Ritam života

12.

U narednih nedelju dana skupio sam jos 70 poena.Dzek kaze da sam nadprosecan sto se njega tice.Ed je imao oko 25 poena.
-Svaka cast.
Cestitala nam je Andjela za doruckom.
-Za 7 dana si skupio 70 poena.
-I onih 10.
Dodala je Ema.
-Imas 80 poena!Jos 20 i prelazis u drugi nivo.
Odusevljeno je nastavila Ema.
-Samo sto vise necemo biti cimeri.
Tuzno me je gledao Ed.
Sada sam se i ja rastuzio.On mi je najbolji prijatelj ovde.
-Pa i ti ces da skupis poene Ede.
Ohrabrivala ga je Ema.
-Sem toga imas 18 godina.Malo si...
-Nema veze ako sam mladji!
Ljutito je rekao Ed.
-Koliko bese ti imas godina?
Upitao me je Ed.
-26
Odgovorio sam mu smejuci se.
-Stariji je od tebe 8 godina a ipak ste prijatelji.
Smesila se Andjela.

*****
Bilo je skoro 9.Trebali smo da sidjemo u salu.Na izlazu sam oborio neku Edovu staklenu ciniju.
-Jao izvini!Idi ti kazi Dzeku zasto kasnim i da odmah dolazim.
Zamolio sam ga skupljajuci staklo.
-Pozuri...
Rekao je zatvarajuci vrata i dobacivsi mi kljuc od sobe.
Pocistio sam staklo, elektrosok nosim od incidenta sa Dzekom, i izasao iz sobe kada me je neko povukao u nazad.Osvrnuo sam se i video Maksa sa jos jednim njegovim drugom.
-Kako si Toni?
Nabacio je lazan smesak na lice.
-Dobro...
Odgovorio sam mu zakljucavajuci vrata.
-Hajde zacas do 8.nivoa nesto da popricamo.
Nije mi se cinilo kao da treba da ga poslusam.
-Mozemo i ovde.
Izvlacio sam se.
-Samo da te nesto pitam.
-Stvarno moram da sidjem u salu, vec dovoljno kasnim...
-Znam da je zabranjeno...ali kad neces da krenes...
Maks je izvukao pistolj.Prvo sam ga gledao par sekundi.Onaj njegov drug me je pogurao a ja sam krenuo uz stepenice rzmisljajuci kako da se izvucem iz ovoga.Nema sanse da bezim.Stici ce me a i imaju pistolj, dovoljno su ludi da pucaju.Jedino sto imam je elektrosok u dzepu.
Po drugi put sam bio na 8. nivou.
Sa jedne strane stepenice koje vode do nizih nivoa a sa druge do visih.Glupo bi bilo da bezim prema visim nivoima...u jednom trenutku ne bi bilo dalje.
-Svidja mi se jedna devojka.
Smireno je rekao Maks.Pa jel me ovde doveo da se posavetuje o ljubavi!Odgovorio sam mu
-Super...
-Ima samo jedan problem...
-Koji?
-Ona mene bas i ne primecuje.Misli da sam siledzija i tupan.

Iskreno vidim zasto.Pa doveo me je ovamo na silu.Nastavio je da prica
-Svidja mi se Andjela.
-Daa...ona je bas super.
-A sada i taj problem...vidis mnogo ste mi nesto zajedno.
-Andjela i ja samo samo prijatelji.
-Kako god...briga me i da ti je sestra, nemoj da se druzis sa njom.
-A zasto!?
Sad sam vec poceo da gubim zivce.
-Zato sto ti jos uvek lepo pricam.
-Ma ona mi je najbolja drugarica!I odo ja...
Ali oni ocigledno nisu imali neku nameru da me lako puste.Njegov drug me je drzao dok mi je Maks pametovao
-Slusaj me!Prestaces da se druzis i imas bilo kakav kontakt sa njom!
-Necu!
Elektrosokom sam sredio njegovog druga koji me je odmah pustio i pao na kolena.Maksu sam drzao ruku sa pistoljem.
Nekako me je odgurnuo u stranu, cuo sam zvuk pucanja pistolja i vec sledeceg trenutka bio sam zalepljen za zid.Pogledao sam ruku koja mi je bila na stomaku...ma daaj!Stvarno me je pogodio.Dzek je bio u pravu.Boli isto kao na obuci samo sti ima krvi i verovatnoca da ces da umres!Onaj njegov drug je sada ustao i poceo da vice na Maksa
-Jel si ti normalan!Sad ce jos i da mi umre ovde!Cevece ili ce da nas suspenduju ili izbace a zatvor nam ne gine!
Nisam vise mogao da stojim.Seo sam i naslonio se na zid.
-Sta sad da radimo!?
Maks se skroz uspanicio.
-Posle 10. sprata imamo agente koji su lekari.Bolje idite po njih.
Zacuo sam pozat glas.Nikad mi nije bilo draze sto vidim tatu.
Maks i njegov drug su potrcali uz stepenice.
-Sta se desilo?
Upitao me je dok je skidao sako i stavljao ga na moju ranu.
Pocelo je da mi se muti i da mi zuji u usima.
-N-n-nista...
Tada je sve postalo mracno.Poslednje sto sam cuo je tatin glas koji mi govori da presanem da se zezam.

Probudio sam se u krevetu.Uzasno me je bolela glava!Dobro sam se secao sta se desilo pa nisam ni pokusavao da ustanem.Pogledao sam oko sebe.
Pored kreveta je bio mali stocic na kom je bio moj telefon.
Sa desne strane bili su Ed i Andjela.Ed se naslonio na Andjelu i spavao a ona je okrenula glavu u stranu i verovatno je vec nesto sanjala.
Tata je bio sa druge strane.Nije bio bas toliko opusten kao ovo dveje.Naslonio se na ruku i izgledao je kao da je samo na trenuyak sklopio oci.
Uzeo sam telefon sa stola.
Bilo je 3 sata ujutru.
Dodirnuo sam ga po ruci a on se odmah trgao.Pogledao me je a na licu mu se videlo olaksanje.Ustao je sa stolice i seo na krevet pored mene.
-Pazi da ne probudis Andjelu i Eda.
Trudio sam se da pricam sto tise.
-Ne brini spavaju kao top.
-Koliko sam vec ovde?
-Tri dana.
Tri dana!Pa sta su mi ovi ovde uradili.Mora da me je Maks bas dobro sredio.
-Moraces ovde da ostanes neko vreme.Ona dvojica su izbaceni i trenutno su u zatvoru zbog pokusaja ubistva.
Nisam mu na ovo odgovorio.Nrkako mi je i bilo zao.Ovde je dugo i sad je izbacen.
Video je da mi nije bas do te teme pa ju je promenio
-Kako si?
-Ako izuzmemo ovo(Pokazao sam na ranu) i uzasnu glavobolju dobro sam.
-Kao sto sam rekao bices ovde neko vreme pa ces da nastavis.
-A fali mi samo 20 poena za 2.nivo.A kako si se ti samo tako tamo stvorio?
-Dzek je primetio da dosta kasnis pa je dosao da me pita gde si.Nisam znao pa sam posao da te potrazim.
-Prvi put da mi je drago sto neko prati svaki moj korak!
-Hahaha.Jao morao si bas usred noci da se probudis.Bas sam lepo spavao.
-Izgledao si kao da si tek sklopio oci.
-Uvek na oprezu.
Rekao je ponovo se naslanjajuci na ruku.I mene je bolela glava pa sam se vratio spavanju.

Probudio sam se oko pola 9.Video sam Andjelu i Eda kako se gadjaju nekom kasom koju smo ocigledno imali za dorucak.Andjela me je slucajno pogodila.
-Pazi malo.
Rekao sam joj kroz smesak.
-Tvoj otac nam je rekao da si se budio nocas i dozvolio nam je da jedemo ovde.Hoces malo?
Pogledao sam u ono sto je trebalo da bude dorucak.Bar sam sad mogao da se izvucem
-Nee, nisam gladan.
-Dozvolio sam vam da jedete ovde a ne da razbacujete sve okolo.
U sobu je usao tata.
Nasmejali su se i ostavili tanjire na stolu.U sobu je usao jedan covek naravno obucen kao i svi ostali ovde osim onih koji su jos uvek na obuci.Oni nose bilo sta.
-Probudio si se.Dobro je.Kako se osecas?
-Dobro mi je.
Tata je resio da ga predstavi
-Ovo je Aleksandar.On nam je nesto kao hirurg ovde i mnogo nam znaci.
-Imao sam bas velikih problema sa tobom.Ali izvukao si se.
Prijateljski mi je pruzio ruku.
-Hvala.Ja sam Toni.
-Znam to.
Namignuo mi je i izasao iz sobe.

Naredne 3 nedelje sam proveo u krevetu.Dolazile su neke devojcice kojima sam im se svidjao da me vide, dolazili su Andjela i Ed a bukvalno na svaka dva sata tata je dolazio da vidi kako sam, ali vecinu vremena mi je bilo strasno dosadno.Uglavno sam buljio u telefon.