Ritam života

28.

Spavao sam nesto malo. Bio sam spreman sat vremena pre nego sto je Edu zazvonio alarm.

-Sto si ti budan?- zbunjeno je upitao.
-Neko vreme moraću da treniram sa ostalima sa petog nivoa.

Seli smo za sto sa Andjelom i Emom.Andjela je odmah zabrinuto pitala sta se juce desilo. Nisam joj odgovorio nego sam gledao u pod ali ona je izeda razumela na sta sam mislio.
-Ko ce onda da je zameni?
-Hari...-odgovorio sam joj gurajuci dorucak u usta.

Setio sam se da ne znam gde se nalazi ta sala u kojoj vezba peti nivo. Video sam sto sa nekim devojkam i prisao im.

-Jel zauzeto?- upitao sam ih nakon cega je usledio vrisak i naravno potvrdan odgovor.
Seo sam pored neke ridje devojke.

-Imamo nekih problema. Dzek danas ne moze da mi odrzi trening pa su mi rekli da se pridruzim vama. Moze li neka da mi pokaze gde je vasa sala?

Jos vece uzbudjenje. Ova devojka pored mene me je poput devojcice uhvatila „Ja cu!" iz momenta je rekla i odvukla me.
Dok me je vucarala po hodnicima upitao sam je ko ce zameniti Dzeka danas. Uzbudjeno je odgovorila

-Zove se Majkl.
-Pa jel strog?
-Ako sve uradis kako treba nece da vice na tebe nego na nekog drugog.

Woow koji je taj lik! Verovatno sam ga video ali ga nisam bas zapamtio.
Ova devojka je bila nepodnosljiva! Ispirala me je svaki detalj mog života.
Ubrzo su dosli i ostali a sve osobe zenskog pola su napravile ogroman krug oko mene. Nikad se oko mene nije okupilo ovoliko devojaka! Obicno su to manje grupice koje samo pocrvene kad im kazem cao.
Neko mi je prisao stavivsi mi ruku na rame i progovorio dubokim glasom:

-Devojke molim vas! Necemo da ga ubijemo ovde.

Okrenuo sam se a iza mene je stajao visok plav covek sa povezom preko oka. Ovo jedno oko koje sam video bilo je samo malo tamnije od moje svetle plave boje.

-Ovo je Toni i bice nas gost danas. Zamolicu devojke da ga puste na miru pa ga napadnite tad.

Odgurao me je do kraja reda i seo na pod u turski sed sto su uradili i svi ostali pa i ja.
Poceo je da prica one dosadne stvari sto mi je pricao i Dzek.
Malo je falilo da se uspavam. Taman sam sklopio oci kada sam osetio vodu na mom licu. Pogledao sam napred a Majkl je drzao mali pistolj na vodu. Bilo je pomalo smesno.

-Ovo je protiv takvih. Ajmo deset krugova oko sale.

Nisam mogao da cujem bolje vesti! Imao sam iskustva sa dokazivanjem moje genijalnosti (raspravljao sam se) pa sam odmah krenuo. Bar sad nisam imao želju za spavanjem. Trckarao sam sto sam sporije mogao da ne bih morao da se vratim. Ali izgleda da nikad brze nisam zavrsio. Vratio sam i seo nazad.

-Izgleda da vam nije zanimljivo pa da probamo u praksi.

Svi su ustali. Nisam znao o cemu je rec.

-Vazi kao i obicno. Ako mozete slobodno nastavite. Zastavica je na tamo- pokazivao je na kraj sale- ko je uzme 10 poena.

Pa i ne izgleda tako tesko. Zapravo samo trebamo da zaobidjemo lasere koji aktiviraju pistolke sa onim laznim metcima. Ovo sam radio sto puta sa Dzekom. Zasto bi sada bilo gore.
-Pa ovo je lako!- otelo mi se.
-Pa jeste kada radis sam. Ali ovde ako jedan pogresi svi ce nastradati. O tome vam pricam sve vreme.

Mozda je on pricao ali ja ga nisam slusao. Samo se nadam da niko nece da pogresi da me neki od ovih malih grozota ne bi pogodila.
Dok sam ukapirao sta mi prica svi ostali su vec krenuli. Znam da je pomalo pokvareno ali morao sam da vidim sta ce se desiti ako neko pogresi pa sam rukom presao lasera. Nista se nije desavalo desetak sekundi a onda su svi pistolji nasumicno opalili i nastao je opsti metez. Svi padaju pa pistolji opet pucaju i slicno.
Majkl je izgledao kao da uživa i da mu je sve ovo smesno. Ja sam samo rekao „Izvinitee!" a oni su se svi okrenuli „Bas si morao!?" neko od njih je rekao.