Just Saying

39.dio

Kada sam cuo da je ovdje,srce mi je krenulo ubrzano kucati.

Ja:"oo..ona.jee.tu"
Mama:"da Calum,dosla je danas"

Što da sada radim,nemogu sam otići tamo i reci joj bok.
Srce me vuče prema njoj a pamet govori da ostanem.
Nemogu se sada skrivati od nje.

Poceo sam se znojiti od stresa.
Nemam uopce ideje kako da odem sada kod nje,sto da joj kazem.
Po dopisivanju novu zaključiti da smo makar malo dobri ali tko zna dali je to istina.

Želim otići kod nje i početi odmah razgovarati,započeti sve novo nezelim se prisjecavati starih događaja.

Uzeo sam mobitel i deckima odmah napisao da je tu.
Ni oni nisu imali ideje sto napraviti.

…

Otisao sam u sobu i uzeo iz kofera sve stvari i krenuo stavljati u ormar.
Dok sam stavljao robu u ormar pustio sam si pjesmu i krenuo prema pjevušiti ali moje pjevušenje to jest krestanje je prekinula poruka.

I nista pametno
Luke i Michael se nabacuju stickerima u porukama.
Ništa novo.
Jednom mi je dosla poruka u 5 ujutro od Luke njegov najdrazi sticker a to je wc.
Da i onda netko misli da je to ozbiljna osoba

Ostavio sam mobitel i krenuo nazad na slaganje robe.
Postalo mi je vec dosadno pa sam ostavio to i bavio se na krevet i otisao na mobitel i ugledao sliku

Koju je Ashton poslao i napisao Muke 4ever.
Pa su onda krenule svađe.
Samo sam pomislio IDIOTS.

…

Nemogu vise.
Obukao sam patike na noge i krenuo van,idem kod nje.
Moram popričati s njom toliko mi fali.
Njen slatki glas,njena svilena kosa,njen najljepši i najveći osmijeh.
Moram otici kod nje,dok mi srce nije postao crno.

Objasnio sam mami da idem kod Hanne da moramo razgovarati.
Ona mi je poželjela sreću i rekla da to najbolje odradim.

Izasao sam na ulicu i krenuo kod nje.
Za par minuta sam se vec nalazio na njenim vratima.
Pozvonio sam i ugledao ubrzo njenu mamu na vratima.
Iznenadila se kada me je vidjela,ja sam ju lijepo pozdravio i pitao gdje je Hanna.

Njena mama me uvela u kucu i rekla mi da je u svojoj sobi.
Pa sam krenio prema njenoj sobi ali isao sam polako i samo sam razmišljao.

Vrata njene sobe bila su otvorena pa sam tiho usao i nasao ju kako sjedi na krevetu okrenuta leđima.
Gledala je nekakve slike.

Odjenom se trgnula ali se nije okrenula.
Ni nezelim da se okrene dok ne dodem do nje.

Pustila je mali izdah i rekla "Fali mi,Vanessa zasto sam morala izgubiti svoju voljenu osobu,zasto bas nju"

Ohh ona misli da je Vanessa u sobi.
Na njene riječi osjecao sam samo kako mi srce lupa.
Cuo sam je kako plače.
Brzo sam dosao do nje i odmah je zagrlio ali se nije okretala.
Ubrzo sam rekao "Hanna"
Okrenula se i napokon i oci su joj se rasirile i samo se zabila u mene i cvrsto me zagrlila dok sam joj ja govorio "Shhhh,dobro je"

Odmaknula se od mene i pogledala me u oči.
Sve više i više mi se približavala,znao sam sto slijedi sada.
Približila mi se i rekla mi "Volim te"
I stavila svoje usne na moje.
Tada se je moje srce ponovo vratilo u normalu.
Kada me je poljubila osjetio sam napokon ono nesto sto se nemoze opisati koliko je to divno.
Poslije poljubca opet me je zagrlila i rekla "Calum,nezelim te opet izgubiti"
A nezelim ni ja nju.

Obrisao sam joj suze s lica i gledao je dok se ona smijala.

…

Popricali smo par stvari i odlučili smo opet biti zajedno.
Ako nam nebude islo bit ćemo prijatelji.

-The end-

-Niste očekivali vec kraj ha?
Da kraj je, oni su zajedno....
Ovaj nastavak je kratak sorry zbog toga ali nisam znala sto jos da napisem ali nisam stavljala vec dugo nastavak pa sam htjela i završiti priču.
Nadam se da vam je priča bila zanimljiva da nije bila dosadna,glupa...
I nadam se ako vam se svidila ova da ce te onda nastaviti čitati i novu priču ali nju cu tek objaviti na ljeto isto je vezana za 5sos ali vam neću reci koji član hahaha.
Uglavom hvala vam puno za sve komentare,vote,preglede.
Toliko od mene za kraj.
Caooo
❤❤❤❤