Ritam života

17.

Probudio sam se skroz ukocen.Edu nije ni padalo na pamet da mi otvori vrata niti da bilo gde izlazi.Na dorucku su me cekale Ema i Andjela „Jos ti nije otvorio?" zabrinuto su pitale.„Ne pada njemu ni na pamet!" odgovorio sam joj umorno zato sto sam vrlo malo spavao. Ali ona nije puno obracala paznju na mene nego me je pitala „A sta ako je gladan".
„Ima on zalihe za najmanje nedelju dana" obajnio sam joj dok sam jeo cufte koje su bile ispred mene.Ko god da je bio kuvar dosta se popravio.
„Ali ti ces da mu odnes ovo.Jel tako" Andjela se igrala mojom kosom.Nisam mogao da je odbijem pa sam uzeo tanjir i posao do sobe.
Pokucao sam mu na vrata.
-Jos uvek necu da ti otvorim.
-Nisam dosao da te molim da mi otvoris vrata nego da te pitam da li si gladan.
-Pa imam ja ovde zalihe za najmanje nedelju dana.
-Znam to!Hoces ili neces?
-Zavisi.
-Od cega?
-Sta ima?
-Cufte!
-Ok ostavi ispred.
Uradio sam kako mi he rekao.Kako Andjela moze da ostane smirena kad on toliko provocira.Sišao sam u salu i nisam verovao da Ed uopste nije dosao na trening.
Dzek me je naravno pitao u cemu je problem.Morao sam da mu kazem a on je naravno rekao mom ocu.Cudno ali su se slozili da neceju da se mesaju posto je to izmedju nas dvojice.
Naredna tri dana sam proveo spavajuci ispred sobe.Bio sam uzasno umoran i stalno trazio neko mesto na kome bih mogao da spavam.Na klupi, travi pored jezera, U JEZERU, nebitno.
Ed je izmislio neku tehnologiju kojom smeta meni i Andjeli da se opustimo i ne daj boze poljubimo.Jednom nam je trebalo da shvatimo da ne treba da stojimo ispod njegovog prozora.Prosipao je ledenu vodu na nas i nije hteo da mi da suve stvari.Obicno bi Andjela svojom pricom izvukla po neku cistu majcu od njega ali ovaj put nije uspela.Bar je sad dobro sto se svidjam vecini devojcica koje imaju velikodusnu bracu.
„Trebalo bi da popustis.Ipak si stariji..."Andjela mi je pricala dok smo sedeli na jedinom kraju dvorisra gde Ed nije nista mogao da nam uradi.
-Nema sanse da popustim!Sta uopste ima da se izvinjavam!?
-Pa on sigurno nece ni da me saslusa...
-Ne smes da vices na njega.Moraces polako, da vidi da ti je stalo.
-Obozavam sto si tako smirena u svakom trenutku" rekao sam joj grleci je. Tesko mi je da priznam ali bila je u pravu.Stvarno je glupo da se svadjam sa bratom moje devojke.

Otisao sam do nase sobe i pokucao na vrata.„Ko je"? cuo se odgovor.Udahnuo sam duboko i rekao „Ja sam"
-Nisam trenutno u sobi, idi vidi dal sam u dvoristu.
-Hoces da mi otvoris da popricamo?
-Ako su ti trenaju gace kazi da pacim kroz prozor.
-Neee, ne trebaju mi gace.
-Ako je u pitanju moja sestra ja sam rekao sta sam imao.
-Sta hoces od mene?
-Pa da raskinete.
-To ne mogu Ede...
-Jel?A sto?
-Zato sto tvoju sestru volim vise ovih nekoliko dana nego bilo koju ceo zivot.A boljeg prijatelja nisam ceo zivot imao.Stvarno mi je zao....ali ne biramo u koga cemo se zaljubiti.
Nisam to hteo ali suze su same navirale.Trudio sam se da me bar Ed ne cuje ali izgleda mi nije uspevalo „Ti to places"? Cuo sam eda kako me malo zbunjeno pita.Stavio sam ruku na vrata pokusavajuci da se smirim „Nee" nekako sam mu vec nekako.
„Da, places" cuo se zvuk otkljucavanja vrata i vec sledeceg trenutka su bila otvorena „Jaa...nikad te nisam video da places" uvek mi je bilo neprijatno kad me neko gleda kako placem.Kao mali sam imao specijalno mesto gde sam plakao.
„Malo njih me je i videlo" odgovorio sam mu a on me je gledao nekako tuzno.
„Mozda sam preterao...stvarno mi je zao" Na licu mu se videlo da ne laze.„Sve je u redu" rekao sam mu iskreno a on me je zagrlio.Ja sam tako grlio jedino Danijela posto je stariji od mene 10 godina.Usli smo u sobu.Konacno sam mogao da se istusiram.To je ocigledno potrajalo posto je Ed spavao kad sam izasao.Iskoristio sam to da objasnim Andjeli poruku
„ kazi dragicka " ona nenormalno brzo kuca poruke.Za nekoliko sekundi je stigla poruka, naravno „dragicka "
„Ed me je pustio u sobu "
„kako si ga naterao da to uradi"
Sad ce mi se verovatno smejati ako joj kazem da sam plakao.Kao da mi je procitala misli „necu da se smejem ".Ako joj ne kazem saznace se vec. „ mozda sam se malo rasplakao" nema sanse da ispostuje ono „necu se smejati"
„Da oduvek je bio takav.Jel te grlio? " samo se pitam kako je znala „daaa, kako znas "
„ pa znacis mu " nisam znao sta da joj sad odgovorim ali ona ipak cita moje misli „vidimo se sutra.Laku noc " pozelo sam joj laku noc i legao u krevet.Posle onog spavanja u hodniku nije mogao da mi bude udobniji.

*****
Narednih meseci se sve vracalo u normalu.Ed me probudi ujutru, sidjemo na dorucak, trening pa izadjemo sa Andjelom i Emom u dvoriste.Cak je poceo da me prakticno gura prema Andjeli sto mi i nije smetalo.Naravno morao sam da kazem Dzeku koji je rekao mom tati a onda je saznala Tina koja je verovatno rekla Natasi koja je rekla nekom sa 8.nivoa pa je ubrzo cela skola znala sta se desilo.Devojcice su mislile da je to slatko a decaci su me samo cudno gledali.Tata mi je rekao „Ako places to ne znaci da si slab, nego samo znaci da si covek".Daa...inspiratvno zaista.
Narednih meseci smo na treninzima samo usavrsavali ono sto smo do sad naucili.
Kada nam je vec postalo dosadno tata je prosao sa obavestenjem da imamo nedelju dana slobodno i da mozemo da idemo kuci ako zelimo.Naravno da zelim da se vratim kuci!Pozvao sam Andjelu i Eda da svrate ako imaju vremena. Nisam znao kako ce Hari reagovati posto mu se dugo nisam javljao.