Pismo(pauzirana)

Krendbil( drugi deo)

David

Ova devojka je ustanju da me izludi. Pojavi se u uzasno kratkoj haljini, top sredjena i to zbog nekog olosa najgore vrste.Mamicu mu njegovu ima vilicu da mu polomim.

Moram da se smirim.Duboko disem dok pokusavam normalno da razgovaram sa njom i da ispravim stvari ali to je nemoguce.Toliko je tvrdoglava da bi joj i mazga pozavidela.

Jos se usudila da mi kaze da se lose ljubim, odrzi mi lekciju i ode.Pa ti ostani normalan ako mozes.

Da nisam previse ljut ovo bi me cak i zasmejalo ali sad ne.Cak ni u auto nece normalno da udje vec se suprostavlja.Koliko kod pokusavao da se smirim ne uspeva mi.Uvek kaze nesto da me isprovocira.

Vozim se u autu sa zivcanom zenom koja ne moze ni 5 minuta da cuti.Dok pokusavam sasvim mirno da odrzim jedan mali monolog gospodjica mora da uskoci u rec.Ako bi usta zatvorila na pola sata zaboravila bi govoriti.
Ne pomaze ni ako dodam gas kad me prekine mora ona uvek nesto da kaze ili pita.

-Okej, shvatila sam samo uspori necu te vise prekidati.

Izgleda da ipak ne moze da podnese malo vecu brzinu.Izgleda da ne voli opasno iako je ona mala opasnica. Ipak ne usporavam vec nastavljam da govorim.

--Zato sto dobijem neopisivu zelju da mu polomim vilicu.Eto. Ceo dan se osecam uzasno zbog onoga sinoc.Poneo sam se kao kreten i krivo mi je zbog toga.Malo pre..-prekinem pre nego li priznam da sam tek malo pre shvatio sta je to ljubomora ustvari.Izgleda fenomenalno.Trebalo mi je vremena da shvatim da ono sto sam osetio kad mi je rekla da se sredila za drugog nije bila ljutnja ili slicno vec ljubomora jer sam silno zeleo da sam ja taj zbog koga ovako izgleda.

Gledam u nju dok je svoju paznju usmerila na put, a rukam cvrsto stiska torbicu.Tada polako smanjim brzinu videvsi da postaje nervozna.

-Koji si ti KRENDBIL!-kaze posle nekoliko trenutaka tisine.

-Sta si rekla?-ispalim ne prepoznajuci svoj glas.

Ovo je drugi put da cujem za tu rec. Marina me je tako nazvala u pismu, a sad Maja.Kako?Ne moguce da je Maja napisala pismo,a opet ta rec za koju ne znam sta znaci.Verovatno slucajnost.

-To sto si cuo.Ti si kreten i debil u isto vreme.Kredbil znaci kao nesto dva u jedan.

-Dobro.

Ovo cak zvuci i logicno.Ne mislim da sam ja kreten i debil vec kredbil zvuci logicno.

I konacno tisina koju sam dugo prizeljkivao.Sad kad je gledam dok cuti jos je lepsa.Nekoliko pramenova mekane svile skriva joj jedan deo lica i nastavlja se niz nje vrat.Izgleda tako sitno i malo dok opusteno sedi u sedistu kao biser u skoljci.Kratka haljina se malo povukla ka kukovima te jos vise otkrila njene noge.Od samog pogleda pocinjem da se znojim, a bezobrazne i tako slatke misli mi prolaze kroz glavu.Nek sad neko kaze kako je muskarcima lako.

-Ej!Promasio si ulicu!-vrisnu na mene skoro uplaseno dok me strelja pogledom.

Mora ona da prekine tisinu i jos gore sad ne mogu da se divim njenom telu dok ne obraca paznju na mene.Sad me besno gleda dok stiska vilicu ne bi li nesto rekla.Verovatno smislja kako sad da me nazove.Ako se secam rekla je da sam: neandertalac, kreten, debil, idiot..

-Nisam.-ljuto kazem.

-Zaustavi auto!-vrisne na mene dok ja namernom dodam gas.

Necu!Vec znam da bi odmah pitala zasto.I u tome je problem jer ni sam ne znam.Zelim da budem sa njom. Ne mogu da dozvolim da ode negde.Ni sam ne znam zasto je toliko zelim.
Nije ovo zelja koju osecas kad vidis devojku.Mislim jeste i to najveca ali osim sto sam napaljen od trenutka kad sam je video zelim i da je zastitim, cuvam i nasmejem.Izgleda da bas nisam dobar u tome.

-ODMAH STANI!!-dere se dok je ignorisem i polako povecavam brzinu ne bi li ucutala.

-STANI!

-USPORI!

-180 km/h NISI NORMALAN!ODMAH STANI!

-BUDALOO!IDIOTE!

-ZAUSTAVI AUTO, VRISTA CU!

Dere se na mene dok mlatara rukam, a nogam udara o pod.Njena galama me nervir.

Zatvori usta na nekoliko sekundi, duboko udahnu pa poce da vristi iz petnih zila.Glasan vrisak mi para usi.Ona nije normalna.

-Ucuti!-besno povicem i sad ona ignorise.
Vrisak prestaje na trenudak dok ona uzme vazduha, a potom nastavi.

Od tolike buke ne mogu da se koncentrisem na autoput.Ne mogu vise da je slusam.Rukom joj pokrijem usta ne bi li ucutala.Idalje vristi ali se ne cuje toliko jako koliko sirene drugih automobila.

Noga mi refleksno poleti na kocnicu i svom snagom je pritiska.

Skripa guma,sirene i jos glasniji Majin vrisak mi odzvanjaju u usima.

Brzo upalim auto i na prvom prosirenju zaustavim ga.

U autu dominiraju samo glasni uzdasi dok moje srce lupa neverovatnom brzinom, a sigurno i Majino.

Obe ruke stavljam na volan i uz dubok izdah spustam glavu na njega. Srce pocinje polako da se vraca u normalan rad dok u glavi premotavam sta se upravo desilo.

Sivi audi koji juri dok pretice auto ispred sebe te prelazi u suprotnu traku i krece se prema meni.Zbog velike brzine i jer sam kasno video jedva kocim te izbegnem sudar. Sreca pa iza mene nije bilo automobila inace izazvao bi lancani sudar.

-TI SI LUDA! ZAR NE MOZES DA CUTIS DOK VOZIM?MISLIO SAM DA ODEMO DA POPRICAMO ALI NE MORAS TI DA HISTERISES.TI SI JEDNA NEURAVNOTEZENA ZIVCANA I TVRDOGLAVA OSOBA.DA LI SHVATAS DA SMO MOGLI DA POGINEMO JER TI VRISTIS.-odjenom pocnem da vicem neobracajuci paznju na nju.

Pogledom predjem preko nje da vidim nije li se povredila.Srecom pa je vezana ali nje izraz lica mi probada oci.Iako ga ne vidim u potpunosti mogu zakljuciti da sirom otvorenih ociju i usta gleda ispred dok joj je telo svo ukoceno.Izgleda paralisano i preplaseno.Odmah legnem na volan da bi izbegao nje pogled i psihicki se spremio ocekujuci njen napad.

-Ja..zao mi je-tiho prosapta jedva cujno,a ja tek tad shvatim sta sam rekao.

Svalio sam svoju krivicu na nju.Okrivio sam je zbog svoje nepaznje.Jebemu za dlaku smo izbegli nesrecu, a ja se jos izderem na nju ionako je sva preplasena.Ta spoznaja me probode kroz srce i stvori ogromnu kneglu u grlu.Zelim da joj se izvinim i molim za oprostaj, a nemam predstavu kako to uciniti, sta reci, sta uciniti,kako?Nemam hrabrosti ni da je pogledam posle svega.

Kad konacno skupim hrabrosti da je pogledam u oci i pokusam da joj se izvinim za sve na mene padne jos tona osecaja krivice zbog saznanja da sam sam.Nema je.Po ko zna koji put se okrecem po autu ne bi li je ugledao. Apsurdno zar ne?Ipak je vidim.U retrovizoru, ulazi u taksi.

Kako?Kad je izasla?Otisla je samo tako?Nije mi se usprostavila, nije me napala?Nije rekla da grsim?Ona misli da je kriva.Zbog mene.Koji sam ja kredbil.Osecaj krivice samo raste.

Palim auto i krecem za taksijem.

Vec sat vremena stojim parkiran ispred zgrade i gledam u njen prozor.Dosla je kuci.Video sam kad je usla.Jedva je hodala.Nisam imao snage da joj pridjem.Nisam mogao da se suocim sa njom.Jednostavno plasim se kako ce reagovati kad me vidi.

______________________________________

Evega i nastavak posle krace pauze :)
Izvinjvam se zbog gresaka sad sam tek napisala (01.03h) :)

Samo da Vam kazem da u sledecem nastavku ocekujete jos jedno pismo. :)