Zabuna

184 25 29
                                    

Maja

Ne mogu da zaspim,lezim sa blesavim smeskom i vec tri sata se okrecem po krevetu i razmisljam samo o njemu. Vec tri dana.Tri dana mi ne izlazi iz glave.Secam se svakog trenutka sa njim,svake reci koju je izgovorio,jos mi prolazi struja kroz telo od njegovog dodira.Tako sam srecna,zelim da vristim,ne zelim ponovo da pustim muziku.
Zapravo to je dobra ideja i nova sansa da pricam sa njim.Sto da ne ionako je sinoc dosao.O kako mi je drago sto sam ga iznervirala sa muzikom i sto je zbog toga otisao kod dede,a ne zbog Lare.

Uff,kad se setim njihovog poljupca nije mi dobro.Toliko sam bila ljuta, povredjena,a najvise tuzna jer znam da nemam pravo tako da se osecam.Tek kad ga je pitala da li je zaljubljen u nju nisam bila ni svesna da sam zadrzala dah dok nije odgovorio.

Ipak drago mi je sto ni Lara nije zaljubljena u njega.Nadam se da nije me lagala kad je rekla da bi volela da on i ja budemo zajedno.

Nisam mu devojka,nismo cak ni prijatelji ma jedva da se i poznajemo,ne razumem sebe.Zasto se ovako ponasam?Ja sam zaljubljena....
Hmm,ipak je dvadeset prvi vek sasvim je normalno da devojka ucini prvi korak.Dobro ipak jesam,poslala sam mu pismo...pa dobro mogla bi jos jedno.Da to je to.Poslacu mu jos jedno pismo ili ipak da ne posaljem.
Proslo pismo je bacio istina da nije bilo potpisano ali opet ni da pokusa da pronadje nekog.
Jooj,ne znam sta da radim.
Ma probacu ponovo pa kud puklo da puklo.

***

EJ,
Opet ja.
Nee,ne...mozda bolje cao ili Davide.
Hmm
Davide,opet ti pisem...
Zvuci bezveze.Ovo je tesko.
Mozda ipak,
Hej :)
Da tako cu.

.....

Zaljubljena devojka pod svetlost nocne lampe pokusav svoja osecanja staviti na papir bojeci se neuspeha,a naoruzana nadom da ce decko plavih ociju jednog dana biti njen.

Satima je pisala,pokusavala iznova i iznova sve dok konacno nije bila zadovoljna i sa smeskom na licu utonula u san.Ovog puta zelela mu je reci ko je ona.Umesto imena na kraju je samo napisala Zaljubljena M.

Ne znajuci da devojka koja mu se vec nekoliko dana nalazi u mislima pise novo pismo,David je uzivao gledajuci snimak svoje nove  igracke.
Samo ovaj put zarko je zeleo da njegova igracka bude slatka drznica koju nije mogao isterati iz glave od poslednjeg susreta.Potajno nadajuci se zeleo je da mu je ona poslala pismo.

Novi dan doneo je nova iznenadjenja. Maja cvrsto resena da osvoji Davida krece sporim ali sigurnim koracima ka njegovom stanu.
Stojeci ispred vrata pitajuci se da li cini pravu stvar.Osecala je strah ali i nadu,bojala se razocarenja a znala je da ce se kajati ako to neucini.

Brzo je spustila pismo ispred vrata te pozvonila,a onda velikom brzinom sjurila niz stepenice.

Osecala se kao malo dete koje ide od vrata do vrata pozvoni,a zatim se sakrije.Adrenali joj je blago strujio kroz telo u strahu da je neko ne vidi pre nego li udje u stan.

Osmeh joj je krasio lice,a srce udaralo sto na sat.Istina osecala se kao krivac ali bila je i srecna.

Lezeci u krevetu znajuci da joj je kolokvijum iz matematike uskoro ipak njene misli bile su zauzete  plavookim Davidom.Zaljubljena je, zauzeta mastanjem i snovima nije imala vremena za ucenje.Na fakultet je isla da bi ga videla makar iz daljine,a polako je zapostavljala spremanje za ispite.

Zvono na vratima nije uspelo da ga probudi.David zadovoljan jos jednim trofejom igre spavao je do podnevnih sati.

Kada je trebao da krene na trening ,otvorivsi vrata video je visoku, zgodnu plavusu Marinu,sa pismom u rukama.

Marina je bila unuka starije gospodje koja je zivela nekoliko spratova iznad njega.Vidjao ju cesto.Uvek ju je smatrao lepom i pozeljnom devojkom,a sad videvsi je sa pismom u rukama,crvenih obraz,postala mu je lepsa.

Pruzila mu je pismo rekavsi da je bilo na podu i poklonila mu ocaravajuci osmeh.

Uzimajuci pismo namerno ju je dotakao rukom videvsi njenu reakciju.Bio je siguran da mu je ona poslala prethodno pismo.

Blago joj se osmehnu i zahvali joj se.Pismo je stavio u dzep od jakne te krenuo na trening.

Nakratko je zastao ispred Majinih vrata osecajuci neki nemir.Nasmei se  sebi setivsi se kako je izgledala kad mu je zalupila vrata i krenu dalje.

Nesto ga je mucilo ni sam nije znao,vozio je brze nego ikad,zeleo je pobeci ne znajuci od cega.

Nikad nije zeleo saznati ko mu je poslao pismo sad je znao da je to Marina.Ona je bila lepa,ma prelepa i stvarno dobra devojka.Mogao je sa njom pokusati neku vezu,iako nije verovao u ljubav i znao je da se nece zaljubiti .Video je kako ga gleda zelela ga je,a on je zeleo je da umesto nje malu drznicu koja ima decka.Vozio je divlje duzim putem dok su mu misli bile usmerene na sve sem na voznju.

Na treningu nije bio sav svoj.Udarci su mu bili jaci ali nije imao koncentraciju.Idalje mu se po glavi vrtelo pismo,Marina,Maja.
Marina mu se cinila kao fina devoja i nije zeleo sa njom igrati svoje prljave igre.

Otkako je Marko pre dve godine prekinuo sa igrom vise mu to nije bilo zabavno toliko kao pre.Uzivao jeste ali ne u tolikoj meri te je resio je da je vreme da i on prestane.Ipak resio je da odigra poslednji put i to sa devojkom koju je zeleo najvise Majom...Ona ce biti njegov poslednji i najlepsi trofej.

Ne znajuci ko mu je zapravo posla pismo,uveren da je to Marina resio je da poslusa savet svog dede i pokusa prvi put da ima vezu sa nekom devojkom.

______________________________________

Hej drustvo,izvinite zbog kasnjenja,ali sad je tu i novi deo :))

Kako vam se cini?Komplikovano?

Ostvite vote i komentar,zelim da cujem vase misljenje :)

Pismo(pauzirana)Where stories live. Discover now