Ritam života

37

Zatvorio sam oci na samo pet minuta....bice malo vise od pet minuta. Izgleda da sam spavao do jutra. Video sam Andjelu pored mene, na kauču. Prva reacija mi je bila:

-GDE JE LILI?

Ovo mora da je probudilo celu kucu. Pogledao sam na siat, bilo je šest ujutru. Kasno je bilo da shvatim sta sam uradio. Andjela je već bila budna i gledala je u mene kao da sam ubio nekog.
Danijel je brzo sišao do dnevne sobe.

-Šta je bilo!?

-A....gde je Lili?-ponovio sam praveći nekako tupav izraz lica.
Pogledao me je kao da će da me ubije ovog časa.

-Ok sorry.Opet sam zadremao pa se probudio maja jedno 4893. godine.

-Dobro...i ona je gore. Do sad je spavala ali mislim da ce sada da jede.

Potrcao sam uz stepenice do njihove sobe. Izgleda da je zavrsila sa njenim doruckom i sada radi nešto što liči na igru.
Kako samo obožavam kad je srećna.
-Uđi Toni.-Pozvala me je Nina
Kleknuo sam pkred kreveta gledajući je onako malu.

-Spakovao si se?

Dosta gledanja u bebu! Nisam ni pomislio na to da se spakujem.
Brzo sam otisao do svoje sobe i izvadio veliku torbu. Nema tu sta da se razmislja. Pakujem ono sto i obicno. U stvari ne pakujrm ja, pakuje mi Nina. Ja sam se vratio da se igram sa Lili. A ko to u ovoj kuci nije voleo. Pfidružila mi se i Andjela a ubrzo i Danijel. Na svaki njen osmeh ili pokret dobila je jedno veliko „Awww" od svih nas.
Znam da je glupo sto ovo mislim ali Nina bi mogla da požuri sa pakovanjem pa da nam se pridruži. Mada ne bi bilo pametno da joj to kažem. Ona se trudi da mi pomogne a ja se igram sa bebom. Mada nije to obicna beba. To je moja omiljena beba.
Nina je ušla u sobu pomalo raščupana.

-Toni završila sam...i pusti vise to dete da dise!

Uzela je Lili i isterala nas iz sobe.
I to izgleda u pravom trenutku posto je u kuću jednostavno samo ušao moj otac. Odmerio nas je oboje i pogledao u Andjelu.

-Ti si tu?

-Jesam i upravo odlazim da pomognem Edu da se spakuje.

Rekla je to i izasla napolje. Naravno da nije dosla peske nego kolima.

-Spreman si?-upitao me je.

-Naravno.

Nina mi je tek oko sat vremena pre polaska dozvolila da jos malo gnjavim Lili ali u njenom prisustvu. Da li sam već rekao kako obožavam Lili? Mada malo toga može da se uradi da sa malom bebom.Slikao sam se sa njom milijardu puta. Taman kada sam prestao začuo sam glasove u hodniku.
Opet mi se budi ta želja da sve znam. Samo sam nagvirio i video mamu i tatu kako ulaze u gostinsku sobu. Ta soba je pre služila za moje česte pidzama žurke ali sada skoro nikad niko ne ulazi unutra. On ima taj običaj da ne zatvara vrata nego ih samo pritvori do pola. Što je dosta koristilo mojoj radoznalosti.

-Nina, video sam nešto što bih voleo da čujem...

-Dobro, šta hoćeš da kažeš?

-Hoću da kažem da bi to moje uši volele da čuju.

-Pa ne moraš ti baš sve da čuješ i vidiš.

Rekla je to kasno. Vec sam izleteo iz sobe i gvirio kroz vrata u spavacoj sobi. Izgleda da sam izasao bas u pravom trenutku posto je mama tek sad pocela da prica.

-Pa...kako si?-pitala je blago se smešeći.

-Dobro.-ležerno je odgovorio.

-U kom smislu si razumeo?

-Ako si msislila u smislu nas ja nikad nisam dobro.

Opet je pocela ta neprijatna tišina. Izgledaju kao da niko nije zeleo da se ta njihova ljubav završi. Zašto su se njih dvoje uopste rastavljali kada je ocigledno da su se voleli? Mama je dala odgovor na to pitanje.

-Samo sam htela da Toni bude bezbedan...

-Ja to i sad želim i baš zato je na obuci.

-Ja sam htela da to izbegnem!

-Znas da to nije moguce? Kad tad bi provalili da Toni postoji i svasta bi probali.

-20 godina je sve bilo ok...

-Bilo je ok? Pa svi su znali! To ne može da prodje neopaženo! Ona devojka, Lana se odlicno uvukla i sad pravi haos! Pazim na vas 20 godina i pazim da vam se nešto ne desi!

-Pa ako toliko paziš zašto si sad došao!?

-Pa kako bi se ti osećala da moraš nekog samo da gledaš pošto ti ljubav tvog života ne dozvoljava da vidjaš rodjenog sina!?

-Ma ja tvoja ljubav!? Zašto mi onda nisi rekao čime se stvarno baviš?

-Zato što nije dozvoljeno da uplićemo civile u bilo šta.

-Pa zašto me jednostavno nisi ostavio!?

-Pa kako da ostavim nešto šo volim!

Uhvatio ju je za ruku gledajući je ozbiljno pravo u oči. Taj ozbiljan pogled je prekinuo smesak na njegovom licu. Tek sada sam primetio da su njih dvoje dovoljno blizu za poljubac. Samo je neko trebao da napravi prvi potez. Da sad mogu pogurao bih mamu ali ja ne bih trebao da sam ovde i da alusam njihove razgovore. Ma zašto samo stoje tako sa zatvorenim ocima držeći se za ruke! Mada ni ja ne bih bio nešto bolji. Andjela je obavila većinu posla.
Tata je prekinuo taj njihov trenutak tako sto je pomerio glavu u stranu i poljubio je u obraz.

-Dobra odluka.-rekla je mama.

-Moja Ema, i ti znaš da smo mi mnogo više od prijatelja.

-Mnogo više od prijatelja, i mnogo manje od ljubavi.
Možda sledećeg puta bude bolje?

-Ne mogu da docekam.

Pa izgleda da je to moj znak da brišem. Brzo sam pretrčao nazad do Nine i Lili. Nina je odmah pitala:

-Šta si video?

-Pa oni su još zaljubljeni...

-Ko Toni? Kris i Ema?

-Aha...samo me zanima zašto se udala za ovog kretena koji nikad nije kući?

-Pa i nije lako da se brineš sam o detetu.

-Misliš da je zato? Pošto tamo zamalo da se poljube.

-Ali nisu. Ko ih je prekinuo?

-Moj otac.

-Toni moraš da shvatiš da od kako se ona udala da je to nemoguće. On neće da joj još više upropasti život i zato izbegava da ima bilo šta s njom. Oni će se uvek voleti ali sad se samo plaše da ne povrede jedno drugo još više.

Samo što je završila rečenicu u sobu je ušao moj otac kao da se malopre ništa nije desilo.

-Uzmi šta ti treba pa da krenemo.

Pipnuo sam Lili po njenom malom nosiću a Ninu sam zagrlio i otišao u sobu po torbu koja je bila veća nego obično. Ko zna šta je Nina sve stavila unutra. Činilo se kao da je celu sobu strpala u jednu torbu. Zgrabio sam je i izašao napolje. Pozdravio sam se sa mamom i Danijelom. Tata i Danijel su izgledali kao dobri prijatelji. A i Danijel nije bio mnogo mladji od tate. Što se tiče pozdrava izmedju mame i tate on joj je samo sklonio dugu plavu kosu sa lica i ušao u kola.

Kako mrzim što ovde nema liftova! Nemoguće je biti lenj na ovom mestu kada se svaki dan silazite i penjete se uz milijardu stepenika.
Bacio sam stvari na krevet i sišao u dvorište u kom su kao i prosle godine bili poredjani stolovi.
Ed, Andjela i Ema su mi kao i uvek čuvali mesto.
Naravno čim sam ja seo pored Andjele i zagrlio je u dvorište su stigli moj otac i njegova kompanija. Isto kao prosle godine samo što umesto Tine sa tatine druge strane je sedeo Hari.

-I jos jedna godina potpuno isti govor...-pocela je Andjela.

Tata je ustao ali poceo je nekako ljutito.
-Verovatno sad svi očekujete jos jedan moj klasican govor kao i svake godine. Moracu da vas razocaram ali umesto reci ohrabrenja imam nekoliko novih pravila za koje nisam bas siguran da cete obožavati....

Juče sam imala neku vrstu kazne pa nisam uspela da napišem. Nadam se da je ok iako je mnooogo kratko :(