Ritam života

13

Dani su prolazili previse sporo.Bilo mi se strasno dosadno.Kada mi je Aleksandar rekao da mogu da idem bio sam presrecan.Pogledao sam na sat, bilo je 9:15. Kasnim ali mislim da ce me Dzek pustiti.Usao sam unutra a onu su pravili neke vratolomije na motoru u isto vreme gadjajuci mete.Prisao sam Dzeku
-Sta sam propustio?
Pogledao je u mene
-Bolje sedi ostaces posle da predjemo sra ti je promaklo.
Poslusao sam ga ali nisam verovao sta sada rade.Sedeo sam tako naredna dva sata kada su svi otisli u sobe.
-Paaa svasta si propustio.
-Vidim.
-Da pocnemo.
Jeste da smo radili do kasno ali smo bar sve presli.Nisam verovao da cu moci ali oko 10 sati uvece izvodio sam one vratolomije na motoru kao i svi ostali.Ponasanje u borbi, preciznost i sve ostalo zapanjujuce dobro mi je islo.
Dzek to zove „Cist talenat".
Mada sam znao toliko da mogu da pratim sta rade.Pa nije tako lako nadoknaditi tri nedelje za jedan dan.
Vratio sam se u sobu skroz izmoren.Ed jos uvek nije spavao.
-Sto ne spavas?
-Nisam umoran.Sve si presao.
-Samo koliko mi treba da vas pratim.
-Znaci sve...
-Haha moguce.
Nisam sada bio raspolozen.Legao sam u krevet i zaspao.

Za doruckom Andjela me je upitala:
-Sta se zapravo desilo izmedju tebe i Maksa?
-Svidjas mu se.
Bolje da nije stavila taj zalogaj u usta posto je sada kasljala.
-Ja?
-Da ti.
Udalila je laktom Emu koja se kikotala.
-Epa ja njega ne volim.
-Pa bas zato.Ti ga ne primecujes.
Smetalo mu je sto se druzimo i ocigledno sto vise obracas paznju na mene.
Slegnula je ramenima i nastavila da jede.

Po prvi put Ed i ja smo stigli prvi u salu.Dzek se setao nervozno sa telefonom u ruci.
-Bas je ispred mene.
Rekao je gledajuci u mene.
-Dobro, odmah stizemo.
Pogledao sam ga zbunjeno.
-Ede doci ce neko da me zameni kazi ostalima da se zagraju.
Rekao je gurajuci me iz sale.
-Hajde Toni.
-Kazite mi bar gde idemo.
-Do Krisove kancelarije.
Osecao sam se kao kad sam u osnovnoj polomio prozor pa me je razredni isto ovako odgurao do direktorove kancelarije.
Sigurno je nesto vazno kad je Dzek zabrinut.
-Posalji nekog u salu ostavio sam ih same.
Kratko je telefonirao sa nekom Tinom i pokazao mi da sednem preko puta njega.Dzek je seo na stolicu pored.
-Ona tvoja bovsa devojka.Izgleda da je nastavila posao svog oca.
-Lana?
-Da ona.Kazi mi sve sto znas o njoj.
-Pa izgleda da sve sto mi je rekla i nije bas tacno...
-U poslednjih mesec dana uspela je da opljacka 5 zlatara, 7 prodavnica a juce je i banku opljackala.Prvo sam mislio da je neka obicna grupa amatera dok mi juce nisu rekli da su nasli ovo u sefu koji je opljackan.

Stavio je ispred mene papir na kom je pisalo „Ja sve pamtim.Nemoj da mislis da smo onog dana zavrsili Krise."

-Ona stvarno postaje dosadna!
Tekao sam kada sam procitao sta je tamo pisalo.
-Dakle „onog dana" ja sam njoj oduzeo nesto sto joj je bilo vazno.
Mislim na njenog oca, brata nije nesto volela.Tada je i ona htela da meni nesto oduzme ali nije uspela.
-Cekaj, zar je ja nisam upucao?
-Pa i ona je mene ali evo me ovde.Izgleda da se nekako izvukla.
-Dobro, samo si to hteo da mi kazes.
-U stvari hteo sam da te zamolim da nosis ovo.

Iz fioke je izvadio meni dobro poznat cip za pracenje.

-Hoces da me pratis?Opet?
-U stvari samo da ga nosis.Mislim da znas kako se ukljucuje imao si iskustva.

Malo sam oklevao ali sam na kraju pristao.
-Dobro nemoj da se pomeras.

Zakacio ga je kao i pre na moj vrat.Samo sto sam sad znao da ga stavlja.
-Doobro i jos nesto.
-Sta?
Izvadio je iz fioke bubice.
-Ti hoces da me ozvucis!Prvatnost!
-A ako ih iskljucimo pa ih ti ukljucis samo kad bude bilo potrebe?
-Dobro, tako moze.

Stvarno!Da li mogu manje dugme da naprave.
-I joos nesto...
-Dosta vise!
-Pa mi mozemo da te cujemo a kako ces ti nas?
Izvadio je nesto sto je licilo na malo vecu bunicu sa kukicom.
-Aaaaa ne!Neces nista da mi guras u usi!
-Ne u usi nego...dobro u usi.
-Ne moze!
-Ma ako ti se nesto desi kako da se cujemo!?
-Pa nece nista da mi se desi.
-A sta akoooo se desi!
-Nece da se desi!
-Hoces da mi das da ti ovo stavim!?
-Ne!
-Dzek drzi ga.
-Neeee Dzek nemooj...
Vec sledeceg trenutka lice mi je bilo zalepljeno za sto.Jos uvek sam se mrdao dovoljno da ne mogu da mi nista stave.Cuo se zvuk otvaranja vrata.
-Aleksandree!Dobro je!Drzi ga!
Sad stvarno nisam mogao da mrdnem.
-Nece da boli...
Cuo sam tatu kako mi prica.
Kako grozan osecaj dok se ova stvarcica ubaci.
-Dobro pustite ga.
Gledao sam ga ljutito.
-Ovo gornje dugme pritisnes kada hoces da ga upalis a ovo dole kad hoces da ga iskljucis.

Pokazivao mi je na dugme da druge strane uveta.
-Bas ti hvala sad bih da ga iskljucim!
Aleksandar se ocigledno nije osecao prijatno pa je jednostavno izasao.Ali izgleda niko nije obracao paznju na njega.
-Sad cu da skinem ovu glupost!
Pokusao sam ali sam samo osetio bol.
-Pa nisi valjda mislio da cu da ga samo stavim.Ima tu jos neceg.Ne brini ponasaj se kao da nije tu.
-Ahaaa...
-Hoces da ides ili da sedimo ovde i pricamo?
-Trebam da idem u salu ili u sobu?
-U salu.
-Dobro!Odna idem!
-Ne pokusavaj nista da skines uci cu ti nocu u sobu i staviti ih na nezgodna mesta.
-Dobro necu!
Nestrpljivo sam izlazio iz kancelarije.U sali su svi ocigledno medjusobnu borbu vezbali.Ona plava visoka zena je verovatno bila Tina.Ne bih rekao da ima vise od 30 godina.Prisao sam joj i pozdravio.
-Mislim da nemam para...
-Pa dobro.Ja sam tu.
Pocela je da me napada ali ja sam se nekako izvlacio.
-Snalazljiv si...
Rekla je dok je pokusala da me sobori.
-Hvala...
Ne znam ni sam sta sam uradio ali sledeceg trena je ona bila na zemlji.
-Jedina osoba koja je ovo uspela da uradi je tvoj otac...
Pomagao sam joj da ustane
-Izgleda da sam po tom pitanju na njega.
-Dacu ti 5 poena.Koliko do sad imas?
-85.
-Vec!?
-Bio sam tri nedelje u krevetu.
Ostatak vremena sam proveo vezbajuci.Na kraju Tina me je upitala:
-Ko je vas uzeo da vodi?
-Dzek.
-Ima srecu.Cini mi se da ste vi najtalentovanija generacija do sada.
Rekla je i izasla iz sale.
Ubrzo sam od Eda saznao da imamo dvoriste.Iako je bio umoran naterao sam ga da mi pokaze gde je.
Stvarno je bilo ogromno.U sedini se nalazilo malo jezerce.Stazice za setnju, klupice tamo je stvarno bilo lepo.Izgleda da ne moramo da znamo samo za put soba-sala.
Opazio sam Andjelu i Emu kako sede na travi pored jezera pa smo im se pridruzili.Prilazile su mi neke devojcice iz svih mogucih nivoa.
-Izgleda da sam im simpatican.
-Ahaa....
Izgleda da se nesto zamislila i nije joj bilo do price.

Vratili smo se ranije u sobu posto Ed vise nije mogao da izdrzi i pretio mi je da ce da me iskoristi kao jastuk.Cim smo usli u sobu bacio se ne krevet i zaspao.Meni je bilo previse vruce pa sam se jednostavno vratio u dvoriste.
Izgleda da su svi otisli.Seo sam pored jezera.Cinilo mi se da je neko iza mene.Okrenuo sam se, iza mene je stajala Andjela u pidzami i papucama na zeke.Bio sam i ja u pidzami pa mi nije bilo cudno.Svako bi u 11 sati trebao da spava.
-Kako si izasla?
-Provalila sam sifru za otkljucavanje.Ti?
Pokazao sam joj moju dobru prijateljicu spajalicu.
-I ti dolazis ovde nocu?
-Zapravo sad sam prvi put ovde.Zasto ti dolazis?
Sela je pored mene.
-Da razmisljam.
-O cemu?
-Pa od kako je tata poginuo sve je mnogo teze...
Slusao sam je pazljivo posto sam se osecao grozno zbog Dzonija.Iako su mi rekli da ja nisam kriv uvek sam se tako osecao kad mi njega pomenu.Andjela i na pomisao na njega pocinje da place.Mrzeo sam kada devojke placu zato sto nisam znao sta bih trebao da uradim.Neko vreme sam je gledao a onda sam cuo neki glas u glavi MA ZAGRLI JE KRETENU!
Znao sam da je to tata nesto uradio ali nisam trenutno bio nesto ljut na njega nego sam zagrlio Andjelu.Setio sam se da sam jednom ovako tesio Lanu.Trenutno bih voleo da je Andjela bila na njenom mestu proteklih 7 godina.Udahnuo sam malo dublje i opet cuo tatu kako se dere „NI NE POMISLJAJ DA PLACES DAD TU TO JE POSLEDNJE STA JOJ TREBA!NEGO JE LEPO POGLEDAJ I RECI JOJ DA CE SVE BITI U REDU!
Nerviralo me je to sto slusa sta radim ali stvarno je bio u pravu.Pogledao sam je u oci:
-Nemoj da places, sve ce biti u redu.
Grlila me je jos jace, kao da sam jedina osoba na svetu.
Posle par minuta se smirila i otisla u sobu.Ja sam sad mogao da idem na samo jedno mesto.Upao sam tati u kanelariju i poceo da se derem
-REKAO SI DA NECES DA SLUSAS STA RADIM!
-Pa sam si ukljucio.Ja sam samo prebacio na to da ja tebe cujem a ti mene ne.
Sad sam ga stvarno iskljucio.
-Jel se cuje sad?
-Nee.Nisam znao da tako dobro tesis devojke...
-NEMOJ DA ME ZEZAS!KAKO DA JE NE TESIM KADA PLACE!
-Pa ti se ne bi setio da je zagrlis da ti nisam rekao.
-MA SETIO BIH SE.....
-Dobroo ali bi ti prosao trenutak.
-MA KAKAV BRE TRENUTAK!
-Pa slatki ste zajedno.
Crtao je mala srca hemijskom po nekom papiru.
-MA NISAM ZALJUBLJEN U NJU! ONA MI JE NAJBOLJA DRUGARICA!
-Pa svee pocinje od prijateljstva.
Zvucao je kao se ozbiljno trudi da me nervira.Namerno se smeskao nastavljajuci da crta srca.
-PREKINI DA SE SMEJES!I NE CRTAJ TA SRCA!
-Dobrooo prestacu.Ali ipaaak...
-AS EVO SPAVA MI SEE ODLAZIM!
Izasao sam pre nego sto mi je dobacio jos neku salu na racun mog i Andjelinog grljenja.