TI I JA SMO GREŠKA

KORAK DALJE ?

Došli smo u bolnicu i ostavila sam stvari pored maminog kreveta.Medicinska sestra tada uđe u sobu:

"O draga,doktor je htio razgovarati s tobom.Možeš li sada ili ujutro?"

"Svejedno.Iz dana u dan život mi je sve veći pakao.Možemo sada."

"Pođi sa mnom,draga."

Hodamo niz hodnik i užasno mi se vrti,ali moram biti snažna koliko god je to moguće.Medicinska sestra kuca na vrata ordinacije i uvodi me.

"Doktore,dovela sam vam pacijenticinu kćer."-rekla mu je.

"U redu,Margharette.Izvolite,sjednite."-rekao je.

Margharette je izašla i ostavila nas je same.Doktor me gledao sućutno.

"Gospođice,ja sam doktor Nordwick i operirao sam vašu majku.Htio bih s vama popričati."

"Recite."

"Operacija je bila teška i dosta komplicirana.Naime,vaša majka je doživjela moždani udar i krvarenje na mozgu je doista bilo jako i bojim se da su oštećenja velika."

"Oh...ima li nade za nju?"

"Pa sagledajmo situaciju s bolje strane...ona je u komi koja nam donekle daje nadu da bi se mogla probuditi,ali sumnjam da će ova priča imati sretan kraj."

"Doista.Vi to tako hladnokrvno kažete."

"Ne.Ja vama to govorim na što bolji način.Vaša majka ima rok 60 dana da se probudi iz kome.Toliko joj ja dajem jer ako se u tom roku ne probudi nema nade za nju."

"Onda će te joj isključiti aparate?"

"Nažalost,bit ću primoren da to napravim."

"Hvala vam,doktore."

Izašla sam iz ordinacije i briznula u plač.Ja ne mogu podnijeti ovu situaciju jer je preteška za mene.David je došao do mene i zagrlio me.Bila sam zahvalna u ovom trenutku što ga imam jer je definitivno moj jedini i najbolji prijatelj.

"Kako je ona?"-pita me David.

"Ne znam...doktor joj daje 60 dana roka da se probudi.Inače će joj isključiti aparate."

"Žao mi je."

Sjedimo u čekaonici na hodniku i plačem.Ne mogu se pomiriti sa činjenicom da se mama,možda,više nikada neće probuditi.David me grli cijelo vrijeme i daje mi nadu da će sve biti bolje.Zaspala sam u njegovu zagrljaju.

"Hoćeš li da te odvedem kod mene doma da spavaš malo?"

"Ne treba."

"Hajde,molim te.Ne možeš se ovdje mučiti."

"Dobro,ali samo na kratko onda ćemo se vratiti."

Vožnja je trajala predugo.Ušli smo u njegov stan i odveo me u njegovu sobu.Pomogao mi je da se skinem i donio mi je njegovu majicu.Pažljivo je skidao odjeću s mene dok me nije svukao do donjeg rublja.Navukao mi je majicu.Legla sam i pokrio me.

"Ne mogu podnijeti da nisi moja."

"Davide,molim te."

Odspavala sam malo.Spavanje je prekinuo ružan stan.Sanjala sam onu noć kada su me pokušali silovati i vrisnula sam:

"Ne!Ostavi me!"

David je došao,a ja sam se probudila sva u znoju.Tresla sam se cijela i briznula u plač.

"Jesi li dobro?"

"Ne!Nisam dobro niti ću ikada biti."

"Dobro je,smiri se."

Legla sam,a David me zagrlio.

"Molim te,ostani tu kraj mene."-zamolila sam ga.

"Uvijek."

Ležali smo zagrljeni i on mi je svako malo utiskivao poljubce u kosu.Ujutro sam se probudila u njegovu zagrljaju.

"Dobro jutro."-rekao je.

"Dobro jutro."

"Jesi li se naspavala?"

"Jesam.Hvala ti."

Ustala sam i otišla u kupaonicu da se umijem.Sva sam natečena i imam užasno tamne podočnjake.Gotovo da se ni ne prepoznajem.Odlazim u sobu i uzimam grudnjak i gaćice.

"Hoćeš li da ti napunim kadu da se opustiš?"

"Može.Hvala ti."

Pozvao me kad je završio.Ušla sam u kupaonicu i sve je mirisalo divno na ruže.Kada je bila prepuna ružinih latica.

"Predivno je."

"Drago mi ja da ti se sviđa."

Skinula sam majicu pa grudnjak i gaćice.David me gledao i postao je nekako nervozan :

"Ho-oćeš li da o-odem ili?"

"Možeš ostati ako želiš."

DAVID P.O.V.

Kada se počela skidati postao sam nervozan.Ima predivno tijelo.Sinoć mi se kada sam je skidao prijatelj podigao i jedva sam ga spustio.Predivna je,predivno je građena.Patim što nije moja.Ne znam zašto se toliko boji nove ljubavi,ali ima nade sinoć mi se prepustila.Gledam je kako se opušta i kako podiže koljena.Uzela je spužvu za kupanje i masira se po rukama.To me izluđuje.Tako je savršena,a tako ranjena.Proživljava najteže trenutke u životu i vidno je nesretna.Želim je učiniti sretnom da barem na trenutak zaboravi na svu bol i probleme.Kada sam vidio u kojim je uvjetima živjela zaprepastio sam se.Njena majka može biti ponosna na nju.Tako je marljiva i stalo joj je do posla.

"Možeš li mi molim te prijeći po leđima sa spužvom?"-zamolila me.

"Naa-aravno."

Uzeo sam spužvu i laganim pokretima joj prelazio po leđima.Gledam je kako uživa i kako se trza od mog dodira.Božanstvena je i nikada nisam upoznao djevojku poput nje.Tako je nevina i nije poput drugih koje bi legle u krevet sa mnom odmah iste večeri.Prelazim joj i po ramenima i kleknuo sam pokraj kade.Prijatelj se sav uzbudio i moram ga obuzdati na vrijeme.Ne želim da vidi kako mi se zbog nje diže jer ne znam kako bi to protumačila.