Pismo(pauzirana)

Marko

Marko

Kako smo usli moja zena se ponasa previse cudno.Sva nasmejana ali prepoznajem ja taj njen osmeh i mrzim ga.
Davidu sam rekao da je takva zbog hormona ali nije.Nacin na koji je gledala Davida i mene govori da smo nesto zestoko zajebali.Premotavam film unazad da nisam negde pogresio.Nisam jutros je bilo sve u najboljem redu.

Cujem Natu da me zove da dodjem u kuhinju.Molim boga i sve svece da nije ljuta na mene vec da me stvarno zove da joj pomognem.Ulazim u kuhinju i prvo sto vidim je moja Nata  naslonjena na kuhinjski sto dok prstima lupa o mermernu plocu  sa zlockastim osmehom stoji zamisljena dok gleda u zid.

-Duso?-kazem ne bi li joj skrenu paznju.

-Ljubavi,treba mi tvoja pomoc?-pogled odmah skrene na mene i usne izvi u neodoljivi osmeh kom je nemoguce reci ne.

Pogledom predjem po kuhinji i vidim da je sto vec postavljen,hrana spremna.Sad me je vec strah i da pitam.Nesigurno pogledam dok me ona posmatra kao malo dete koje zeli da vas nagovori da uradite nesto.Zasto li imam los predosecaj?

-Marko,secas li se Perta?- ne, ne, ne, samo ne Petar.Ovo nece izaci na dobro.Cim cujem to ime kosa mi se digne na glavi.  

-Molim te reci mi da ne mislimo na istog djavola koji je pokusao da me ubije?-pitam u neverici zeleci da cujem potvrdan odgovor inace tesko meni.

-Preterujes.Nije pokusao da te ubije samo si ga iznenadio nije te poznavao pa je reagovao malo neprimereno inace je jako fino vaspitano.-lice joj idalje krasi najlepsi moguci osmeh, a oci joj sijaju.

Ne znam sta je smislila ali nije dobro cim pominje tu napast,to cudoviste.

-Ne preterujem ni malo.Zbog njega sam zavrsio sa nogom u gipsu i sa jos nekoliko povreda ...

-Sam si pao i polomio se.-naravno prekida me.Ne mogu ni rec reci protiv te napasti.Naravno da sam pao niz stepenice dok sam bezao od njega dok se ona smejala sa majkom jer bezim od njihovog milog i umiljatog Peree.

-Marko znam da ga bas ne volis ali mislila sam secas li se kad sam govorila o Peri pre nego sto si ga video.

-Naravno da se secam.-sad sam  vec ljut jos kad se setim. 

Nocima nisam mogao da spavam jer je ona opisivala snaznog, zgodnog, lepog, finog, pametnog...Peru.Bio je moja nocna mora pre nego sto sam ga upoznao.Jos kad se setim koliko je cesto isla kod majke ne bi li bila sa tim djavolom jer zivi  sa njeno maamoom. Ludeo sam, zamalo nismo raskinuo veridbu zbog njega.Mislio sam da je rec o nekom muskarcu kako ga je opisivala, a ono  mala crna civava,  raspolozena da me ubije.Siguran sam da ga je divna gospodja Danica vaspitavala da cim me vidi da me ubije.Jos imam oziljak na butini od ujeda tog cudovista koje me ujelo pre nego sam poceo da bezim.

-Nemoj da se mrsti.Bio si jako ljubomoran bez razloga, a sad zelim  da David bude ljubomoram.-kaze ozbiljno.Da li je svesna sta ona hoce.

-Sta?-sad vec ljutito pitam na sta se ona trznu.

-Jooj,sta li si ti pomislio?Hocu da bude ljubomoran zbog Maje-kaze kroz osmeh,a ja konacno ponovo disem.

Skratila mi je zivot za deset godina.Kad sam kreten kako sam mogao i da pomislim da zeli Davida umesto mene.Dodje mi sad sam sebe da zalepim jednom pesnicom.