SPEED

41deo

Momci koji su u peoatoriji gledaju uplaseno u mene, a ja sve sto osecam je njihov strah i moja glad. Ta glad prouzrokuje da njih vidim kao plen, a uskoro i postanu to. Njihova mrtva tela me svuda opkruzuju, a ja stojim na sred prostorije i zbunjen gledam u sve to. Kako? Pa to znaci da sam umro? Nije moguce.

Rukavom brzo brisem kev sa usana, ali sam idalje sav krvav. Izlazim iz prostorije u hodnik koji je prepun ljudi i svi me zbunjeno gledaju, ali ne mogu ni da predpostave sta se desilo unutra. Potrcim napolje, a kad izadjem osetim da mogu brze i to iskoristim, a onda shvatim da trcim brzo kao oni. Svuda su sume oko mene i stizem u deo grada kog ne poznajem. Niaam ni bio svestan da ovde postoje ovolike sumetine.
Ali mozda nisam vise u gradu? Iskreno ni sam ne znam sta sam i gde sam.. mislim znam sta sam, ali kako? Zasto? Da li sam zeleo to?

Zaustavljam se u sred sume i sedam pored nekog velikog drveta i namestam se. Otvorim oci i sve sto vidim ispred sebe je mrak i tama. Bas isto ono sto sam osecao u sebi. Da li je moguce? Ubio sam one ljude samo da bi mogao da zasitim sebe? Ljudi nisu gresili ja jesam ubica, mozda ne svog oca ali sam ubica.
Pred ocima mi se stvaraju uplasena lica onih momaka koji su jadni samo radili svoj posao? I oni su bili mladi, mozda su neki imali porodice, a sta sam ja uradio? Onako bez oklevanja sam zario zube u njihove vratove i isisao im poslednje kapi krvi. Nisam ni trepnuo a vec sam ih pojeo..

Ustanem i pokusam da se orjentisem, a onda kada shvatim kuda treba da idem samo se zatrcim i stignem do svoje kuce. Napolju je mrkli mrak i ulice su osvetljene. U ulici ima par mladih zaljubljenih parova koji me zastrasujuce gledaju ovako izmucenog i krvavog. Kada stignem do kapije ni sam ne znam zasto, ali jedva je otvorim i udjem do praga. Stanem do vrata i pokucam, a onda mi vrata otvori moja sestra koja vrisne kada me vidi. Pokusam da udjem, ali kao da udarim u nevidljivo staklo. Ona me pogleda cudno..
"Ne mogu da udjem" kazem zbunjen. Zasto ne mogu da udjem u svoju jebenu kucu.
"Kristina" dreknem i ona se stvori do moje sestre. Uplaseno me pogleda, a onda pogleda u uplasenu Kendal.
"Ne mozes da udjes" kaze i izadje napolje.
"Zayn mora vlasnik kuce da te pozove unutra, kad si ti umro Kendal postaje vlasnik, ali ja mislim da je bolje da sada ne ulazis ovde. Tek si se preobrazio, a u kici zive ljudi" kaze nezno i ja se nasmejem
"Necu povrediti svoju sestru i najbolje drugove" kazem i ona uzdahne
"Znam da neces, ali ti se jos ne mozes kontrolisati" kaze
"Nemoj mi reci sta mogu a sta ne, hocu u kucu da se istusiram" dreknem taki da me cela ulica cuje i ona se trzne.
"Zayn molim te, poslusaj me" uhvati me za obraze i nasloni celo na moje
"Budi samnom, trebas mi veceras" sapne da je samo ja cujem, a onda mi poljubi usne. U meni se nesto probudi jace nego ikada i sve sto zelim jeste da me ljubi, snazno..
Kada odvoji usne od mojih samo klimnem glavom.

Polako predjemo ulicu i popnemo se na sprat u njenu sobu. Ona izvadi moju majcu i bokserice koje su jednom prilikom ostale kod nje i pruzi mi ih.
"Hajde samnom" sapnem joj i ona se nasmesi i krene samnom do vecea.  Polako se skinemo i udjemo pod tus. Ona pusti hladnu vodu koja ne utice na moje telo. Sve jedno mi je, cak mi i prija.
Naslonim usne na njene i ljubim je snazno. Ne znam ni sam sta mi se desava, ali nesto se promenilo. Moji osecaji prema njoj, jaci su.
"Boze koliko te volim" zarezim joj u usne dok je hvatam za butine i podizem. Ona obmota noge oko mene i ruke zabije u moju kosu. Stegnem joj straznjicu i privucem sto blize meni. Ljubim je i mazim pod tusem i to mi jako prija.

Kada zavrsimo tusiranje izadjemo iz kupatila. Izadjem na terasu i zapalim cigaretu. Ona me smiruje i skrece mi miali. Misli sa cuda koje mi se desilo. Alo, vampir sam. Zivecu vecno. Ali da li je to dovoljno? Da li je to sto sam hteo od zivota?
"Jesi li dobro?" Ona izlazi u mojoj kosulji na terasu i grli me.
"Mhm" mumlam u znak odobrenja, a onda ispustim jos jedan dim.
"Sutra moramo u skolu" kaze i ja se nasmejem
"Polako krecu ispitivanja i testovi za kraj godine" kaze i ja se nakezim
"Ma daj, nije valjda da se plasis?" Odmahne glavom
"Ne, sve sto ucimo ja sam vec prosla milion puta" slegne ramenima.
"I ja isto nisam" sada se ona nasmeje i obgrli me oko vrata
"Volim te, jako" poljubim joj usne
"I ja tebe mila" sapnem i ona se nasmesi. Nikada nisam pomislio da ovoliko mogu da volim nekoga kao sto volim nju.  Kao da ceo svet stane kada je zagrlim, poljubim.

Nisam zeleo da pustim sebe da volim opet, ali ona je takva. Uvukla mi se pod kozu i nece da izadje. Sta god da uradi i kolio god da se svadjamo, uvek joj oprostim. A sada? Sada ce mo imati citavu vecnost da se volimo.

.....

Sedim u svojoj klupi dok je ona ispred mene. Prica sa Zackom koji sedi do nje, a pored mene je ona kucka koja gleda u mene i znam da hoce da pricamo, ali ja ne zelim.
Profesorka udje i bezobrazno se obrati
"Vidim da ste resili da dosjete u skolu goapodine Malik, gospodjice Bieber" gleda u nas i ja se nakezim
"O pa dobar dan profesorka, hvala na pitanju dobro smo, vi?" Iritantno govorim na sta ona prevrce ocima. Seda i uliauje cas a onda gleda po razredu.
"Nadam se da ste spremili svi po kednu pesmu u duetima? Danas je iapitivanje za poslednju ocenu.
Koji kurac sam i trazio ovde? Volim muziku i da pevam, ali ne pred svima. I koji kurac sam i izabrao ovaj predmet?
Kristina se okrene prema meni i nasmesi se.
"Sta pevamo gospodine Malik" nakezim se
"Po vasoj zeli gospodjo Malik" Zbunjeno me pogleda, a onda se nasmeje
"Gospodine da li ste me vi to nazvali gospodjom Malik?" Nasmejem se
"Mozda i postanete buduca" nasmeje se i namigne mi.

Smenjivali su se ucenici i pevali svoje pesme. Neki nisu imali pojma da pevaju ali su bili ubedjeni da znaju i njihovo pevanje propraceno je malim aplauzom. Ja nisam aplaudirao jer sta ima da aplaudiram kada neko ne zna da peva i cepa mi usi?
Kristina mi sedi u krilima i ceska me po potiljku. Klupe su sve pogurane gore pa nema mesta da se sedi, ali ona uvek ima gde ce. Ljubim joj rame i mazim je po kuku dok skusamo sledece ucenike. Devojka lepo peva, ali njen partner ubija. Svaki put kada otvori usta izbije mi dah i rascepa usi. Decko posle ovoga idi i sakri se negde jer svi ce ti se smejati.

"Zayn i Kristina" ona mi se nasmeje i ustane mi iz krila. Uhvati me za ruku i povuce za sobom. Ostanem iza nje da posmatram njeno veliko dupe kako se ljulja pri svakom njenom koraku.
"Dusk Till Dawn" ona kaze kada procita poruku.
Gurnem decka koji je za klavirom i sednem tu. Polako pocnem da sviram, a za melodijom krenem i da pevam. Tisina u prostoriji mi smiruje nervozu, a Kristina koja stoji iza klavira i koju gledam pravo u oci me navodi da izgovaram reci ove pesme. Ona mi se pridruzuje uskoro i prostorijom se siri njen divan glas pomesan sa mojim. Svaka njena rec u meni budi oluju osecaja, volim je i previse. Nisam smeo to da dozvolim sebi.
Ali neke stvari se dese jednostavno same od sebe, bas kao sto se i meni ona desila? Da li sam zeleo ili nisam to je stvar koja nije bitna, jedina stvar koja mi je trenutno bitna je ona.
Polako zavrsimo pesmu, a onda oboje ustanemo i krenemo ka nasim mestima. Udahnem duboko i kada osetim krv zaustavim se. U meni pocne nesto da se kuva a bol koju osetim pri izlasku ocnjaka me zagolica. Osetim vene pod ocima, a onda i ruke moje devojke koje me guraju ka katedri. Otvoeim oci i gledam je ljut
"Pusti me" zarezim dok je odgurnem i pridjem devojci koja je posekla prst. Ona me gleda uplaseno, dok u ucionici zavlada tisina i sve sto osecam je strah oko mene. Nakezim se uplasenoj devojci, a onda joj uhvatim ruku i prislonim iseceni prst ustima. Olizem onu krv i tada moj organizam jos vise podivlja. Krenem da joj zagrizem venu na zglobu, ali me prekine krckanje mog vrata i mrak.