Ritam života

33

Ma daaaj! Nema sanse da ce da ga posalje negde tamo zbog jedne jedine greske. Svi ih mi pravimo. Taj covek jedini ima zivce da me trpi. Svi ostali bi odavno poludeli zbog onog mojeg „Necu" ili „Sta mi mozes". Da ne pominjem moju zaboravnost. Umesao sam se u svadju.

-Pa ne mozes samo tako da ga oteras!

-Je li!? Samo me gledaj! Ima da leti odavde!- nastavio je da vice. Ja bih do sad vec izgubio zivce i poceo da se svadjam, verovatno bih preterao i zbog toga bi mi se svasta desilo.

-Pa nije on kriv.

-Neee, nijeee! Sutra ce da pusti ceo drugi nivo da idu gde zele!

-Pa svi mi pravimo greske...

-Da ali ne ovako glupe! Pustio te je da ides gde hoces, s kim hoces ne znam samo odakle tebi ideja da ides negde Harijevim kolima. A i to nije vazno! Od sutra dolazi neko drugi ko ce da drzi treninge a Dzeka pamti po tom tvom buducem oziljku!

-Pa ja necu da neko drugi dodje. Niko ne bi izdrzao ni jedan trening zato sto sam previse svojeglav. I naterao sam ga da me pusti da idem. Rekao je da ne upadam u nevolje ali ja nisam slusao. Odmah sam napravio glupost. Ne znam da li bilo ko ima živce kao on.

Stao sam izmedju njega i Dzeka. Mozda sam izgledao smesno. Neko sa petog nivoa se usprostavlja sefu. Plus je nizi od njega. „Ako mu ne budes dao drugu sansu, ja odustajem od ovoga" nastavio sam da pricam.

Neko vreme je bila tisina a onada je pored mene stao Majkl sa rukama u dzepovima

-Moraces da premestis i mene. Nikad nisam bio izolovan od misija, ali mislim da nije lose.

-I onako ce mi biti lakse da i mene stavis u neku prodavnicu. Samo nek mi bude blizu kuce.- Hari je stao na moju drgu stranu.

Natasa je dosla i uhvatila Dzeka za ruku „Nas u istu kafanu"
Tata je bio iznenadjen i par minuta nas je samo zbunjeno gledao. Dzek jos vise, izgleda kao da niko nije tako nesto uradio zbog njega.

Tata se konacno smislio sta ce da kaze. Telepatija mi nije razvijena kao kod njih. Pogledao je u mene.

-Lepo uradjeno.Pa Dzek, pazi na greske od sad.-izasao je iz sopstvene kancelarije ostavljajuci nas unutra.

Svi smo odahnuli srecni sto je izasao. Do sada smo stajali stegnuti. Natasi je najvise laknulo i odmah je pocela da grli Dzeka.
Majkl se naslonio na zid uz smesak. „Dobro da je popustio nisam to stvarno mislio!" rekao je pokvarivsi Dzeku frizuru.
„Ne znam da li bi iko drugi mogao da me trpi" ubacio sam se.

Dzek je pustio Natasu i zagrlio me. Hari ga je tresnuo po ledjima „Svaka ti cast kako izlazis na kraj s njim" On je napravio facu kao znam svaka mi cast.

Setio sam se da jos jedna osoba brine. Istrcao sam iz kancelarije i uputio se ka sobi. Znao sam da me Andjela uvek tamo ceka. Uleteo sam u sobu i video nju i Eda kako sede na krevetu.
Ona je skocila na mene i prvi put uspela tako da me obori.
Pogledala je moj obraz i presla rukom preko njega.

-Šta je to?

Ni sam nisam video sta mi je ova ludaca u od lica. Usao sam u kupatilo i pogledao se u ogledalo. Preko celog obraza bila je ogromna duboga posekotina. Da li je moguce da ce mi stvarno ostati ožiljak! Toliko godina pazim na svoje lice i sada se ovo desi! Zbogom savršenstvo! Sada umesto da gledaju u moje divne plave okice prvo sto ce videti je ovo na mom obrazu! Andjela je prisla i rekla grleci me.

-Meni je ok. Oziljci su samo znaci da smo preziveli nesto od cega smo jaci.

Gledao sam se u ogledalo. To jos uvek nije bio oziljak. U stvari jos je bila samo veoma duboka posekotina. I ne izgleda tako lose kad se bolje pogleda.