SPEED

19 deo

Dok stojim i gledam kako je muce ne pomeram se. Ne govorim, ne branim je. Samo stojim i slusam kako dva muskarca muce devojku. Naravno za njene dobro, ali kao da me ne dotice ovo. Nema straha, nema sazaljenja. Stojim i gledam kao da takvo nesto svaki dan gledam. Zastrasujuce a?
Ali ne mogu da kazem da ovakvo nesto nisam pre gledao. Da nisam ucestvovao u necemu ovakvom. Samo ja sam ovakvo nesto, cak i gore radio na ljudima, a ne na osobama kojima rana zarasta nakon samo tri sekunde i bol nestaje. Verovatno zato sto mi je jedno vreme ovakvo nesto bilo uobicajena stvar..
Samo dok bi gledao ovakvo nesto ne bi imao nikakvo misljenje o ovome, niti bi se brinuo i razmisljao o bilo cemu, ali sad je deugacije.. Sada su predamnom tri vampira i dva muska muce onog zenskog. Ceo svoj zivot sam mialio da svi zovimo normalno bez ikakve opasnosti sem samih sebe, a vidi sta mi je letelo pred ocima. Pa jedan od tih bica me izvuklo iz zatvora i postalo najbolji drug, a devojka sa kojom je on nesto imao pre i njena grupa su se uvukle u moj zivot bas zbog te lude dovojke. Prozevam se od umora. Danas se svasta desilo. Umalo me nije ubio njen otac koji mi je pre toga dao svoju krv, a kako sam mogao da zakljucim ako umrem sa vampirskom krvlju u sistemu postajem vampir. Sto znaci da sam dvadeset cetiro sata od trenutka dogadjaja zarobljen u ovoj kuci punoj vampira.
Popnem se na sprat i bacim se na kauc. Stavim jastuk pod glavu i rukama pocnem da masiram glavu.
Nikada me glava nije ovako bolela..
"Glavobolja?" Cujem zenski glas pa otvorim ovi i pogledam u devojku sa ogromnim stomakom.. Justinova devojka, zena sta je vec ona.. ne znam ni kako se zove nikad mi niko noje spomenuo.
"Aha" kratko kazem pa se uspravim kako bi ona sela, posto znam da mi je prosli put spomenula da joj je na kaucu udobnije.
"Odkud to da si pristojan?" Upita smejuci se.
"Nisam pristojan nego preumoran za prepiranje.." kazem i iskezim joj se
"Pa mozes otici u Kristininu sobu i odmoriti" klimnem glavom i trceci odem u Kristininu sobu. Tu se bacim na njen krevet i pokrijem se.. Legnem na jedan jastuk a malim jastucicem prekrijem glavu kako bi napravio sebi mrak. Legnem na stomak i pocnem da pomeram jednu nogu tako se ljuljajuci.. Nikada ne mogu da zaspim bez tog prokletog ljuljanja.. i zato nikad nisam spavao pored devojke ili ostanem dok ona ne zaspj kao sto sam kristini hradio, pa odem ili odmah odem.
Polako misli odlaze a mrak se slusta na moje oci i tako tonem u san.

Iz sna me bude zvuci vriske i smeha male dece kao i jednog muskog odraslog glasa.. uspravim se i protrljam oci, a onda samo se bacim nazad kad shvatim gde sam i sta se desilo sve. Uzdahnem i ponovo se uspravim i ustanem iz kreveta shvatajuci da sam sav mokar. Jos sam umorniji nego pre i predpostavljam da sam sanjao nesto grozno, ali da ne mogu da se setim. Ustanem i protegnem se a onda onako cupav i mokar izadjem iz njene sobe i sidjem u dnevni gde sede Kristinini roditelji, mislim na ove sto ih cuvaju ne prave, onda Justinova devojka.. Oni pricaju i smeju se dok posmatraju Justina kako glumi konja maloj devojcici i Tristena koji glumi magarca decaku..
"O konacno probudjen" Justinova devojka prokomentarise a ova dvojica pogledaju odozdo u mene
"Tristen i jesi pravi magarac" samo to kazem pa krenem ka izlazu.
"A gde mislis da si posao?" Justin ljuto upita.
"Da se istusiram i da obucem cistu odecu" govorim i otvaram vrata, a onda osecam snazan stisak na ramenu.
"Ti si pravi magarac" Trosten me ogromnom snagom gura i ja zavrsavam na kaucu.
"Jebeno uradi jos jednom to nacicu nekoga da te rascepa na pola a ne da ti oscupa srce" govorim i on se nasmeje
"Zayn nema ti pomeranja odavde dok ti se organizam ne sredi i kraj"
"Necete vi da mi kazete sta cu da radim" i u trenutku dok oni ne gledaju izletim iz kuce i odem u svoju. Tamo me saceka Tristen koji ne znam kad je pre stigao ovde
"Ma daj. Ne treba mi senka iza guzice" prevrnem ocima i popnem se u sobu i udjem u kupatilo kako bi se istusirao. Skinem se i udjem pod tus. Pustim toplu vodi i na brzinu se istusiram i operem kosu, a onda izadjem i obrisem se. Obucem bokserice i izadjem u sobu.. Tristen sedi na mom krevetu i igra se sa prstima
"Sta je tebi odjednom?" Potam i on me pogleda
"Nista, samo sam razmisljao malo o Kristini" kaze pogledam ga dok trazim u ormaru stvari
"Sto o njoj?" Pitam
"O tome sta sam izgubio.. Jebeno sam trebao nju da biram a ne onu kurvetinu.. i sad je jos mucim"
"Ne znam sta da ti kazem nisam dobar u davanju saveta kada je sada ja jebem" kazem i on se nasmeje
"Ma ne smeta meni to. Ja sam svoju sansu zajebao, sto bi neko drugi" sad se ja namejem
"Ne znam o kakvoj sansi pricas. Ja je samo jebem, ja i ona nikada nexemo postojati" on prevrne ocima.
"I ja sam to rekao pa sam jedina osoba koja moze da utice na nju toliko da joj vrati osecaje. Iako je sa nama sve odavno proslo" Prevrcem sada ja ocima.
"Ne znam kako si jedina osoba koja moze da joj vrati osecaje kad norate da je mucite. Valjda se to radi razgovorom" kazem.
"Pa da, ali ja sam joj naneo povredu na srcu kad sam izabrao drugu, i sada ovim proizvodim to da me mrzi, a to je neki osecaj, a kada to uradim nastupas ti koji ce da prica sa njom"
"A sto ja?" Pitam
"Zato sto si jedina osoba sa kojom se u poslednjih par dana posvadjala i pomirila vise puta nego za ceo zivot sa svojim bratom" klimnem glavom
"Pa da i jeste tako.. vise se svadjamo i raspravljamo nego sto smo slozni"
"To je zato sto ste oboje tvrdoglavi" namrgodim se i pogledam ga tako..
"Ne seri" kazem i on se nasmeje
"Misli kako hoces, ali videces ti decace sta ce biti za par godina ako ne i meseci" Sa tim recima udje u kuhinju i ja za njim. Otvorim frizider i uzmem svoj sok od borovnice i sipam nam oboma po casu.
"Izvoli, nisam siguran da li vi to pijete ali jbg navika" kazem i on klimne glavom.
"Mi pijemo i jedemo sve, ne moras da brines sto se tice toga" zastane dok ispije pola case soka
"Hrana i pica imaju veliku ulogu u nasim zivotima.. na priner kafa nas drzi toplim kao i dorucak." Opet zastane da uzme vazduh
"Ali mislim da je dosta od mene, ostatak ce ti reci Kristina" klimnem glavom i popijem poslednji gutalj soka..

"Hajde idemo, veceras se ti druzis sa njom" kaze i krene ka izlazu pa i ja krenem za njim. Polako predjemo ulicu i udjemo u dvoriste u trenutku kada i moja majka ulazi u isto..
"Dobro jutro gospodjo Payne" Tristan je ljubazno pozdravi
"Dobro jutro" nasmesi se a onda mene pomazi po ledjima koja se automatcki stegnu
"Zayn sine" otrgnem se od dodira pre nego sto nesto kaze i samo uletim u kucu u kojoj se u hodniku raspremaju Kristinini roditelji i dva mala cudovista...
"Zdjavo Zayn" mali decak me pozdravi a i mala devojcica isto.
"Gde je tetka?" Mala devojcica upita baku
"Otisla je kod nekog prijatelja.. ne znamo kad ce doci" kaze dok joj uzima kaputic mali.. ja ulazim u kucu i sedam u fotelju koja se ljulja u dnevnom Justin gleda televizor sa svojom verenicom i smeju se kad in se dva mala dzavola pridruze.
"Izvadim telefon iz dzepa i javim Kendal da necu doci veceras kuci. Ona samo napise kratko ok i znam da joj ovo odgovara. Naslonim glavu na naslon i uzdahnem, a tada osetim ruku na ramenu
"Zayn duso jesi gladan?" Kristinina majka pita. Klimam glavom i ona me zove u kuhinju. Tamo sedi moja majka koja ispija gutalj caja koji je dobila od zene koja upravo otvara frizider i vadi iz njega pleh na kom je pilece meso i krompiroci.. Njami.. Ubacuje sve to u mikrotalasnu kako bi se ugrejalo a dok se to greje stavlja ispred mene tanjir viljusku noz, hleb i tanjir sa iseckanim sukomesnatim. Donese i neku salatu koja mi se jako dopadne pa onda pocnem da meljem sve pred sobom i da punim svoj stomak.. nisam ni sam bio svestan koliko sam gladan do ovog trenutka...

Kada zavrsim sa jelom napolju je vec mrak a moja majka i Kristinina nesto pricaju. Bas su se sprijateljili.
"Zayn vreme je" Justin se pojavi na vratima pa se okrenem kako bi ga video i u ocima mu znam na sta misli.
"Dolazim, samo vode da popijem" kazem i ustanem pa zaobidjem sank.
"Zayn imas vodu u frizideru odatle uzmi.. ima aromu neke biljke i niko ne voli kod mene u kuci da pije sem snajke pa probaj mozda se tebi svidi." Shvatim na koju biljku misli pa uzmem i islijem skoro celu flasu a onda se zahvalim i polako izadjem u hodnik a onda se i spustim u podrum u kom se Kristina i Tristan svadjaju. Ona se dere na njega kako ga mrzi dok ga udara svuda po telu a on je drzi rukama u kojima ima vrvenu.
"Dosta je Tristan" on klimne glavom pa izadje a ona krene da se izvuce iz lanaca ali joj ne uspe pa ostane unutra. Ja udjem umesto stristena i kad zatvore vrata sednem na stolicu ispred nje, a ona izmoreno i ljuto sedne na svpju stolicu.
"Ostavljamo vas same" Justin kaze i oni odu.
"Jos si mi samo ti falio" kaze sarkasticno i ja se nasmejem
"I ti meni ali imaju dva mamlaza koja smatraju da ti ja mogu pomoci. Ne vidim poentu u tome" ona lrevrne ocima
"Meni nema pomoci" kaze.
"Tacno tako ali njima to ne mozes objasniti"
"Hajde dosta price odvezi me" ispruzi ruke prema meni.
"Ne mogu, ne jos. Mozes me pojesti" nasmeje se a i ja za njom
"Zvuci smesno, ali najsmesni je deo sto je to istina" klimnem glavom
"Zasto si to uradila?" Pitam je
"Uradila sta?" Pravi se luda i tacno znam tu igru
"Iskljucila emocije" podigne glavu ka plafonu
"Da te moj otac ne bi ubio, bilo mi je zao da te gledam kako te hrani krvlju i sve to, mada ne znam zasto mi je bilo zao kad mi je sad sve jedno. Moze te ubiti i sedamnaest puta ako hoce" slegne ramenima
"Vidis to je sustina, tad te je bilo briga a sad kad nema emocija nema ni brige" klimne glavom
"A u tome sto nema brige i jeste zabava"
"Nije zabava ako i ja ne mogu da se zabavljam na taj nacin" pogleda me i osmeh joj polako spada.
"I mislio sam nemas komentara" kazem
"Ne znam kako da te utesim" kaze
"Mene ne trebas tesiti, treba sebe da utesis" kazem joj i ona prevrne ocima
"A ja cu nastaviti svoj zivot dok ces ti ovde sedeti zarobljena, bez hrane, bez drustva.."
"Ti si moje drustvo Zayn" kaze dok me rukom pomiluje po licu. Priblizim joj se blize i okrznem njene suve usne
"Necu uvek biti" odvojim se od nje i ustanem sa stolice. Otvorim vrata i izadjem ostavljajuci nju zamisljenu i samu u onom podrumu.