SPEED

40deo

Kendal's Pov

Razlog vracanja u nase mesto i nasu kucu nimalo mi se ne svidja. Velika i ozbiljna borba se priprema dok sedim u Zaynovoj svlacionici i slusam kako moj dragi i Harry daju podrsku mom bratu. Stvar koju sam saznala posle njegove prethodne borbe me zastrasuju, a ogrlica koja je napunjena vrvenom trenutno se nalazi na meni. Odmah sam je nasla i stavila u ogrlicu. Opasnost je svuda oko nas, a ja ne zelim da zavrsim kao neci obrok. Tu biljku sam pomesala i sa cajem kog pijem.. Nije me strah porodice Bieber, ali ostalih. Trenutno ispred mene stoji Tristen kog gledam uz razocarenje. Ispred je Tristen, a sa njim treba tek da porazgovaram.
Sedim u uglu sobe uz tisinu i ne progovaram ni sa kim. Odjednom vrata se otvaraju i Tristen govori da je vreme. Izlazimo zajedno dak se buka stvara oko nas kao i navijanje za crnom bombom kako zovu Zayna u ringu. Borba uskoro pocne i sve sto vidim je decko koji je tri puta veci od Zayna koji se bori protiv njega, a ovaj ubija boga u njemu. A onda dodje i ta peta runda gde vidim da Zayn vise ne moze i pusta muskarca da ga udara, a onda dodje i taj udarac koji obara Zayna na pod i on ne mrda. Ne cekam ni da odbroje vec trcim u ring sa Harryjem i Liamom.
"Devet, deset" i uz podizanje ruke momka stene ja padam na kolena dok gledam nemocno telo mog brata. Harry ga trese a onda mu meri puls i uplaseno gleda u mene i tog trenutka znam da nemam brata. Liam ga uzima u ruke i iznosi ka nasim kolima u koja ga brzo strpa i svi se naguramo u njih. Tristan grize svoju venu i gura mu je u usta, a Harry ga ljuto gura
"Harry prestani njegova krv pomaze" derem se na njega.. a kada stignemo kuci sve sto vidim jeste Tristan koji besno izlazi iz kola i rusi sve pred sobom. Suze mi klize niz lice i histericno placem i zovem njegovo ime. Harry ga iznosi i unosi u kucu, a onda vidim nasu preplasenu majku kako izlazi iz susedne kuce i brzo trci ka nama. I tada vidim majcinsku zabrinutost dok ulece u kucu. Nije zasluzila nasu paznju, ali kada vidim u njenim ocima kako brine shvatim da joj treba oprostiti.
"Mama" sapnem dok je odvlacim od Zaynovog mrtvog tela..
"Pusti ga" sapnem joj, a onda uzimam telefon i zovem Kristinu. Ona me smiri i kaze da dolazi sto pre moze. Harry i Tristen obavljaju razgovor koji smo liam i ja imali sa Justinom pre par sati, a ja sedim do svoje majke i pijem kafu dok obe izbezumljeno gledamo u bezivotno telo njenog sina i mog brata. Gledam ga i suze polako padaju. Sve se polako ponavlja, ista bol mozda cak i veca,iste te suze, isti izgubljeni pogled i iste snazne ruke se obmotavaju oko mog tela i grle me. A onda podizu i smestaju u svoje krilo.. Harry bledo gleda u njega dok stoji kod kreveta ispod njegovih nogu, a Tristen nas sazaljivo gleda sve, a i njegovo lice otkriva tugu i bol.
"Zasto?" Cujem tiho Harryja kako place dok pada na kolena i naslanja glavu na ivicu kreveta. Zabija glavu u njih i jeca.

Telefon mi zvoni u rukama i gledam u njega, a onda se javim i ne progovaram nista.
"Ispred kuce sam, otvori" samo ustanem i odem do vrata a onda ih otvorim i prvo sto osetim su ruke devojke koja me grli i ljubi i smiruje.
"Prezivece, ima Justinuvu krv u sebi, postace kao mi" sapuce mi i tim recima mi vraca snagu. Zagrlim je cvrsto i nikada nisam ni sanjala da cu biti ovoliko zahvalna zbog jutra kog smo imali..
A onda u glavi stvorim Zayna sa venama po ocima i jako izrazenim ocnjacima, njegove mracne oci su mracnije nego ikada i strah me zatrese kada ga vidim kako grize neku osobu samo kako bi se hranio.
"Udji" Pomerim se sa vrata a za njom udje i Justin. Sednu u dnevnu na fotelje i objasne svima situaciju. Svi se smestimo i iscekujemo, prodje cela noc a zatim i dan i nista se ne desava. Kristina nervozno seta levo desno dok se na Spanskom svadja sa Justinom koji stoji i mlati rukama. Kapiram da ne zele da znaju o cemu pricaju pa zato pricaju na jeziku kog niko od nas ne zna.
"Zasto se ne budi Justin, trebalo je da se probudio vec davno" odjednom ona vrisne na nasem maternjem jeziku i udari ga snazno o prsa. Udara ga a moj pogled se sledi kada u tom trenutku cujem jak uzdah i vidim zaynovo telo kako se dize u sedeci polozaj. Sav znojav se hvata za vrat i izgubljeno gleda u sve nas. Kristina klekne ispred njega sva u suzama i uhvati mu obraze i sapuce mu nesto, ali niko od nas to ne cuje. A onda ga poljubi snazno i oboma im se lica zgrce od zelje i pozude...

Zayns POV

Prvo sto sam osetio kad sam otvorio oci jesu njene ruke oko mene, a onda i njene usne na moima.. A kada se odvojila zedj, zedj i glad u jednom. Uhvatio sam se za grlo i pogledao oko sebe. Svi su bili tu pa i moja majka.
"Sta ce ona ovde?" Hrapavim glasom sam pitao, a onde se okrenuo prema Kristini i rekao joj da mi donese casu vode..
Moja sestra seda do mene i grli me snazno dok jeca.
"Ziv si" ljubi me po licu i smeje se.
"Boze naravno da sam ziv" kazem joj i ona samo odmahne glavom
"Zayn.." a onda se zaustavi i zagrli me.
"Ne mogu da pricam o tome" zbuni me, ali je samo pustim i uzvratim zagrljaj. Ljubim je sve dok se samo ne skloni od mene. Kristina mi donese casu vode koju halapljivo ispijem, ali ne pomaze. Zedj je sve veca i izludjuje me. Pokusavam da ignorisem to i samo ustanem.
Kako vreme prolazi tako svi polako odlaze i ostanemo samo Kendal, Kristina Liam i ja.
Zedj i glad se mesaju, ali sta god da pojedem nije mi dovoljno. Udjem u kuhinju i otvorim frizider. Uzmem svoj omiljeni sok i pocnem da pijem iz tetrapaka.
"Zayn to nece pomoci" Kristina ulazi sa zabrinutim pogledom.
"Zajn ti si u fazi preobra..." lupanje vrata o zid je prekine i kada dignem pogled vidim ljude iz sefove firme koji se besno krecu ka nama i udaraju Kristinu sa palicom u glavu i lome joj vrat, a mene onesvescuju i to je sve cega se secam.

Iscrpljen sam i umoran, jedva otvaram oci, a ona zedj me odmah uradi u glavu kao i polumracna soba i moj sef i njegovi potrcci koji su oko mene. Olizem suve usne i umorno podignem pogled na njega.
Osecam se kao da se susim i umirem polako. Kao da me neko crnilo vuce duboko u sebe.
Samar koji osetim me malo razbudi, ali idalje slabost me proganja. Osetim krv kako mi se sliva niz nos i zavrsava na mojim butinama. Spustim glavu izmucen u zelji samo da se ovo zavrsi i da me ubiju, ali samo da prestane. Drhtavica me opseda i drzi u zamci iz koje ne vidim izlaz. Ne znam sta mi se desava i zasto se ovako osecam. Zasto se osecam ovako....mrtvo?
"Zasto si tako izdrzljiv Zayn?" Moj sef progovori
"Sta ti sve nisam smestio kako bi te ubio a ti se svaki put izvuces?" Nasmejem se onim svojim bezobraznim osmehom i nerviram ga. Pljas, sledeci samar se zaustavi na mom obrazu, ali moj osmeh ne spadne.
"Nemoj da se cerekas jer tako slab trenutno ne mozes nista" cereka se, a onda onako debeo se okrene i krene da seta svuda po prostoriji.
Uzima casu viskija i ispija je
"Mogu ja sve, pitaj tvoju cerku voli kad radim sta hocu" nacerim mu se bezobrazno izazivajuci ga. On me ljuto pogleda i stisne onu casu koja mu pukne u ruci i isece ga. Miris krvi se rasiri prostorijom i sve sto osetim je da mi je potrebna. Ni sam ne znam kako kanape sa ruku sam pokidao i zaleteo se prema njemu. Miris je bio tako jak, a moje telo je zudelo za tim. Zbunjen sam uhvatio jednu kapljicu krvi i prislonio je na usne, a onda je samo telo poletelo za njegovim zglobom, a ja sam nekontrolisano poceo da gutam njegovu krv. I koliko god sam pokusavao da se kontrolisem nisam uspeo. Do poslednje kapi sam popio, a onda sam osetio bol koju su izazvali zubi koji su izlazili, a i vene pod mojim ocima...