SPEED

42 deo

Otvorio sam oci i ugledao svetlost, polako sam se uspravio zbunjen prethodnih desavanja.
"Dobrodosao nazad" Zack mi je bacio vrecu krvi i uspravio se. Gladan, pokidao sam onaj poklopcic i ispio krv za manje od minut. Zadihano sam bacio vrecu pored sebe i naslonio se na hladan zid pored.
"Zayn, ustaj" cuo sam njen glas kako govori i otvorio oci. Video sam je u kucnoj varijanti i nakezio se, a onda sam u dnevnom video celu njenu grupicu sa sve roditeljima. Potrljao sam oci i ustao. Seo sam na jedinu fotelju koja je bila slobodna i zbunjen poceo da se igram prstenom kog mi je Kristina poklonila i koji me stiti od sunca.
"Sto smo se okupili ako smem znati?" Upitam i dobijem svacije poglede.
"Zato sto si nov i moramo da se organizujemo da se ono sto se danas desilo vise nikada ne desi" Justin kaze
"Moramo te nauciti da kontrolises svoju zedj" ubacuje se Niall.
"Sutra se na odmorima deuzis sa mnom, a na svakom predavanju kog imas imaces bar jednog od nas tamo" Niall nastavlja.
"Nece to dugo trajati, videcete, brzo ce se on iskontrolisati" svi klimnu glavom. Ne treba mi bebisiterka. Ili treba? Iskreno ne znam ni sam
"Kako ce mi to sto sam sa vama pomoci da se kontrolisem?" Pitam radoznalo i dobijem njihove poglede
"Ne znam, ali moramo nekako pokusati" Justin kaze
"Pa kako ste vi naucili da se kontrolisete?" Pitam
"Ne bi zeleo da znas" Kristina govori
"Justinova prijateljica Blair je vestica, ona nas je zakljucala u prostoriju i ulazila nam u misli" nastavlja da prica
"Pravila bi kao da smo bez kapi krvi godinama, decenijama" mrsti se dok govori
"A onda nam je davala tri dana za redom male kolicine krvi" Justin dodaje
"To nas je valjda naucilo kontroli" Niall dodaje
"Pa sto tako i mene ne iskontrolisete?" Pitam dok gledam u sve njih.
"Zato sto je ta cin opasna" Zack govori
"Potrebna je vestica jako mocna"
"Pa Justinova verenica" kazem slezuci ramenima
"Ne, ne dolazi u obzir" Justin skace kao oparen
"Ne ljubavi, mogla bih da probam, to je samo pola sata u njegovoj glavi" ona se ubacuje
"Bebo ne zelim da ti se nesto desi"
"A mozda da udjem u njegovu glavu i da nadjem osobu koja mu drzi kontrolu?" Molim? O cemu pricaju?
"I to je opasno" Niall govori
"Ali uz pomoc Justinove i Kristinine pomoci nije" ona govori i svi se sloze sa njom.
"Okej Zayn sedi na ovu stolicu" pokaze mi stolicu na koju nevoljko sednem.
"Donesite svece" svi odu po svece i uskoro oko mene se nalazi osam sveca. Osecam se kao da sam u horor filmu. Ona stane iza mene, a ovo dvoje sa strana. Uhvate moje ruke i nju uhvate za podlaktice. Ona me uhvati za glavu i poslednje sto cujem su neke vesticije reci a onda padam u tamu.

***

Ispred mene je krevet, a oko mene mrak! Na krevetu se nalazi ona. Mirno spava sa blagim osmehom na licu kao da sanja nesto savrseno. Krivim glavu na stranu i samo je tako promatram. Sicusna je i prelepa. Njeno telo prekriva tanka tkanina nekog pokrivaca, a ispod toga nema nista. Bradavice joj se ocrtavaju na prekrivacu, a pola guze joj viri. Prelepa je. Mada nije to ta rec koja opisuje ovo. Ni sam ne znam kako ali unosi neki mir u mene, osecam se cudno, ako to tako mogu opisati.
Sta li sanja? To je jedina stvar koja mi prolazi glavom. Kada bi samo mogao da udjem u tu njenu malu glavicu i da vidim o kome sanja dok se tako smesi.
Volim je!
Da volim je puno, ali ne na nacin na koji sam voleo onu kucku vec na neki drugaciji. Ne znam ni sam da opisem, ali svaki deo njenog tela je poseban, kad god je dodirnem sprzi mi dlan njenom toplotom, kad god je poljubim ona me digne u nebo.
Volim je!
Na neki poseban nacin na koji nikada nikiga nisam voleo.
"Zayn" promrmlja moje ime u snu i najezi me. Obozavam kada ga izgovori. Nasmesim se i nakrivim glavu na drugu stranu.
Opet pogledam okolo sebe i opet je tu tama. Jedino svetlo u mom zivotu je ona.

***

I onda svetlo. Oci mi se otvaraju, a glava ubija. Savijem se tako da glavu spustim na kolena i prostenjem od bola.
Nikad me ovako nije glava bolela. Rezim od bola kao da bi mi to pomoglo, ali ne pomaze. Svakom sekundom bol je sve veca. Osecam krv iz nosa i iz uglova ociju. Sta mi se jebeno desava
"Jesi dobro?" Kristinine sicusne rukice se stvore na mojim obrazima i dizu mi glavu. Gledam je sa dozom bola u sebi i rezim jer imam osecaj da mi to pomaze.
"Sto mu se to desava" ona panicno mkati rukama
"Svima se to desava posle ovoga" Justinova verenica govori
"Pomozi mu" ona skace na noge i krece levo desno sto meni ne pomaze.
"Polako nigde ne zurimo" ona mi prilazi i stavlja svoje ruke na moju glavu i izgovara neke reci i bol nestaje..
Kristina dodje sa vlaznim maramicama i krene da mi brise krv sa lica.
"Popite ovo" Kristinina majka baca tri vrece krvi i Kristina i justin se posluze, a za njima i ja.
Uzdahnem i umesto da navalim kako umem polako kontrolisem sebe i gutam polako.
"I sta si videla?" Niall konacno pita
"Nju" pokazuje prstom na Kristinu i svi pogledi su na njoj, a njen na meni.
"Nikada takvo nesto nisam videla, svuda je tama i jedina svetlost je tu ona"
"Znaci ona treba da ga nauci da se kontrolise?" Zack postavlja pitanje
"Ne, svi to moramo uciniti, ali ona je okidac na koji treba da misli kada je zeljan krvi" govori.
Ustajem i krecem ka spratu, niko me ne zaustavlja pa se popnem u njenu sobu i bacim na krevet.  Zatvorim oci u potrebi za odmorom. Sve je ovo previse. Gnjave me i pritiskaju i to me nervira.
Kapiram, od kada sam postaoto sto jesam, stvaram njima velike probleme. Nov sam! Nemam kontrolu! To njima stvara velike probleme i hoce da me nauce necemu za sta treba vreme.
"Hej, jesi okej?" Kristina ulazi u sobu i prilazi krevetu.
Polako se popne na krevet i sedne na moje medjunozje. Stavi ruke na moje grudi i palceve pomera blago me mazeci.
"Onako, ali prezivecu" nasmesim joj se i ruke stavim na njene butine. Mazim je i tako smirujem sebe.
"Procice sve to brzo" kaze i nagne se napred i nasloni usne na moje.
"A kad prodje onda ce mo ti i ja uzivati" nasmesim se i okrenem se tako da se sada ja nalazim medju njenim nogama.
"Ma sa tobom bi i u pakao isao" ona se nasmeje i uhvati me za obraze.
"Volim te" Te reci kada cujem od nje kao da mi povrate sav zivot u mene
"I ja tebe" zagrlim je i ne pustam iz zagrljaja.
"Nemoj nikada da mi odes. Ne mogu da zivim bez tebe" sapnem joj na ivici sna, a onda zaspim sa njom u zagrljaju.