Nema lepseg osecaja nego se probuditi u narucju voljene osobe. Budna sam, a spavam.Oci su mi sklopljene dok pazljivo osliskujem.Budan je mozda nije ni spavao,mozda me je i posmatrao, sama pomisao na to mi izazove osmeh na lice i zelju da lice sakrijem ispod jorgana.On je tu, dovoljno da budem srecna ali nisam.Zivela sam svoju bajku na samo par sati ne misleci o onome sto dolazi.Uzivala sam ali samo na kratko, okrutna stvarnost udarila u lice.
Osecam njegov dah na vratu, vrele usne spistaju sitne poljubpce u predelu vrata dok mi salje trnce duz kicme.Ljubi mi kozu milimetar po milimetar dok se se spusta poljubce ka ramenenu,a zatim se opet vreca do vrata.Sitne dlacice njegove brade me zagolicaju zbog cega malo izvijem vrat. Svaki poljubac steze krug oko mog srca saljuci bol u svaki nerv mog tela.
-Preslatka si.-sapuse mi dok spusta polupce oko usne skoljke.
Ne mogu da ga polgedam.Ovde je postalo nenormalno vruce imam osecaj da mi obrazi gore.
-mmm,spava mi se.-promrmljam dok oci jos jace zatvorim.Ne znam zasto mi je odjednom ovako neprijatno.Cujem Davida kako se smejse dok me obasipa poljubcima.
-Sta je smesno?-uputam tiho,skoro necujno.
-Ti.-slatko mi odgovori dok jednu ruku stavlja na moj stomak dok usnama trazi moje.
Taman kad sam pomislila da je temperatura u sobi dostigla maksimum, prevarila sam se.Ovde je kao u paklu, toplota je uhvatila celo moje telo.Znam sta ovo znaci i jednostavno sve je ovo previse za mene.
- oo..ova..ovaj, moram do kupatila.-brzo ga odgurnem sa sebe dok grabim jorgan ne bi li se pokrila i brzo odjurim u kupatilo.Iza mene se cuje lavina smeha.Kreten!
Sta je njemu ovde slatko?-pitam se dok gledam svoj izraz u ogledalu.Imam gnezdo na glavi, plave krugove ispod ociju dok mi lice izgleda kao da imam alergiju. Izgledam kao strasilo i on se ladno zajebava sa mnom.Iako bi trebala da se ljutin na njega ne mogu.Smesak mi zaigra na usnama a oci napune suzama. Srecna sam i tuzna.
Ne mogu da verujem sta sam uradila.Samo tako sam otisla u krevet s njim.To nije trebalo da se desi,nije smelo da se desi.Bar ne sad.Ali ne kajem se.Sve je bilo cudno, na dobar nacin i nek sam luda ali svidelo mi se.Mnogo.
Moram podhitno pod tus, misli su mi nacisto poludele.Moram odmah da se saberem.
Pustam vodu da se ide niz moje telo mesajuci se sa suzama.
Zasto je ljubav tako komplikovana, teska, bolna ali opet tako divna? Zasto uvek dodje u pogresnom trenutku sa pravom osobom? Zasto ne mozemo da uzivamo u njoj. Zasto kad treba da budemo srecni uvek naidjemo na prepreku, na prepreku koju ne znamo da li mozemo da prevazidjemo.Zasto zivot nije fer. ZASTO?
Volim ga, verujem da i on mene. Ne, znam da me voli, osetila sam to i zbog toga osecam da se gusim. Pre samo godinu dana sanjala sam ovo, a sad bi tako zelela da David ne oseca nista prema meni. Bilo bi lakse da sama nosi svoju bol i ranjeno srce nego da slomim njegovo. Manje bi bolelo da ja budem povredjena nego njega da povredim.
Uzimam nekoliko minuta da se priberem od plakanja, ne zelim da David vidi da sam plaka.Krivice sebe, a ne zasluzuje to.Sreca pa u kupatilu imam peskire, ves i bade mantil. Pre nego sto izadjem jos jednom bacim pogled na ogledalo.
-Ej-osmehnem se dok gledam Davida bez majice,opet. Relativno skoro sam dodirivala te misice ali sad kad ih gledam, momentalno progutam slinu. Zapravo sam ljubomorna na njega.Ima tako ravan misicav stomak, sve perfektno oblikovano.
-Oci su mi gore.-arogantno doda kad me uhvati da buljim u njegova prsa.O boze, poceo je da ih pomera i da se smeje.Nikad ga nisam cula da se ovako smeje do malo pre.Kao mali decak zarobljen u telu muskarca.Slatka i opasna kombinacija, neodoljiva. Kreten, sladak kreten.
Moram priznati iz daljine ne izgleda ni priblizno slicno.Gledala sam njegov poslednji mec iz daljine. Toliko sam zelela da ga vidim mozda po poslednji put, ipak je to bio mec na koji sam bila pozvana i prvi koji sam gledala.Tacnije gledala njega. Tad sam videla da je odlicno gradjen ali sad sam bez reci kako bi opisala.Bila sam isuvise daleko od ringa da vidim ove lepo oblikovane misice.
-Znam.
-Imaces jos vremena da se divis mom torzu ajde sad da jedes.-rece na sta ga ja upitno pogledam.
Kakva hrana, frizder je prazan.
-Dok si bila u kupatilu, otisao sam do pekare, volis burek?
-Obozavam!-
-Tako sam i mislio.-ponosno rece te me povede ka kuhinji.Dva bureka i jogurti stoje na stolu,mmm.Stvarno sam gladna.Burek je mmmmmmm.
Odjednom se setim sta je rekao. Sta mu je to dovraga znacili?Da sam debela?
Nije valjda da sam debela, mozda mu nisam privlacna.Posmatram ga nervozan je, kao da hoce nesto da me pita ali cuti.Mozda se pokajao?Nije valjda da sam bila losa?
Odjednom mi burek nije ukusan. Moramo razgovarati.
-Majo.
-Davide.
Izgovorimo gotovo u isto vreme i tad nam se pogledi prvi put sretnu, a moje lici verovatno dobi novu nijansu crvene.
-Reci, ti prva.-blago mi se osmehnu dok se meni lose misli roje po glavi.
-Ja, ovaj, ovo.. mislim sad... ovaj ne znam... mi sad...ovaj...
-Stani.-prekine moje nerazumljivo mrmljanje.
-Zelim da ti kazem da mi je stalo do tebe....Ufff ovo je stvarno tesko, mislio sam da ce biti lakse.-poslednju recenicu brzo smulja dok rukom trlja celo.Ustade sa stolice i krene prema meni.
-Vidi Majo, volim te i ne mogu bez tebe.Ne znam kako ovo zvuci mozda i pateticno ali me to sad ni ne zanima.Ono sto sam hteo da te pitam budi mi devojka.-brzo rece dok me nesigurno gleda i obrve podize.Kako mu uspeva da ovako izgleda, ja kad podignem obrve izgledam kao sar pej.
Ne znam sta da mu kazem.Toliko ga volim da me boli. Kako da mu kazem da odlazim.Koliko sam ja sebicna?
Jedna suza mi se skotrlja niz lice. To je suza srece i bola, ljubavi i izdaje, sadasnjosti i buducnosti. To je suza sebicne ljubavi. Ne mogu ga usreciti ali ne mogu ga ni oterati od sebe, ne jos. Volim ga i sad ga necu odgurnuti od sebe. Volim ga i previse da bi gledala kako pati zajedno sa mnom cekajuci ne izvesno.Bas zbog toga volecu ga i bicu uz njega ovih pet nedelja.Pet nedelja srece i ljubavi to je sve sto mogu da mu pruzim.
Kad sam ga pitala sta oseca prema meni, njegovo cutanje zabolelo me je ali osetila sam i neverovatno olaksanje sto cu otici sa jednim ranjenim srcem. Ali sad sam neverovatno srecna sa kamenom na srcu znajuci da ga mogu usreciti na kratko i da cu sa sobom odneti dva ranjena srca.
Svojim palcem mi brise suze koje se slivaju niz moje lice dok mu se smesim. Zna on da to zelim i to silno.
Spajam nase usne zeleci da se izgubim sa njim.Da odemo negde sami u drugi svet, gde vreme stoji, gde nema briga i problema, samo mi i ljubav, mesto gde sreca leti u zraku.
Moram otici, zelim otici ali sigurna sam vrati cu se zbog njega.Volim ga i nema sanse da unistim sve ovo.Koliko god zelela sve da mu ispricam ne mogu, ostaje mi samo da se borim.Covek je slabo bice ali ljubav ga cini snaznim.Svoju sam snagu pronasla i znam da cu uspeti.
Bice tesko, bicu sama ali zato za ovih pet nedelja skupicu dovoljno snage i ljubavi kako bi idalje zivela.
Boli me sto svoju bol ne mogu da podelim sa njim ali sad to nije ni vazno.Imam pet nedelja, pet neprocenjivih nedelja koje ce predstavljati moj kraj ili novi pocetak.
Sad u ovom trenutku jedino je vazno da ga volim i da me voli. Moja nada je rodjena, veru imam sad sledi borba!
________________________________________________________________________________
HEJJJ
KONACNO NASTAVAK :)
Zbog interneta nisam bila u mogucnosti ranije da objavim nastavak ali sad je tu.
YOU ARE READING
Pismo(pauzirana)
RomanceU vremenu gde vlada tehnologija.Maja devojke stidljiva dvadestedvogodisnjakinja skuplja hrabrost da decku koji je ukrao njeno srce posalje rucno napisano pismo. "Pisem jer nemam hrabrosti reci.Znam da je detinjasto ali vredi pokusati,zar ne?"