SPEED

26 deo

Dani do petka su tekli sporo. U petak su mi rekli da ce da me puste. Naravno Kristina je ubrzl proces dajuci mi malo svoje krvi koja je zalecila rane. Doktori su bili zbunjeni kao i moja sestra i dva prijatelja, ali nisu ulazili u dubinu cuda koje se desilo. Danas je petak i ja cekam Kendal da mi donese stvari koje treba da obucem do kuce gde cu da se spakujem za putovanje. Jedva sam je ubedio da sam dobro i da ne treba da brine jer je Kristinin otac lekar.
Prvo je jedva prihvatila cinjenicu da je Justinova verenica princeza. Mislila je d je zajebavamo, ali je onda imala razgovor sa njom. Ali je onda laskla sebi jer joj je jedna od njene cetiri drugarice koje pritom je upoznala skoro i bas se zdruzila sa njima princeza.
Njena recenica koja me je nasmejala bila je 'Mora da sam mnogo dobra osoba kada princeza hoce da se druzi samnom i svako jutro i vece pije kafu' Nasmejao sm se na to i zagrlio je i rekao joj da je ona divna osoba.

Vrata sobe se otvore i unutra udju Kristina i Kendal i smeju se naglas i jedva disu.
"Sta je vama?" Pitam i one samo slegnu ramenima
"Sto zabranjeno je da se smejemo?" Moja sestra pita dok prilazi i ljubi me u obraz
"Nije nego nisam te odavno video tako nasmejanu" Iznesem cinjenicu i ona slegne ramenima
"Za ovakav smeh ti trebaju drugarice Zayn." Kristina kaze i ja se nasmesim
"E pa onda mi je drago sto ih imas" Kazem joj.
"Donele smo ti trenerku majcu i duks" kaze i.ja prevrnem ocima
"Znao sam, znas da ne nosim trenerke po gradu nego samo po kuci i na trening?" Klimne glavom
"Znam, ali da li si stvarno mislio da cu ti doneti farmerke kada izlazis iz bolnice?" Klimam glavom a ona odmahuje.
"Obuci to sto smo ti donele i kreci napolje" Kristina govori i ja samo dizem ruke u vis.
"Predajem se"
Ustajem iz kreveta i odlazim do vecea. Tu se polako istusiram i obucem. Kada izadjem na krevetu je samo Kristina koja sedi i gleda u telefon.
"Veceras u devet se nalazimo ispred moje kuce i krecemo. Nasmesim se
"Jedva cekam da krenemo. Da budemo malo sami" Nasmeje se i spusti telefon i pokaze mi prstom da joj pridjem. Nasmejem se i dodjem do nje. Uhvatim joj nogu i povucem je ka dole tako da lezi, a ja sam iznad nje. Ona nas prevrne tako da sedi na meni, a onda se savije i poljubi me. Polako pokrece usne, a onda taj poljubac se pretvori u onaj pun pozude i strasti. Odvoji usne od mene i uspravi se, a onda skine svoju majcu. Duga kosa joj padne preko ramena i grudi, a danasnji brus je crni cipkasti i jedva prekriva grudi. Stavim ruke na njene grudi i ona se nasmesi.. Spusti opet usne na moje i ljubi me.
Smesi se kroz poljubac i natera i mene da se nasmejem. Prebacim poljubce na njen vrat i na njene grudi dok rukama setam od njenog dupeta do njenih butina pa nazad do brusa. Krenem da ga otkopcam ali se vrata.sobe otvore i moja sestra vrisne. Kristina se uplasi i skoci sa mene uzimajuci svoju majcu i drzajuci je cvrsto uz grudi.
"Znala sam" skvikne rekao bih glasno i srecno, a onda izadje. Nasmejem se glasno, a Kristina me samo pogleda
"To nije smesno, tvoja sestra nas je uhvatila u fazi pre sexsa" slegnem ramenima
"Sta ima veze?" Pitam i ona prevrne ocima a onda mi pomogne da ustanem i zajedno izadjemo iz sobe.
"Sta ces joj reci?" Pita me
"Da se ponekad kresnemo" kazem i ona me ljuto pogleda
"Nisam znala da je tebi nas odnos samo kresanje za ponekad"
"A sta je?" Pitam malo drsko
"Uredu je Zayn ne znam sta sam i mislila" Pusti moju ruku snazno i ubrza korak.
"Ako hoces mozes da krenes veceras, ako neces zabole me" dovikne usput a onda nestane iza ugla.
Ne znam sta je smo mislila? Da smo u nekoj vrsti veze? I sama je pristala na drugari sa povasticama, a to je kresanje za ponekad. Mora da je zaboravila na taj nas dogovor.

Potpisujem otpusnu listu i izlazim iz bolnice. Tamo me ceka moja ljuta sestra koja me gleda popreki.
"Sta se desilo? Sto je onako besna izasla?" Pita. Prevrcem ocima
"Zato sto sam rekao da je sve sa njom samo usputno" slegnem ramenima i ona prevrne ocima
"Ne verujem" Udjemo u kola i ja joj kazem da me odveze do posla prvo. Svadjamo se deset minuta i oko toga kako trebam da idem kuci da se odmaram i pakujem a ne da idem na posao, li onda i to dobijem po svom.
"Sacekaj me u kolima" kazem i ona samo izadje i besnim korcima krene ka zgradi u cijem podrumu se nalazi moje radno mesto. Basno ulazi unutra i pozdrvlja obezbedjenje koje je zbunjeno. Ne volim kako dolazi slobodno ovde i seta se ovim hodnicima. Nisam planiro ni da joj kazem za ovo, ali imam ja prijatelja koji je zaljubljen do usiju u nju i imam osecaj da bi joj sve rekao.
"Kendal stani" Derem se.na nju i ona se samo okrece i pokazuje mi srednji prst, a ond ulazi u kancelariju sa zlatnom plocicom na kojoj pise Liamovo ime. On sedi tamo zbunjen i ima misteriju, a ona samo mrtva hladna dolazi i ljubi mu usne. Oni ljudi su zbunjeni i ja samo zarezim na nju.
"Sta se desava bebo?" On je pita nezno.
"On se desava eto sta se desava" kaze dok on ustaje i izvinjava se musteriji govoreci da ce doci za sekund.
"Ne mozes ostaviti musteriju da bi.razgovarao sa tim deristem" derem se.na njega dok ga guram ka stolici
" Zayn prestani da mi se mesas u odluke. Znam sam sta treba da radim" rezi na mene
"Vidim da znas. Umesto da upotrebis glavu slusas kurac i srce koji vriste sao da su sa njom." Derem se na njega.
"Ne znam razlog sto si ti nervozan, ali ne nabacij nervozu na mene Zayn. Dovoljno je sto si nju iznervirao. Sad cu ja rat da prozivljavam ceo dan a ne ti" Govori mi dok mi se unosi u facu
"Preuzmi razgovor" govori i ja se smejem
"Salis se? Dosta mi je mog posla jos mi i tvoj treba" kazem dok ga blago udarim u obraz a onda krenem da izadjem
"Nema veze, vidimo mi da vi imate vaznija posla od vasih klijenata tako da ce mo naci profesionalniju bandu od vas. Nama treba ozbiljnost i profesionalnost i preciznost, a ne par zaljubljenih balavaca" Musterija govori i prolazi pored nas. Molim se Bogu da sef ne sazna, ali onda on izlazi iz svoje kancelarije i cese se po ogromnom stomaku, a onda kada vidi musteriju ispravi se i zbuni se kada vidi ljuta i nezadovoljna lica svojih najnovijih musterija.
"Sta se desava?" Pita i ljuto pogleda u nas.
"Vasi zaposleni se ponasaju neprofesionalno i nezrelo. Mislim da niste prava banda za obavljanje ovako ozbiljnog posla"
Gutam knedlu ne znajuci sta sada da uradim. On se izvinjava musterijama i dok one odlaze on nama prilazi.
"Kretenu vidi sta napravi. Najebali smo" kazem dok sef staje ispred nas. Vadi cigaretu i stavlja je medju usne i pali je.
"Sta se desilo?" Pita smirenim glasom
"Koliko puta sam rekao da privatne probleme resavate dalje od posla?" Sada se dere i Liam pokusa da objasni, ali ga ovaj ucutka pogledom
"Ovo vam je treca musterija ovog meseca da je gubite. Sram vas bilo" Kaze i pogleda nas oboje.
"Imate vremena koliko hocete nemojte da dolazite na posao. Scaki dan ce vam biti placen kao i obicno. Odmorite. Ne znate vise sta radite od umora" kaze i ode. Zbunim se, ali brzo odem do kancelarije i otkljucavam je. Ulazim u moderno uradjen prostor i prilazim velikom staklenom stolu. Sedan u svoju radnu stolicu i uzimam koverat koji mi stoji tu. Brojim pare koje sam dobio zbog borbe i smesim se. Uzimam planer i pregledam ga. Premestam sve poslove koje ne mogu da uradim preko telefona u plan svog asistenta a onda uzimam stvari i izlazim zakljucavajuci kancelariju. Ovaj odmor se treba sto bolje iskoristiti. Ovo se retko desava. Idem malo brzim korakom po hodniku dok ne dolazim do izlaza.
Pozdracljam se sa obezbedjenjem i izlazim odatle. Udisem vazduh i polako prolazim kroz odvratnu ulicu punu narkomana. Dolazim do parkinga i.shvatam da sam dosao sa Kendal, a da njenih kola nema. Psujem jer ne zelim da idem taksijem ili busem. Vadim telefon i zovem Kristinu
"Sta hoces?" Vikne na mene. Malo me strecne
"Treba mi prevoz. Kendal je otisla i ostao sam bez kola"
"I ja imam stim sta?" Pita onako drsko
"Hoces da dodjes po mene?" Pitam i cujem nju kako se smeje, a onda mi govori da ce videti i spusta slusalicu" Sta to treba da znaci? Da ce doci ili nece?
I sta sada kao kreten treba ovde da cekam da me pokupi i to da cekam ne znajuci da li ce da dodje. Podignem pogled i ugledam kafic preko puta parkinga i odlucim se da sednem da popijem kafu. Ulazim unutra i sedam za stocic do prozora. Stocic je za dve osobe pa ima smo jednu slobodnu stolicu. Konobarica dolazi i gleda me nekim cudnim pogledom kao da bi me skinula da moze.
"Izvolite" kaze izazovnim glasom na sta prevrnem ocima.
"Dajte mi nes kafu sa slagom i jedan viski" kazem i ona klima glavom pa vrckajuci odlazi. Samo se pitam sta pokusava tim izazovnim pokretima i glasom. Ako hoce da je jebem neka samo kaze nece mi biti tesko.
Ulazim n internet i ulazim program nase bande. Retko ko zna za njega i sakriven je jako dobro. Ako nedozvoljena vrsta ljudi pokusa da udje u njega svemu se zablokira i ubaci mu u sistem toliko virusa da i serviser jedva sredi taj kompjuter ili telefon. Judi koji pokuzaju da dodju do nas moraju da se prijave za zurku u klubu pod kojim je ovaj proglam sakriven. Pokazuje kao da se rezervisu mesta za taj klub a ustvari kada se prijavis n pravo mesto koje je odvojeno. Tacnije za separe broj sedam kada dosjes uvece ili preko dana ides na posebna ispitivanja i preglede gde se utvrdjuje da li su bezbedni ili ne.
Kucam svoju sifru i ulazim u deo koji je noj. Pregledam sve poslove.koje treba obaviti i sredjujem planer sa sledecih sest meseci. Ni ne stignem da uradim prvi mesec a telefon mi zvoni. Nepoznat broj.
"Halo" javljam se
"Zayn Justin je. Gde si ja sam na parkingu?" Ustajem i bacam pare na sto
"Odmah dolazim" kazem.
Sta se desava zasto je Justin dosao po mene? Izlazim iz kafica i trcim ka parkingu. Ugledam crveni.ferari i.trcim ka njemu. Par devojaka stoji kod jednih kola i vadi svoje tasne, a ond se kkrecu i pocinju da se dosaptavaju i da se smeskaju.
"Dobar dan dame" govorim sarmantno i one pocnh da se kikocu i da mi masu. Justin izlazi iz kola i dolazi do mene. Pozdeavljamo se i in me.pogleda zbunjeno
"Pio si?" Pifa sa podignutom obrvom. Klimam glavom
"Sao jednu casicu viskija nista strasno" zamahnem glavom.
"Sta se desilo da se moja sestra toliko naljutila na tebe da nije htela da sama dodje po tebe"
"Ne znam" slezem ramenima
"Hoces da vozis?" Pita i baca mi kljuceve. Prelazim na vozacevo mesto, a onda osecam prisustvo nekoga iza sebe. Okrecem se i susrecem se sa jednom od devojaka.
"Hej, ja sam Nadia" pruza ruku. Ignorisem njenu ruku dok otvaram vrata.
"Nemam sada vremena da jebem" kazem drsko i udjem u kola dok ona uvredjeno i zbunjeno gleda u mene. Palim kola i izlazim sa parkinga
"Ti i ja idemo da kupujemo stvari za ovo putovanje. Trebace nam brdo odela" govori i zbam da treba da vozim u trzni centar.
Nemam izbora nego da se druzim sa Kristininim brtom, a u sebi ne znam da li da se radujem ili da bezim odavde.