Pismo(pauzirana)

Rodjendan

-Ne,nemoj molim tee.
Prestanii,nemoj vizse.Tata molim te.-kroz suze molio je mali decak dok je kozni kais udarao o njegovo nejako telo.

-Ti bedno kopile,unistio si mi zivot.Proklet da si i ti i kurva koja te rodila!-govorio je njegov otac pun mrznje dok je neprekidno spustao udarce svuda po decakovom telu.

-Molim te...tata!

-Ne zovi me tako,smece jedno.

-Aaaaaa,ne..ne nemoj!Mo..li..m t..tee-jedva izgovarajuci molio je za milost.

-TI ZASLUZUJES DA UMRES!ISTI SI KAO KURVA KOJA TE RODILA I MENI OSTAVILA.-naglasavajuci svaku rec pracenu udarcem drao se na decaka koji je sklupcan u cosku sobe molio boga samo da prezivi.

Grube reci zadale su jos vecu bol njegovom malom srcu nego bilo koji udarac.Spoznaja da ga otac mrzi slomila mu je srce.

-Ne..
Sa...sa..mo pre..sta..ni.
Ne...moj vise...bo..bo...li me.-jecajuci preklinjao je decak dok se bol sirila svuda po njegovom telu.

-Kopile jedno,prestani da kukas.-odgovarao je na njegove molbe sutirajuci ga u stomak.

Molbe nisu delovale na ceveka koji je nemilosrdno nastavio svoju torturu.

Jecaji decaka koji je ,upravo napunio osam godina,odzvanjali daleko u noc sve dok je imao snage govora,dok potpuno crnilo nije zavladalo.
Njegovo malo slabasno telo bilo je prekriveno tamno plavim trgovima.
Svoje telo vise nije osecao.

****

-Zlato moje,otvori svoje lepe okice.Duso moja,tako mi je zao,jadno moje dete.Oprosti mi.
Ja sam kriv za sve.Da nisam,samo da sam verovao.Ohh,dete drago koliki sam greh ucinio.Samo da nis-prekida svoj monolog opazivsi dva plavetnila kako ga posmatraju.

-Deda?-pita neverujuci da je on tu.

Gledavsi u svog unuka kako ga sa srecom u ocima posmatra i njegove male tanke ruke na kojima se jos vide tragovi udaraca osecao je krug krivice kako steze njegovo staro srce.

-Golube moj,deda je tu i ostace tu uz tebe-rece rukom milujuci ga po kosi dok nezno spusta poljubac na njego celo.

Upitno gledajuci u svog dedu nije bio ni svestan da se nalazi u bolnici vec nedelju dana.
Bolela ga je svaka kost,nije imao snage ni da se pomeri.Bezobzira na sve bio je srecan jer je ziv,a pored njega nalazila se jedina osoba koja ga je volela. Njegov deda,njegov spasioc i uzor.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

David

Desna,leva,desna,leva,desna,leva...
Zvuk udaraca o dzak deluje tako smirujuce dok odzvanja u tisini koja vlada.Udaram u sve brzem ritmu dok mi kapljice znoja klize niz lice.

Secam se sebe pre tacno petnest godina.Mali zgoljavi slabasni decak koji nije bio u stanj da uzvrati.Secam se svakog jebenog udarca koji sam dobio nemocan da se borim.Masnice su prosle,kosti zarasle ali oziljci su ostali kao secanje na godine straha i nemoci.

Udarajuci jace i jace dokazujem sebi ko sam sad.Odrastao sam vise nisam slabic,godine treninga ucinele su da verujem u sebe i svoju snagu ne samo fizicku vec i psihicku.