Ritam života

38

Kakva sad pravila!? Zar ova pravila koja sad imamo nisu dovoljno stroga? Mislim idemo u krevet u 10 a trebamo da budemo spremni do 8 ujutru. Za mene je to dovoljno za smrt. Samo ne znam kako sam jos uvek ziv. Nastavio je ozbilno da prica.

-Moraćemo da uvedemo pravila vezana za cimere. Od sad samo oni sa istog nivoa.

Nastalo je negodovanje a Ed i ja i Andjela i Ema smo se samo pogledali.

Onaj ogromni mišićav čovek koji vodi prvi nivo, mislim da mu je nadimak Cicko, nas je brzo ućutkao.

-Hvala ti. Da nastavimo. Moracu da vam oduzmem telefone previše vremena provodite uz njih kao i većinu noći. Tako da cu zamoliti Dzeka da prodje i pokupi telefone. A ako nisu kod vas ne brinite pregledaćemo i sobe.

Dzek je uzeo neku ogromnu korpu i prolazio redom skupljajući tefone. Zašto sam ga poneo!? I kako da se dopisujem sa Andjdlom do tri ujutru?

-Vas četvoro, hajde ubacite.

Izvadili smo telefone i ubacili ih u onu korpu. Ne znam samo kako će nam ih posle vratiti kad ih je toliko mnogo.

-Hvala, divni ste zaista. Znate već...dorucak u 8, trening u 9 imamo dvoje izuzetaka, Antonija i Andjelu oni će imati trening posle rucka. Samo da ih upozorim da prestanu da prisluškuju važne razgovore nego da gledaju svoja posla. Sada cemo da vas rasporedimo malo bolje.

Svi su stali rasporedjeni prema nivoima. Bilo mi je pomalo čudno pošto nisam baš najbolje poznavao osobe sa petog nivoa. Naravno odlično sam poznavao devojčice posto je većina bila zaljubljena u mene.
Dzek je poslao sve da se vrate u svoje aobe i premestio Eda kod nekog decka kome ne znam ime.
Dzek me je izdvojio iz one grupice.

-Vrati se u sobu poslaću Denija kod tebe.

-Ko je to i odakle sad sva ova nova pravila!?

-Ne pitaj ništa. Kris te je dovezao upao u kacelariju i poceo da besni. Odmah je izvadio papir i poceo da smislja nova pravila.

Nevoljno sam otišao u sobu bez telefona ili bilo kog sretstva preko kog mogu da komuniciram sa Andjelom. A i Ed mi nije više cimer a ko zna ko je taj Deni. Zvuči kao da je fin. Mada nadam se da se i on budi sat vremena ranije kao Ed da bi me probudio. Kao da do sad nisam vreme pre treninga provodio za Andjelom. Ko zna šta li će da smisle sad. Ubrzo je u sobu ušao Dzek sa Majklom i a iza njih je ocigledno išao taj Deni. Imao je dugu, kovrdzavu smedju kosu do ramena a ruke su mu bile prepune tetovažama. Probušena obrva, nos, uši... a nosio je torbu malo manju od moje i gitaru.
Dzek mi je pokazao da je bolje da ništa ne pitam a Majkl je stavio ruku Deniju na rame i poceo da priča:

-Pa Deni ovo je Toni. Toni ovo je Deni upoznajte se raspakujte i tako to...

Izašli su iz sobe ostavljajuci nas nasamo. Ok...nije baš vimer kog bih izabrao alo valjda će sve biti normalno.

Djavola normalno! Ovo je stvarno ludo! Razumem ja da neko ima taj rock stil ali on mi se smučio do večeras! On je u onom opuštenom stilu. Mislio sam da sam ja opušten ali ovo je vrhunac nad vrhuncima. Onu njegovu električnu gitaru ne ispušta iz ruku! To mi odgovara danju ali on celu noć svira! Mislim da je prestao negde oko 4 ujutru. Dobro, nema veze! Preživeću nekako na samo tri sata sna.
Činilo mi se da sam sam spavao pet minuta kada mi je on prišao sa onom njegovom gitarom i počeo da glasno svira i da viče „Budjenje buraz!" Kako bih sad uzeo tu gitaru i slomio je njemu o glavu!

Pogledao sam na sat i bilo je pola 8. Ok! Idem lepo da se obučem i da sidjem na doručak da ga ne gledam više! Ostao sam se u kupatilo duže nego obicno da bih se smirio.
Izašao sam sa ogromnim smeškom i krenuo ka kuhinji.
Pored vrata je stajala Natasa.

-Peti nivo levo.-rekla je pokazujući mi sto.

-Ali ja uvek sedim sa Andjelom i Edom. Nisam ih video juče.

-Molim te nemoj da mi praviš probleme. Kri...mislim šef je ljut ako mu neko nešto kaže ima sve da nas pobije.

Seo sam za sto sa ostalima sa petog nivoa. Kako to da ništa ne pričaju. A još nam se pridruzio i Deni koji je poceo da me hvali kako sam divan cimer. Ne mogu isto da kažem za njega.
Nagurao sam sve u usta i izašao u dvorište nadajući se da će se Andjela pojaviti.
I ona je za par minuta trčala prema meni. Bio sam spreman zato što sam znao da ce verovatno da me obori, sto se i desilo.

-Šta tvoj otac to radi?-rekla je grleći me.

-Nemam pojma! Kažu da je ljut.

-Vidi se da je ljut. Video si ga juče kakav je bio.

-Da. Mislim da ću morati da pronjuškam šta se dešava.

-Šta da njuškaš? Sad mu sigurno niko nije u kancelariji a i tekao je da prekinemo to da radimo i da gledamo svoja posla.

-Kao da to važi za mene...

-Pa opomenuo je nas dvoje.

-Ma nema veze. I onako ne verujem da mogu da preživim sa onim ludakom u sobi.

-Pa sigurno nije tako strasno.

-Ma nista. Samo me je probudio onom njegovom gitarom pevajući „Toni buraz ustaniii"
Po pitanju cišćenja mislio sam da nema goreg od mene ali izgleda sam se prevario. Cela soba je okrenuta naglavacke.

-Vidim da nema šanse da te zustavim tako da izvolite gospodine Holms.

-Hvala gospodjice. Da li želite da budete moj partner u istrazi. Nudim vam posao gospodina Votsona.

-Moraću da prihvatim. A šta smeraš?

-Pa sigurno pravi još neka pravila pa rekoh da razgledam.

-Ovo je glupo ali vidim da nema šanse da odusraneš i idem samo da ne napraviš neku glupost.

Prišli smo njegovoj kancelariji. Andjela je par pura pokušala da me odgovori ali joj nije uspelo.
Shvatiće jednom da kada mi neko kaže da nešto ne smem da radim da je to kao da mi je rekao da odmah to uradim.
Ušao sam unutra i počeo da preturam po onim papirima.

-Hah! Evo ga!

Ma ozbiljnoo! On je sproveo samo tri satvke na ovom papiru.
Tu je bilo i kreativnih ideja za kaznu kao na primer prebrojavanje metaka u kutijama i razvrstavanje oruzja po abecednom redu.
Neću ni da pričam o jos nekim 'reformama'.

-zdravija ishrana
-od 7. nivoa počinju manje misije.

Ok stvarno koji mu je vrag od jednom? Gledao sam u one glupe ideje. Kao da kuvar ne kuva dovoljno loše jos i da eksperimentiše. Ma daaj! Stavio sam one papire u dzep kada me je neko uvatio za rame. Okrenuo sam se a moj otac me je pribio uz zid i stavio svoju podlakticu na moj vrat. Tek sad vidim koliko je to nezgodno još ako te tako drži rodjeni otac.
Andjela je pokušala da se izvini ali ju je on grubo isterao napolje.
Opet se okrenuo prema meni. Nikad ga nisam video toliko iznerviranog. Šta više izgledao je kao da se suzdržava da me ne ubije na licu mesta.

-Rekao sam ti da gledaš svoja posla!-besno je procedio kroz zube.

Ups, malo sam se zanela. Bolje je da stanem ovde. Ovaj deo je pre bio bas dugacak ali mi se brisalo više puta.
Nemam sta da kazem ;)