Pismo(pauzirana)

Otisla je...

Tisina, ona ista prokleta tisina koja danima vlada u meni.Pet dana ako se ne varam kako sam sam u tisini u dedinoj kuci.Jedino drustvo koje imam je mali vrag kog sam mrzeo.Nisam se vracao u stan, zeleo sa izolaciju od svega.

Srecom deda je na putovanju sa Darom.Cak je i njega pogodila ljubavna strelica.Taj vuk samotnjak imam bolji ljubavni zivot od mene. Sad se on lepo provodi sa Darom dok ja svoje frustracije lecim na vreci.

 Secam se mnogo godina kad samse prvi put takmicio i pobedio.Bio sam toliko srecan da mi danima nije silazio osmeh sa lica. Pravi sam se vazan, bio arogantan, preponosan sve dok mi deda nije odrzao lekciju.Dok sam pred njim govorio da sam nepobediv on se nasmeja o rekao: -To  je rezultat tvog rada i truda.Tesko si trenirao vec mesecima i sad vidis rezultate.Ti si dedin ponos, junacina moja.- s osmehom sam slusao kako me hvali a onda je rekao reci koje su pamtiti do kraja zivota.Ali zapamti niko nije ne pobediv jednog dana pobeda moze biti nadohvat ruke i iskliznuti kroz prste.Tad je najvaznije pruziti ruku i priznati poraz,a onda zasuci rukave i truditi se vise i nikad ne odustati.  Bio je upravu, nedugo zatin izgubio sa ali nisam odusto poslusao sam ga i tako sam postajao sve bolji i bolji. Prihvatao poraze, vise se trudio i svaka sledeca pobeda postajala mi je sladja.

Nisam tada shvatao ali tako je i sa devojkama.Mislio sam da uvek mogu imati svaku,sve su bile iste.Zivot mi je apsolutno bio savrsen, novac, devojke, drustvo...a onda Maja. Kako mi je ona tek bila blizu? Jednim poljubcem izazvala je zemljotres osecaja, osecaje koja nisam zeleo prihvatiti. Koja sam ja budala kad sam dozvolio da ode. Prihvatio sam to ali kako dalje, kako je vratiti?

Sta me je to kod nje privuklo? Mogu se praviti da ne znam ali duboko u sebi znam odgovor.Nije to bilo pismo, vec njene oce tamne poput noci, njen osmeh koji zraci svetlom.Svojim poljubcem

Duboko udahnem i prestanem besciljno udarati u vrecu vec odem i sednem uz zid. Do mene odmah dotrci mali vrag i pocne trckarati oko mene. Neodolim da se ne nasmejem. Ladno sam zadrzao psa cak smo se i sprijateljili. Telefon sam razbio u povratku s aerodruma tako da nisam bas u toku sta se sve zbivalo.

-Ne znam, ne znam sta da radim Pero?-kazem gledajuci u malo cudo koje mi skace po nogama.

Zivota mi razmisljam da ukradem ovog psa, tacnije da ga ne vratim. Jos ne verujem da je drasticno promenio ponasanj.Stalno se umiljava, ne laje, ne rezi na mene.Po ceo dan skace i igra se u tisini. 

-Je li?- smejem se ko lud dok hvatam malo cudo u ruke.Gleda me kao da razume moju bol dok svojim umiljavanjem pokusava da je otkloni.

Zavijanje mog stomaka, prekida igru sa Perom.

-Dosta je bilo,vreme za klopu.-Pera odmah krece ka vratima. Sad sam siguran da pas razume vise nego sto sam mislio.

U kuhinji je potpuni haos.Sudopera je napunjena sudovima.Otvaram frizder i doceka me pustinja.Kad sam dosao bio je pun. Jedino sto pronalazim je nekoliko jaja, bolje ista nego nista.

Posle par minuta uspesno sam spremio hranu, nadam se jestivu.Stavljam  pola kajgane u jedan tanjir, pola u drugi. Stavljam tanjire na sto a zatim podizem i Peru.Ovih dana pera jede stojeci na stolu iz tanjira, nije bas da znam kao da nahranim psa.Odem da operem ruke pa navalim na ne tako ukusnu kajganu. 

I jos jedan tiganj ide u sudoperu, tacnije na vrh gomile koja je vec napunila sudoperu. Nadam se da Dara nece zeleti da me ubije, ma zasto se i brinem kad ce me pre nje zadaviti. Prvo Marko-otisao sam sa svadbe, zatim njegova tasta zbog Pere.Verovatno ce im se Natasa prikljuciti zbog Maje ili ko zna zbog cega, ma nacice ona razlog. Da ne zaboravim i dedu koji ce popizdeti jer sam mu preuredi ili bolje receno demolirao kucu. Eh,Daro dok ti dodjes na red sazalices se na mene...

-Pero ne znam za tebe ali ja sam idalje gladan?- oglasi se jednim lavezom,cini mi se da je i on.

Mislim da je vreme da se vrati tamo gde sam stao pre pet dana i suocim sa posledicama.Moram da pokusam da ispravim stvar.Resio sam idem za London, ali jebiga gde da je nadjem u tamo.Zato sto pre moram to da otkrijem.Ako mi Marko ne kaze prelazim na plan B, ucena.