Znam da ce sutra jednostavno da me slome"
Ja je nisam razumeo sta moze da bude tako strasno.Izgleda da je znala u sekundu sta ce da se desi ovde „Pojedi to przo sad ce tvoj tata" nagurao sam poslednji komadic torte u usta i cuo nekog ogromnog coveka kako vice „10.NIVO!NECU BUBU DA CUJEM!A OSTALI TISINA!"
Svi su se ucutali a onda je poceo moj tata „Hvala ti ne moras svake godine tolko da vices.Pa dobrodosli nazad.Od sutra kao i obicno nastavljamo.Samo da upizorim one sa 1.nivoa da ce od sad sve biti mnogo teze.Ako vam je Dzek do sada popusta i tlerisao kasnjenje, odugovlacenje, cekao da svi budu spremni ili da svi dodju pa da pocne vise nema toga.Svi dolazite u 9, nema kasnjenja, nema kukanja i ostalog i jos jedna stvar koja vazi za sve...Nema vise izlazenja posle 9 sati nocu.Evo sad je 10 do 9 tako da krenite u svoje sobe, kolege molicu vas da iz otpratite"

Tata je valjda otisao u svoju kancelariju.Prvo je otisao 10 pa 9 nivo.Dok smo cekali prisao nam je Dzek. „Pa...culi ste direktora.Nacrtajte se sutra do 9 u salu i sve ce biti ok.Nemojte da izlazite nocu napolje nego lepo spavajte." svi smo klimnuli glavama a on nas je otpratio do soba.Ed i ja smo malo komentarisali ono sto su nam tamo pricali a onda smo kao sto nam je Dzek preporucio legli da spavamo.

******
Ma ujutru kao da smo namerno uradili ono sto su nam rekli da ne radimo.Ed mobilni koji samo on cuje kad zvoni nije nas probudio ga propudio na vreme pa on nije mogao mene da probudi.Obukao sam sta sam prvo stigao, neke trenerke, majcu i patice i brzo smo sisli na dorucak.Andjela nam je brzo rekla „Da li ste vas dvojica normalni!Ne smete vise da kasnite!"
Pogledao sam na sat bilo je 8:6
„Pa kasnimo punih 6 minuta.Bas je mnooogo" rekao sam joj sarkasticno.Pogledala me je ozbiljno „Dobro ako se ne plasis zakasni minut ako smes na trening pa vidi sta te ceka!" ljutito mi je odbrusila i ustala od stola.Ne znam samo kako sam uspeo tako da je naljutim od jednom. „Ma daaaaj!Vrati se" vikao sam za njom ali ona nije htela da se vrati.Ema je prevrnula ocima i otisla za njom a i ja sam se iznervirao i otisao.
Ljuti se za gluposti.
Onako iznerviran sam se bacio na krevet.Nece da mi odgovori na poruke!Uuuh kako su zene komplikovane.Tako sam se samosazaljevao jedno desetak minuta.Ed se nije ni vracao u sobu.Verovatno je odmah otisao u salu.Pogledao sam u telefon, bilo je 9:2.Malo kasnim ali Dzek se nikad neje ljutio a zakasnio sam bas mnoooogo puta.
Potrcao sam prema sali.Potrudio sam se da neopazeno udjem ali svi su bili poredjani jedni pored drugih.Dzek se okrenuo prema meni.Progovorio je mnogo ozbiljnijim glasom:
-Setio si se da dodjes.
-Pa ne kasnim mnogo.Sad je tacno 9:3.
-A kad pocinjemo?
-U 9.
-A zasto kasnis?
-Zamislio sam se.
-Ahaaa pa lepoo.Razmisli malo o toj temi dok budes trcao 10 krugova oko sale.
-10 krugova!Sala je ogromna.
-20 krugova Antoni.Bolje kreni da ti ne bih dodao jos 10 krugova.

Bez rece sam se okrenuo i poceo. A od kad on mene zove Antoni? Uvek sam bio Toni.I odakle sad sva ta ozbiljnost.Do sad se uglavnom salio i to mi se najvjse svidjalo kod njega.Brojao sam one krugove.Posle 5 sam se umorio a posle 10 sam prakticno bio mrtav.Bas sam morao da se svadjam sa njim.Konacno 20! Naslonio sam se na zid samo na trenutak a Dzek je odmah poceo da vice na mene „Antoni ne izlezavaj se nego se bolje pridruzi ostalima". Uff kako me nervira kad me neko zove Antoni!Tako me je samo mama zvala kad bih nesto lose uradio. Ostali su radili sklekove.Ja sam bi mrtav umoran.Odradio sam deset i nisam mogao vise.Dzek je ponovo poceo da se dere:
-Ostali su do sad odradili pedeset a ti si stao na deset.
-Ostali nisu trcali 20 krugova oko sale.
-Ostali se nisu raspravljali.Ustaj i nastavi.

Ovo ni blizu nije bilo zanimljivo kao u pocetku.Na pocetku smo isli na cistu snalazljivost, a sada on je ocigledno ima neku nameru da nas sve nabilduje!
Pre ovog uzasa trening bi trajao oko 4 sata, zve bi bilo gotovo do 1.On je nas putio samo na rucak u 3 i to pod uslovom da se svi nacrtamo do 4 u salu.Cim je Andjela cula za moje kasnjenje naravno odmah je pocela:
-Lepo sam ti rekla, ali ti nisi hteo da me slusas!
-Pa otkud sam ja mogao da znam da ce da me natera da frcim 20 krugova oko sale!
-Hmmmm da razmislim...rekla sam ti i to.
-Dobrooo!Dobrooo!Ja nisam slusao i ti si pobrdila.

Pobednicki se osmehnula.Ja sam tek sad osetio koliko sam umoran.Sve me je bolelo.Nikad vise necu da se raspravljam sa Dzekom.Nisam mogao da docekam 9 sati da se lepo legnem i spavam.
Dzek nas je mucio do 7 sati.Tada se ocigledno i on umorio pa nas je pustio.
Nisam imao sta da razmisljam.Legao sam u krevet i u trenutku zaspao.

Moram brzo da skupim tih 5 poena i da predjem u drugi nivo ako ovako nastavim ja sam gotov.