Ritam života

27.

Nisam nikako mogao da skontam kako su provalili gde se ovo nalazi a i morali su da prodju obezbedjenje. Niko nije poneo nikakvo oruzje sa sobom.
Lana je pogledala u nekoliko agenata sa treceg nivoa.

-Samo prodjite. Ne bih da mi smetate.- obratila im se.
Tata je potvrdio njene reci i oni su samo otisli.
Bilo ih je bar tri puta vise od nas. Ja sam se nekako snalazio u ovakvim situacijama, ne znam kako Edu ide ali Andjela je bila na jednoj misliji i islo joj je prilicno dobro. Lana je nastavila svojim neznim glasom.

-Krisee pa opet pravis zurku bez nas!

-Ne verujem da si dobila pozivnicu Lana- odgovorio joj je.

-Pa ja sam svejedno dosla.

-Odlicno , zamolio bih te da odes!- Ona je izbacila donju usnu praveci 'tuzan' izraz lica.

-Necu ja da idem-Volela je da nervira ljude vise nego sto se secam. Niko joj nije na ovo odgovarao.

-Pa dobro, vidim da niste raspolozeni za pricu pa da krenemo na akciju.

Pokazala je svojima da krenu u naoad a Andjela je brzo gurnula Eda iza balkona i rekla mu da ne izlazi.

-Nismo poneli pistolje da bi bilo fer. Koristicemo staru tehniku.

Lana i svi ostli oko nje su izvukli nozeve srednje duzine.

-Sredite nju pa idemo u krevete.

Svi smo culi to „nju" pa su ostali skupili ispred mene i Andjele.
Lana se nasmejala zlobno „Ma vi nikada necete da skapirate. Naravno da ne mogu da ubijem Tonija kada je tu covek koji ga cuva. Pa da slomimo prvo njega"
Taj trenutak svacije neoaznje Lana je iskoristila i bacila njen noz pravo na Tinu pogodivsi je u stomak. „Lakse nego sto sam mislila..." sledeceg trenutk su nestali a Dzek je prisao Tini koja je lezala na travi pored jezera.
Natasa je odmah otrcala da probudi Akeksandra. Tata je ocigkedno shvatio sta se desava ali ja nisam. Andjela je ustala i otpratila Eda do sobe uputivsi mi zabrinut pogled. Stajao sam po strani dok su ostali cekali da Aleksandar stigne nervozno se setkali dok smo tata i ja prisli Dzeku i Tini.
Dzek je malo pridigao Tininu glavu da bi je bolje video. Ako bi sada neko izvukao noz za sekundu bi iskrvarila. Tina je podigla ruku na Dzekov obraz.

-Heej- nezno je rekla dok mu se smesila. Suze su mu se slivale niz lice

-Heej. Ne brini! Sve ce biti u redu!

Na trenutak je zatvorila oci sa smeskom na licu

-Ne verujem Dzek...- smreno mu je rekla.

Dzek se tresao od straha dok. Samo sam se nadao da ce Tina preziveti ovo. Za nekoliko sekundi Dzek je iz dzepa izvukao malu kutijicu. Otvorio ju je pokazujuci joj srebrni prsten

-Hteo sam nesto da te pitam. Hoces li se udati za mene Tina?

Ona mu se slabasno osmehnula zatvarajuci kutijicu

-Naravno da hocu Dzek. Samo sacuvaj ovaj prsten za neku drugu posebnu devojku koja nisam ja.

Nikada nisam video da neko toliko place i smeje se u isto vreme

-Nema druge za mene!

-Naravno da ima...mozda ti se sada cini da ne postoji ali tu je-rekal je prolazeci mu rukom kroz kosu.
Nema sanse da je moguce rastaviti par koji se ovoliko voli na tako grub nacin. Cini se kao da su vecni.
Sklonio joj je kosu sa lica i poljubio je. Meni je to izgledalo kao nekoliko sekundi ali njima verovatno kao citava vecnost.
„GDE JE TAJ COVEK VIŠE!" vikao je a ja sam na nekoliko sekundi skrenuo pogled na vrata kroz koje sam prizeljkivao da sada prodje Aleksandar. Omeo me je Dzekov glas „Ne ne ne ne ne!" Tina jel lezala u Dzekovom narucju sa zatvorenim ocima. Nemoguce je bilo ne rasplakati se dok je neko ono gledao.
Kroz vrata je konacno uzurbano usao Aleksandar iza koga je trcala Natasa. „Pomeri se malo Dzek" rekao je gurnuvsi ga malo u stranu. Svi prisutni su zabrinuto gledali sta ce se desiti.
Ustao sam i okrenuo se na drugun stranu. Natasa mi je brisala suze a ja sam odbijao da se vratim u sobu. Cuo sam Aleksandrovo „Žao mi je" i u trenutku se okrenuo. Dzek he izgledao kao da ne zna gde je od tolikog soka. Sedeo je tamo uplakan sa zatvorenim ocima.
Tata mu je lagano prisao „Dzek, hajde podji sa mnom." on ga je pogledao i jednostavno rekao „Necu!" Tata ga je molio nekoliko minuta a onda ga je jednostavno odvukao. „Vrati se u sobu Toni!" dobacio mi je.Trebao je neko to jos jednom da mi ponovi posto se inace ne bih setio da se vratim.
Natasa mi je stavila ruku na rame i otpratila me do sobe.