Chapter 37
Jednostavno ga mrzim.Iz dna duše ga mrzim.
“Idem nam donijeti piće.”,rekla sam I ustala sa njega nakon par minuta.Kimnuo je glavom,a ja sam otišla do stola sa pićima.Uzela sam dvije crvene plastične čaše sa votkom unutra.Može poslužiti.Odlučila sam malo stati ovdje jer mi se trenutno ne ide tamo opet.
“Hej,ti.”,čula sam nekog iza sebe.”Meni se obraćaš?”,upitala sam nekog dečka koji je stajao iza mene I pokazala na sebe.Kimnuo je glavom I približio se.
“Ti si Dariova djevojka?”,upitao je.Odvratno zvuči.
“Da,zašto?”,upitam I otpijem gutljaj votke.Peče za grlo.
“Nako.Samo me zanimalo kako neka dejvojka kao ti može biti sa nekim kao što je on.”,slegnuo je ramenima.”A kakva sam ja to ili bolje rečeno kakav je on?”,upitam u nadi da ću dobiti neku informaciju s kojom ću ga moći ucjenjivati ako mi nešto zatreba.
“On je takav ljigavac”,dobro si skontao,”drznik,jedan od onih koje bi svaku djevojku samo za sebe,a ti..Pa ti uopšte ne izgledaš tako.”,odgovorio je dok sam ja dovršila votku.
“Izgled ponekad vara.”,odgovorila sam I gurnula mu praznu čašu u ruke.Uzela sam još jednu punu I uputila se tamo gdje su svi bili malorpije.
“Izvoli.”,rekla sam Dariu u pružila mu votku.
Sjela sam pored njega jer je bilo slobodno mjesto.Stavio je ruku preko mog ramena I poljubio me u kosu.Gadi mi se.I previše.”Kako ste slatki zajedno.”,rekla je jedna od cura.Ima piskutav glas.
“Znam.”,odgovori Dario umjesto mene I još me više zagrli.Da se više nije približio.
“Pa Roxana...Kako si ti završila kao njegova djevojka?”,upitao je jedan.”A ti si?”
“Zed.”,odgovori I nasmije se.Ovaj ne izgleda ko neki zloćko,ali kao što sam malorpije rekla izgled vara.
“Pa upoznali smo se na sreljaštvu.”,započela sam.Išla sam na streljaštvo tako da I da posuljaju nešto mogu im pokazati svoje vještine.”Imao je mjesto pored mog.Nije baš bio dobar pa sam mu malo pomogla.I tako je sve krenulo.”,završila sam.Samo se nadam da će povjerovati.Dobra sam lažljivica.
“Stvarno?Čudno.Mislim mjesto za upoznavanje.A ti si dobra u sreljaštvu?”
“Aha.To mi je bio veliki hobi.Skoro sam svaki dan bila tamo.”,odgovorila sam.
Kimnuli su glavom.
Kako je vrijeme odmicalo polako smo se upoznavali.Dečki su super,a cure su obične razmažene kučke.Nerviraju me.
Koliko sam shvatila 'jezivi' se zove Anthony.Imao je policijski dosije.I prevelik za svojih 20 godina.Zabrane pristupa,korištenje droge,urušavanje reda I mira...Pa mislim nisam ni ja ništa bolja,ali malo mi je toga previše za svoje godine.
“Roxana,možeš li doći malo gore do moje sobe?Imam jedan revolver I stalno koći pa ako možeš pogledati šta nije uredu?”,upitao je Anthony.Ići sama sa njim u sobu?Um...nije dobra ideja.Ali ako ne odem odat ću se ili bi mogli nešto posumljati.
“OK.”,samo kažem I pogledam Daria.Kao da tražim dopuštenje,ali sam time pitala da li je opasan.On samo kimne glavom I pogleda u oči.Mislim da ću povratiti ako ovako nastavi.Polako je sklonio ruku I ja sam ustala.
Kad smo krenuli zovnuo me.Šta je sad?Iznervirano sam pitala u sebi.Okrenem se I vidim da se približava.U 'naletu' me uhvati za obraze I poljubi.Želudac mi prevrnuo.Usne su mu hladne I nimalo nježne kao Harryjeve.Harry.Opet na njega mislim.Kad se odmakeo nasmijala sam se da ne ispadnem providna I krenula za Anthonyjem.Kad dođem kući prvo ću dezinfikovat usta,a onda..Čekaj pa to mogu I ovdje,ali nije dobro se napili okolo Daria.Može mi učiniti isto što je učinio I onoj curi.A ko je ona?Il' još bolje njen brat?Stresla sam se I vidjela da se moramo penjati stepenicama.Popeli smo se I on mi je pokazao sobu na kraju hodnika.U prolazu su tinejdžeri koji se ljube,grle I vjerovatno su pjani ko stoke.Hodnik je dug I ima neke čudne slike na zidovima.Uočila sam da je jedna slika dva revolvera uperenih jedan u drugi čiji su vlasnici spremni da pucaju.Zašto se odjenom sve vrti oko toga?
