Just Saying

13.dio

[SRETNA NOVA GODINAAA LJUDIII]

Bilo je dobro dok je trajalo.

Početak je novog dana,a ja sam tuzna
jer sam izgubila 4 najboljih prijatelja.
Dala bih sve da mogu vratiti nase djetinjstvo jer to je bilo najbolje.

Flashback

Izasla sam iz kuci i vidjela neke ljude koji se doseljavalju u kucu,bila je to neka zena,muškarac,i tri djecaka.

Gledala sam ih neko vrijeme a onda su otisli u kucu.
Jedan decko je izasao s jos tri decka i krenuli su u park.
Zezali su se putem to se vidjelo jer su se jako smijali.

Moja mama je izasla iz kuce i rekla mi da se odem upoznati s njima.
Nisam bas htjela to uciniti ali ionako nemam jos prijatelja.

Dosla sam u park i prisla sam im.
Odmah smo se krenuli igrati i pričati.
Bili su jako smijesni.

Imam osjecaj da ce mi oni biti najbolji prijatelji zauvijek.
Dok smo se vraćali kući,prosao je kombi s sladoledima.
Calum je odmah krenio trcati za njime da dobijemo sladoled.
Kada je kombi se zaustavio dobili smo sladoled i sretni smo krenuli kuci.

Kad smo dosli ispred moje kuce zagrlili smo se i onda se pozdravili,pa su oni onda krenuli svojoj kuci.

Usla sam u kucu i mama je odmah pitala dali sam se sprijateljila s njima.
Ja sam joj rekla da su jako zabavni i mislim da cemo biti dobri prijatelji.

End of flashback.

Suze su mi krenile odmah na lice kada sam se sjetila tih trenutaka.
To je bilo nesto najljepše.

Obrisala sam suze i krenula u svoju sobu ugledala sam gitaru od Michaela.
Koju cu mu morati morati vratiti ali kako,tko zna hoce li mi uopce otvoriti vrata.

Duboko sam udahnula i odlucila mu to odnesti.
Obukla sam se nabrzinu i uzela gitaru i krenila.

Izasla sam iz kuce i opet razmislila da se ipak vratim u kucu il da odnesem.
Ali neka nemogu stalno biti tuzna.

Krenula sam brzim hodom do njegove kuce samo da se rjesim toga.

Kada sam dosla do njegove kuce,dosla sam do vrata i pozvonila mu.
Cekala sam nekoliko minuta da netko otvori.

Otvorila je njegova majka Karen.

Karen:"izvoli duso decki su unutra"
Ja:"dobar dan teta Karen ja bih trebala samo Michaela"
Karen:"udi duso na katu je"

Toga sam se i bojala da cu morat ici kod njega.
Zar ga nije samo mogla zvati da riješimo to i gotovo.

Krenula sam gore,ruke su mi se znojile koliko sam se bojala uci unutra.

Pokucala sam mu na vrata sobe i on je otvorio.

Kada me je pogledao cudno me je pogledao kao i naravno decki koji su tu isto bili.

Ja:"hej tvoja gitara je ostala kod mene pa sam ti je donesla"-Rekla sam prilicno nesigurno dok su oni gledali u mene.
Michael:"o hvala nisam ni znao da sam je ostavio"
Ja:"pa idem ja sada necu smetati"
Samo sam se okrenula i krenula van.
Nisam se okretala ali nisam ni htjela.

Putem do kuce taman me nazvao Brad.

Brad:"hej ljubavi mozemo se naci"
Ja:"evo može kod mene taman sam krenula kuci"
Brad:"a kuda si isla"
Ja:"ma recu ti kada se vidimo"
Brad:"moze"

Spremila sam mobitel u dzep i polako se blizila svojoj kući.

…

Usla sam u kucu i vidjela Brada kako sjedi na stolici.
Kako je samo usao unutra.

Brad:"zasto si bila kod njih"
Ja:"pa bok i tebi da dobro sam"
Brad:"odgovori mi na pitanje"
Ja:"isla sam odnesti gitaru"
Brad:"zasto je jednostavno nisi bacila"
Ja:"zato sto su mi oni bili prijatelji"
Brad:"sva sreca pa vise nisu"
Ja:"oke sta je tebi"
Brad:"nista samo nezelim te vidjeti u njihovoj blizini"
Ja:"zasto"
Brad:"pa vidio sam ih nekidan,rekli su da ce nas rastaviti"
Ja:"to nije istina"
Brad:"vjeruj mi istina je"
Ja:"oni to nikad nebi rekli"
Brad:"bi promjenili su se"
Ja:"nevjerujem ti"
Brad:"kako god ja sad idem molim te nemoj ici kod njih vise"

Ustao se s stolice i krenuo prema vratima,ali onda je zastao vratio se do mene i zagrlio me i dao mi poljubac.

Brad:"neces me ni pozdraviti"
Ja:"bok"

.

Nevjerujem Bradu uopce,nevjerujem da bi decki to rekli,nisu oni takvi ali opet i sama svada između nas.