Dok stojim i gledam kako polako i elegantno ide ka belom audiju koji izgleda ceka nju, nemocan sam da se pomerim. Njeno pitanje mi odzvanja u glavi.Sta oseca covek koji ne moze da se pomeri i zaustavi je? Razum mi govori da tako i treba da bude, da se vratim i nadjem sebi neku zabavu jer sam stvarno krendbil kad gledam kako odlazi.Medjutim telo ne slusa razum.Noge zele da se pokrenu, ruke da je zagrle, usne da je ljube, oci da joj se dive. Kiseonik ne dolazi do pluca, a srce, ono ni samo ne zna sta hoce.
Usla je, otisla...Spoznaja da je otisla zbog mene direktno me udara u stomak.Mogao sam da je zaustavim, a sad je kasno. Sklapam oci, zeleci da je ovo samo los san i da se nista nije desilo. Zeleo bi da mogu da vratim vreme u noc kad sam je poljubio i tad sve drugacije uradio.
-Peroo, Pekii, Pecoo!-molim vad da mi neko kaze da je los san postao nocna mora u kojoj me to cudoviste proganja.
Moram da se probudim.Ne zelim da zivim u kosmaru. Mala crnooka biserna devojka ne sme da ode. Dodjavola gde cu sad da je nadjem.
-Peroo!
-DUSOO,PEKII!
Joj sto je ova zena dosadna.
-Perooo!
Pa naravno, njena majka!Konacno i meni lampica da se upali.
-Trazite nekog?-ljubazno upitam, poklonivsi joj sarmantni osmeh.
-Izvini, jesi li video moga Peru,mala,crna pufnica.Otprilike ove velicine..-govori rukama pokazivajuci malo rastojanje koje valjda predstavlja velicinu psa.
-Nisam, mozda je otisao sa vasom cerkom, bas malo pre je prosla ovuda.
Samo da se njen Pera ne probudi.Ne bi zeleo da pocne da probija bubne opne dok je ona u blizini.
Valjda se ujutru nece secati ovog razgovora.Nisam bas ponosan sto je lazem ali ovo je mozda jedini nacin da saznam gde je Maja otisla.
-Ma nije sigurno.-odmahne rukom i nastavi da doziva tog psa, ignorisuci deo o Maji.
-Kako znate?Najbolje Vi nazovite vasu cerku i proverite za svaki slucaj. Nikad se ne zna.- e, pa ni ja ne odustajem.Ima da saznam gde je Maja ne zvao se ja David.
-Ne vredi to nista, nece se javiti.Ko zna gde je taj nevaljalac, nisam ga videla celo vece, ti?
I opet ona o psu.Zar nije mogla jos rec nesto tipa nece se javiti jer je otisla tu i tu ali ne ona se i dalje raspituje o psu.Sta ja njoj da kazem? Naravno da sam video vaseg psa i ne samo to drzim ga zakljucanog u autu dok spava,moleci boga da ne cuje vase dranje.
-Video sam ga malopre sa Majom,zato sam vam i rekao da proverite da nije slucajno sa njm.Mozda mu se nesto desilo pa je morao do veterinara.
I umesto istine ja opet okrenem pricu u svoju korist.
-Juce sam ga vodila kod veterinara, zdrav je ko dren.Dusa moja,jos je mali sigurno se negde izgubio.Pogledaj koliko ovde ima automobila mozda se krije ispod nekog.Sigurno je sav preplasen.-kaze tuznim glasom dok gleda okolo automobile ne bi li videla njenu dusu.
-Decko ajde sagni se vidi da nije ispod nekih kola, moje su kosti vec slabe.
Mora da me zajebava?Ne znam dal da se smejem ili placem ili mozda sklekove da radi. Secam se da sam rekao da je Maja luda,e pa ova je ludja.Jebo je pas i automobili i alkohol kad jednostavno ne moze da kaze nesto korisno.
Deda me je ucio da budem ljubazan i kulturan prema starijim ljudima tako da vec pola sata trazim psa po parkingu iako znam da samo gubim vreme.Barem je drzim podalje od mog automobila, sto je sigurno sigurno je.Slusam pricu koliko joj znaci taj pas, koliko ga voli, kako je on pametan i slicno.Kad god sam pokusao da saznam nesto o Maji ona je tu pricu preokrenula.
YOU ARE READING
Pismo(pauzirana)
RomanceU vremenu gde vlada tehnologija.Maja devojke stidljiva dvadestedvogodisnjakinja skuplja hrabrost da decku koji je ukrao njeno srce posalje rucno napisano pismo. "Pisem jer nemam hrabrosti reci.Znam da je detinjasto ali vredi pokusati,zar ne?"