Pismo(pauzirana)

Muzika

Maja

Novi dan sa starim mukama.
Naravno niko nije spavao.Nata od sinoc sedi na krevetu i cuti.Majka i ja bezuspesno pokusavamo da izvucemo reci iz nje.Bar vise nije plakala.Jedva da je i jela nesto.Izgleda izgubljena u svom svetu.
Sati su sporo prolazili,a nista se nije menjalo.
Nata idalje samo sedi i cuti mazeci svoj jedva primetni trudnicki stomacic.
Znam da razmislja o Marku.Odbila je da se javi na pozive,a zvao je satima.Zvao je sve dok majka nije iskljucila telefon.
Zvono na vratima prekida tisinu koja dugo vlada.
Odlazim da ih otvorim nadajuci se da je Marko ispred.
Ipak se varam,nije tu ali korpa sa ruzama sigurno nije sama dosetala. Korpa puna crvenih ruza nalazi se ispred.Pretpostavljam da se nalazi 101 ruza.
Nasmejem se tiho uzimajuci ruze,ovo je sigurno od Marka.

'Nato,mislim da su ove ruze za tebe.Imas i pisance.'-izgovaram dok drzim kovertu u obliku srca..
Gledam u Natu koja i dalje cuti ali joj oci poprimaju iskrice sjaja.Dajem joj pismo,ali ga ona odbija i tiho prosaputa:

'Procitaj ga'-u njenom se glasu prepoznaje strah.

Otvaram pismo i pocnem glasno citati.

Ovo pismo bi trebalo lako napisati,zar reci ne bi same trebale da izlaze?

Mislio sam da ce biti lako,ali nije.Pokusavam da nadjem pravu rec
kako da ti se obratim,da li sa draga, ljubavi, zivote,jedina, voljena, duso, srce, andjele, lepotice,princezo...
Ipak ZIVOTE
Zivote moj,
Ne zelis da me vidis,ne javlja se na pozive.U meni se sve lomi mislim da je ovo jedini nacin da ti kazem koliko te volim i koliko mi znacis.
Volim te,svim srcem te volim,ne zeli da provedem ni jedan dan zivota bez tebe.
Ti si mi potrebna kao vazduh.Ti si moje sunce,moj izvor zivota.
J

a umirem. Pomisao da je kraj,bol koju osecam je neopisivo velika.Plasim se da vise nikad necu moci da te poljubim,zagrilim...Ne zelim da mislim o tome.Ne prihvatam to!
Necu se pomiriti sa tim da si otisla.Kajem se svakog trenutka sto nisam bio vise uz tebe,sto ti nisam svakog momenta govorio da te volim i da si mi sve.Da ti si moj zivot.
Zelim da me saslusas,znam sta si videla kunem ti se nije tako kao sto izgleda.Sve cu ti objasniti molim te samo da me saslusas.Cekacu te na nasem mestu.
Volim te :*
Uvek sam te voleo,zauvek cu te voleti moj mali svete...

SAD I ZAUVEK TVOJ MARKO

Sa osmehom na licu pogledam ka Nati a zatim ka majci.
Nata mi brzo pridje i zagrli te poljubi u obraz te pogleda u majku koja nas sumnjicavo posmatra pa rece:

'Volim ga ali mu nece tek tako proci '-te istrca iz stana pre nego li majka nesto rece.

Pocnem da se glasno da se smejem dok mi majka salje upitan pogled te pocne.

'Sta je sad pa tebi.Jesi li i ti prsla kao ona.Zar ce mu oprostiti?'

'Jao mama naravno da hoce,izgleda da je sve nesporazum.Znam da ce ga malo namuciti ali ga voli.'-kazem i srecna sam,sigurna sam da je Marko voli.

'Dete moje,devojke kad su zaljubljene ne razmisljaju bas mnogo,sta ako je povredi.'-kaze zabrinuto

'Sigurna sam da nece.Znas da te se boji ne bi toliko rizikovao.Sigurno voli svoj zivot.-kazem te pocnem da se smejem.

'Bolje bi mu bilo'-brzo rece pokusavajuci da sakrije osmeh.

Znam da joj je Marko simpatican,ali ni za zivu glavu to nece reci.Videla sam kako ga krisom posmatra i zadovoljno osmehuje kad vidi kako se on ponasa prema Nati i ne obraca paznju na nju.Ipak sasvim je druga prica je kad pokusa sa njom da prica tad ga prekorno gleda,daje kratke odgovore i izgleda kao da ce ga zadaviti.Mislim da je postigla svoj cilj da ga uplasi.

Posle nekoliko sati cavrljanja sa majkom ona je otisla.Iako je poprilicno kasno bezobzira sto nisam spavala uopste mi se ne spava.
Posto sam vec sama muzika moze da mi pravi drustvo,a i stan treba srediti.
Stavljam slusalice u usi i pustam muziku na najace.
Ciscenje stana je mnogo brze,a i lakse uz muziku.Moze se reci da sam uzivam.Jos malo i gotovo.

Dok brisem prasinu sa polica cini mi se neko kuca.Skidam slusalice i idalje cujem muziku jos glasnije.
Sranje, nisam povezala slusalice sa telefonom jos gore ne znam kako sam povezala telefon sa zvucnikom. Odlazim do telefona te stopiram pesmu i cujem lupanje o vrata.Izgleda da je muzika bila preglasna,verovatno je dosao neko da se zali.
Ufff,sta nekom ima da smeta muzika stvarno ne razumem te ljude.Jos mi lupaju po vratima.Dobro jeste kasno ali nemoguce da se culo toliko glasno
Brzo pozurim da otvorim inace ce budala da ih razvali.Uffff.

David

Koji djavo?Kakva je ovo muzika. Rekao bi da su pesme 90ih.Nebitno.
Glava mi puca hocu da spavam. Ponedeljak je pobogu,ko jos pravi zurku ponedeljkom.Pogledam na telefon 01:48,dobro utorak je,svejedno.Prebacim jastuk preko glave nadajuci se da ce ovo prestati.
Nista.
Ne mogu da zaspim.Aaaaaaaaaa
Sad sam popizdeo!
Iskacem iz kreveta navlacim trenerke i maicu te izadjem iz stana.Muzika dolazi sa sprata ispod.Brzo sjurim niz stepenice i stanem ispred vrata iza koji dopire muzika.
Izgleda da Natasina prijateljica nesto slavi.Izgleda da nije tako povucena kao sto se cini.
Pocinjem da zvonim,nista.Sta sam ocekivao da ce cuti.Pored ovolike buke ne cuju se ni sopstvene misli a kamoli zvono.
Shvatajuci ovo glupim potezom pocinjem da lupam o vrata.
Dan mi je bio dovoljno los potreban mi je san,a ne mogu da zaspim jer gospodjica mora da pusti glasnu muziku.
Posle nekoliko minuta muzika je prestala i vrata se brzo otvorise.
I izadje Natasina prijateljica u roze trenerci i sirokoj plavoj majci,sa skupljenom kosom u pundju. Ovo nisam ocekivao,zar je sama? Koja ludaca.Zar sama slusa ovako glasnu muziku?

'Sta lupas?'-

Cujem ljutiti glas od kog se sav najezim.Koji je njoj djavo.Ja sam taj koji treba da se ljutim.

'Mozda jer ne mogu da spavam od glupe muzike koju slusas.'-kazem te je pogledam u oci.

Gledam je tako i ona uzvraca ne sklanjajuci pogled.Ima tako prokleto krupne crne oci,prelepo.

'Ne cujem nikakvu muziku.'-zvuci tako hladno i samouvereno dok ne sklanja pogled sa mog.Jos me i nervira.

'NE ZAJEBAVA SE!'-proderem se!

Istog trenutka pozalim kad vidim da se trgla,ali i dalje ne sklanja pogled.Nisam zeleo da se uplasi dodjavola.Duboko udahnu zeleci da se izvinem zbog mog tona kad ona podize kaziprst..

'Ne deri se na mene!Uostalom muzika nije glupa vec ti i sad se ne cuje muzika pa mozes slobodno da se vratis na spavanju.Laku noc!'-kaze te mi zatvori vrata ispred nosa.

Stojim ko poslednji idiot i ne verujem,zaupila mi je vrata ispred nosa.Ludaca definitivno.

Uobrazena,arogantna,razmazena devojka i prokleto slatka kad je ljuta. Ma o cemu ja nije uopste slatka,luda je.

Vracam se u stan i bacam na krevet.
Nema sanse da zaspim.

Vec dva sata pokusavam da zaspim ali nista.

Ne izlali mi iz glave stidljiva devojka koja je uvek sklanjala pogled kad je vidim.Skoro uvek,ipak malo pre me je gledala tim krupnim crnim ocima.Ovo je prvi put da sam kod neke devojke primetio oci.Verovatno zbog njenog pogleda bila je tako ljuta a opet njen pogled je takav da zastaje dah.
Odakle mi je to poznato?
Pismo?
Odlazim do komode i uzimam poznato parce papira koje nisam uspeo da bacim.
Bio je to pogled od kog zastaje dah,a noge klecaju.

Nasmejem se ni sam ne znam zasto. Ni sam ne znam zasto nisam bacio ovo pismo.Mozda sam zeleo da postoji devojka koja bi upoznala pravog mene i razumela ali davno sam se uverio da to nije moguce.Jednostavno je sve zele samo novac.
Pobogu zena koja me je rodila napustila me je zbog novca.
Tesko udahnu pomirujuci se cinjenicom da sad nema sanse da zaspim.

______________________________________

Evo ga nastavak.
Iskreno razocarana sam.Nisam uspela da dobro da opisem Davidova osecanja onako kako sam zelela onako kako sam zelela. :(
Obecavam u sledecem nastavku upoznacete Davida bolje.

Inace kakvi su utisci?