Chapter 15
“Ajmo,buđenje!”,osjetila sam kako me neko trese za rame.Mrzovoljno sam polako otvarala oči I ugledala plavokosog dečka.Niall.
“Šta hoćeš?”,upitala sam ga,opet mrzovoljno.Pa šta bih trebala raditi?Pa probudio me!
“Idemo u šetnju.Ajmo,ustajte!Pola 7 je.”,opet je rekao.”Čekamo vas dole.Za 15 minuta da ste spremni.”,naredio je I izašao.
Okrenula sam se prema Harryju,koji je I dalje držao ruku na mojem struku.”Harry.”,zovnula sam ga,ali ništa samo se malo pomjerio.”Harry!”,viknula sam,I on se naglo trgnuo.Ustao je u sjedeći položaj I trljao oči.”Šta je bilo?”,upitao je sneno,bez obzira što je pola 7.”Moramo sa dečkima u šetnju.”,odgovorila sam mu.”Ali meni se ne ide.Ja bih jođ spavao,ovdje.”,rekao je I krenuo se vratiti na krevet.Brzo sam sjela iza njega na koljena I gurnula ga sa leđa.”A ne,idemo!Neću da se deru.Mislim sad,kad mi se spava.”,rekla sam mu,I sama ne znam kako sam to sve uspjela sastaviti.Nema mi nekako smisla.Bože!
“OK,idemo,idemo!”,mrzovoljo je ustao sa kreveta,a ja za njim.Otišla sam do kupatila,počešljala se,I našminkala.Stavila malo maskare I svijetlo sjajilo za usne.Izašla sam I vidjela da nema Harryja.Sigurno je u svojoj sobi.Otišla sam do ormara I počela tražiti šta da obućem.Imam još 5 minuta.
Na brzinu sam izvukla teksas vruće hlačice,usku bijelu majicu na tanke pretele I preko sam obukla svoju najdražu duksericu.Koledžicu,zelene boje.Kosu sam svezala u visoki rep I obukla bijele starke.Ovo je možda bio 3 put od kad sam ih kupila.Nije mi se dalo oblačiti štikle,pa sam obukla starke.Brzo sam uzela svoj Iphone I trčeći sišla niz stepenice.’Uletila’ sam u dnevnu tačno kad me Niall htjeo zvat.Svi su bili tu.
“OK,a gdje je sada Paul?”,upitao je Liam.Ko?”Oprosti,ko je Paul?”,upitala sam zbunjeno.”Naš tjelohranitelj.Onaj što je vozio kad smo se vraćali iz bolnice.”,objasnio je I nasmijao se.Kimnula sam glavom.”Da nas fanovi ne napadnu.”,malo bolje je Zayn pojasnio I nasmijao se I on.Zanimljivo.
“Paul!”,Harry je odjednom viknuo,usred tišine onim svojim dubokim glasom.Poskočila sam s mjesta i svi su se nasmijali.”Hočeš ti da dobijem srčani udar?”,upitala sam ga ljutito.Još više se nasmijao.”Žao mi je,ali me mora čuti.”,pokušao se izvući.Nakon par sekundi je u dnevnu ušao krupni,malo stariji čovjek u crnom.Ljuto sam mu prišla.”Kad ti se kaže da dođeš u to I to vrijeme,ima da dođeš!Treb’o me srčani strefit!”,viknula sam na njega ko luda I krenula prema vratima.
“Na čemu je ona?”,upitao je tiho dečke,ali sam ga ja čula.Stala sam ko ukopana na sred hodnika.Stiskala sam šake,I ljutito se okrenula.”Na čemu sam ja?Ja na čemu sam?Odje*i,konju!”,izvikala sam se na njega.Huh,mislim da mi je sada bolje.Bila sam ljuta I mrzovoljna zato što me Niall probudio,a to najviše mrzim.Kad me neko probudi.Možda dečki nisu znali razlog,ali ja jesam.Ali sad sam se ‘istresla’ I sada mogu nastaviti kao da ništa I nije bilo.”Jesi dobro?Šta ti je odjednom?”,upitao me Niall I primio me lagano za rame.Nasmijala sam se.”Sada jesam.Ništa.Idemo li?”,odgovorila I ležerno krenula prema vratima.Opet.Čudno su me pogledali,ali nema veze.
Ja sam hodala ispred njih,dok su oni sa Paulom hodali iza.Hodali smo velikim prakom I udisali svjež vazduh.Možda mi je ovo I trebalo.Prija mi.
Odjednom sam čula neku viku.Okrenula sam se na desnu stranu I vidjela hrpu cura kako trče prema nama.Neko me povukao za ruku I našla sam se između dečkiju.Okružili su me I pogla sam čuti njihov osmijeh.Paul nas je isto tako pokušao nekako ‘zaštiti’.
Čula sam kako cure vrište njihova imena I kako se oni slikaju sa njima,daju autograme.Onda sam čula kako neki zovu I moje ime.Progurala sam se do njih između dečkiju I ostalih djevojaka.
