Ritam života

6.

Jedva sam naterao obojicu da izadju iz sobe.Ostao sam na kaucu nocas zato sto me je mrzelo da predjem u krevet.Nisam se cak ni presvlacio.
Ujutru me je probudio Danijel koji nije bio kuci ocigledno cu noc da me vozi na faks.Ispricao sam mu sta se juce desilo a on je jednostavno odgovorio

„Jel ti to mislis da mozes da me zezas"?

Pokusao sam da mu objasnim da ga ne zezam ali on je ubrzao da bi brze stigli.Ocigledno sam mu bio dosadan.
Izasao sam iz kola pomalo ljut zato sto mi ne veruje.
Sta je moglo da se desi na faksu.Dosadni streberi i dosadna skola.Ali bar je bilo sigurnije nego juce sigurno!Poslao sam poruku Lani kako se oseca posle jucerasnje 'avanturice'.
Nije odgovarala.Kada su se casovi zavrsili zazvonio mi je telefon.Zvala me je Lana.
-Heeeej
Rekao sam sada vec presrecan sto se javila.
-Hajde dodji moramo da razgovaramo.
Zvucala je i vise nego ozbiljno.
Potrcao sam prema njenoj kuci najbze sto sam mogao.
Zazvonio sam na vrata a ona je otvorila.Njeni roditelji su sedeli na kucu a pored njih bili su koferi.U stanu je sve bilo prazno.
-Lana sta se desava.
-Ovde je prilicno opasno kolko smo culi imali ste jednu malu avanturu juce.
-Daa ali...
-Mi odlazimo.Selimo se sto dalje odavde Toni.
Pricala je.Zvucala je tuzno.Kao da ce ovog trenutka poceti da place.
-Lana...
Pokusao sam da je zagrlim ali ona je samo odlazila jos dalje od mene.
-Izvini Antoni.Naci ces ti bolju od mene.
-TO JE PROBLEM!NE POSTOJI BOLJA.
-Zao mi je...pozvala sam te samo da ti kazem.
Vec sledec trenutka njena majka me je gurala iz stana.
Sutra sam video kamion za selidbu i njena kola kako odlaze.
Ne mogu da verujem da je stvarno otisla.Osecao sam se skroz slomljeno.
Mama nije znala kako da mi pomogne.Rekla je da ce to vfeme da resi.Danijel se slozio sa Harijem da je najbolje da me puste samog.Pa najgori trenutak ste nasli!Ne zelim sad da budem sam.Prolazili su dani, nedelje....
Osecao sam se odvaratno.Svaki deo grada me je podsecao na nju.
Tamo smo sedeli...ono joj se svidjalo...ovamo smo se setali...
Gledao sam u telefon i slucajno usao u tatine poruke
„Ako ti treba da me pozoves"
Sad mi treba.Nazvao sam ga a on se javio brzo kao da je ocekivao poziv.
Ispricao sam mu sta se desilo.
-Znam sta ce mo.Cekaj me ispred kuce dolazim.
Dosao je za nepunih 5 minuta.
Usao sam u kola skroz snuzden.
-Pa tebi je gore nego sto sam mislio.
Nisam mu odgovarao nego samo pogledao
-Sada ce mo to da sredimo.
Izasli smo iz grada i stigli do jednog dela gde nije bilo bas nicega.Ustvari sada je bilo.Tata je izvadio iz gepeka lutku i postvaio je dalje od nas.
Bacio mi je njegov pistolj.
-Kada je tvoja majka otisla ja sam uzeo bas ovu lutku i pistolj i jednostavno pucao na nju.Paa udri.

Sta moze da mi se desi.Ustvari bilo mi je smesno.Opalio sam jedan metak i poceo da se smejem ko lud.I tata se smejao.
Evo ga i drugi i treci.Haha ovo je bas super.Prisao mi je blize smejuci se.
-Ova stvarcica je bas super.Samo tesko cu da je prosvercujem kuci.
-Drzi ovo.
Bacio mi je kesicu u kojoj su bili najmanje milion malih delica.
-I kako ti mislis da ja ovo sklopim?
-U stvari prilicno je lako.
Narednih sat vremena ucio sam kako da sklopim pistolj.Ovo mi nekada ne bi privuklo paznju alisada sam video da je bas zanimljivo.
-Da bude kod mene?Za svaki slucaj?
-Pa nek bude
Rekao je i namignuo mi.
Stvarno sam se osecao mnogo mnogo bolje sada.Lana mi je sada bila poslednja osoba na koju sam mislio.

*****
Osecao sam se mnogo bolje sledecih dana.Pa ustvari nisam ja bio kriv.Ona je otisla zato sto se uplasila.Poceo sam da gledam druge devojke.Pokusao sam da se upoznam sa jednom ali samo sam dobio batine od njenog decka.
I na faksu je bilo bolje.Nije toliko dosadno kao na pocetku.I Danijelova svadba je za nedelju dana.Trebam da pozurim kuci da provedem sto vise vremena sa njim zato sto ce da dodje Nina koja mi nece dati ni minut sa njim.Boze kako me ta devojka nervira!
Izlazio sam sa faksa kada mi je zazvonio telefon.Neko me je zvao sa nepoznatog broja.
Sigurno me Hari opet zeza.Javio sam se a sa druge strane javio se leden glas
-Cao Antoni
-C-cao
Odgovorio sam malo nesigurno
-Kako je bilo na faksu?
-Dobroo
Sta to njega uopste briga ko je to uopste.
-Cujem da si nedavno raskinuo sa onom devojkom.Lana besee?
-Ma sta to tebe briga aj cao!
-Samo jos jedna stvar i putam te.
-Ajde pricaj
-Sta bi rekao da je ona sad pored mene i da joj drzim uperen pistolj u glavu.
Cuo sam Lanu u pozadini kako vristi i place.
Nisam znao sta da odgovorim na ovo.Nije da nisam hteo nego nusam znao sra da kazem.
-Zainteresovan si ha?Pa odgovara ti u 8?Pusticu je ako dodjes.Ali ne zovi oca i kuma.Ne treba mi drustvo.Ako vidim jos nekog ubicu je.Dolazis?
-D-d-dolazim
-Odlicno paa vidimo se.
Sada stvarno nisam znao sta da mislim.Gledao sam ove stvari na vestima i filmovima.Obicno ne izadju na dobro.Bilo bi glupo od mene da ne pozovem nekog nego samo da odem.Ali moracu tako.Samo mi nije jasno zasto sam toliko zabrinut za nju?Pa ona je mene ostavila...Ali osecao sam da moram brzo da stignem do nje i uverim se da je dobro.
Stigao sam tamo tacno u 8h.Tamo su bili petorica muskaraca sa crnim naocarima.Ni jednog nisam prepoznao.Ja ustvari nisam ni rodjenog brata prepoznao sa naocarima za sunce.
-Hoces prvo da je vidis?
Upitao je a ja samnesvesno klimnuo glavom.
Sedela je na prednjem sedistu sa crnom trakom preko usta i zavezanim rukama i nogama.
-Zasto ne bi seo?Malo ce mo popricati.
Seo sam na drvenu stolicu.Bas se pitam otkud sto i stolice na parkingu?
Dvojica su stali iza mene.Osecao sam da je losa ideja sto sam dosao ovamo.
-Odlicno.Prilazio je olima sa nozem u ruci.Otvorio je vrata.Sta hoce da uradi da je ubije na moje oci?Ne...umesto toga joj je presekao konopce.Ona je polako skinula traku sa usta.
-Jao mrzim ovo!Uvek se ulepim u kvu odvratnu traku...
Kukala je.dok je izlazila iz kola.
-Nemoj da se zalis lutkice.
Lutkica!?Sta je ovo dodjavola.
-Tata ona tamo budala je bila gruba prema meni.
-Koja budala lutko?
Pokazivala je rukom na jednog od onih koji su stajali iza mene.
Ocigledno njen otac, je izvadio pistolj i opalio.Pogodio je onog iza mene u celo.Jednostavno nisam mogao da se okrenem i vidim sta se desilo.Sedeo sam tamo skamemenjen ubrzano disuci.Skupio sam hrabrost i pitao
-Lana sta je ovo!?
Pogledala je u oca koji joj je rekao
-Pa ja sam hteo ali nek tebi pripadne ta cast.
Sela je preko puta mene.
-Pa ovako duso.Tvoj tatica nam prav bas velike probleme.Moramo da uradimo nesto da ga zaustavimo?
-Pa primetio sam da ga ne vole bas svi zivog.
-Pa da.Ali ti ces da nam pomognes jel tako.Kada sazna da si tu-Sada je ustala i priblizavala mi se-Sam ce da dodje.Nemoguce je ne primetiti slicnost pa licis na njega nenormalno mnogo!Odma smo provalili da si mu verovatno sin.I bili smo u pravu.
Vadila je telefon iz mog dzepa.I trazila u imeniku
-T t t t aaaa evo ga Tata.
-Jao sreco pa ti si ista ja.
Pricao je jjen otac ponosno dok ju je grlio.
Tata se naravno javio brzinom svetlosti kao sto se uvek meni javljao
-Halo Toni
Zacuo se tatin glas sa druge strane telefona.
-Cao Kristijane.
Rekao je zlokobno se smeseci.
I prebacujuci na spikerfon da bih mogao da cujem sta govori.
-Gde je Toni Bile!?
Zvucao je kao da ce da pukne od zabrinutosti i besa.
-Ne brini tu je.Hoce nesto da ti kaze.Priblizio je telefon meni.
Onaj iza mene me je udario pravo u stomak iz sve snage a ja sam se zakasljao.
-Toni?Toni!?
Cuo se tatin glas sa druge strane
Bil mi je sapnuo
-Kazi tati kako si.
-Eej tata.
-Dobro si?
-Pa nije lose.
Onaj iza me je jos jednom udario.
-A sada?
Upitao je Bil.
-Goree
Jedva sam odgovorio drzeci se za stomak.
-Sta hoces Bile?
Upitao je tata zabrinuto.
-Nistaa.Samo sam hteo da kazem da je tvoj sin kod tebe pozdravlja te moja cerka Lana i toliko.
Prekinuo je pre nego sto je tata stigao bilo sta da kaze.
-Aah obozavam ovoo.Lana srce sredi ovo.
Osetio sam da me je nesto tesko udarilo u glavu od pozadi.
Pao sam na zemlju, mutilo mi se pred ocima.Pogledao sam u Lanu koja je drzala nesto cvrsto u ruci.
Jos jedan udarac.Stvarno sam se trudio da ostanem budan.Izdrzao sam toliko koliko im je trebalo da me ubace u njihov kombi.

Eto 6 dela malo sam zakomplikovala stvari :)
Ali samo malo bice jos komplikovanije u nastavku