Chapter 10
“Glumac,gdje si?”,odmah sam prešla na stvar čim se javio.Zaustavila sam se u ovo gluho doba noći u jednoj ulici I zvala Sama.
“Na uličnoj trci,zašto?”,upitao je,a pored njega sam pogla čuti I veliku galamu I viku.
Ulična trka?Mene nije zvao?OK,sad sam ljuta.
“Zašto me nisi zvao?”,ljutito sam upitala.Za mene su te utrke najbolje provedeno vrijeme koje mogu provesti u svom životu.Išla sam skoro na svaku trku,a ovu sam mogla propustiti da ga nisam nazvala.Uvijek sam učestvovala,a samo ponekad bi stajala I promatrala utrke.
“Zato…..Pa mislio sam da više nećeš dolaziti na njih poslije onoga.”,odgovorio je pomalo zamuckujući.
“Mene niko I ništa neće spriječiti da to radim.”,odlučno sam odgovorila.I dalje sam bila pomalo ljuta.Znam da se on brine za mene,ali to mi niko neće uskratiti.Da ponovo osjetim daj adrenalin I brzinu.
“Gdje si?”,opet sam ga upitala.”Mali London,534 b.,I ako želiš učestvovati odmah doši vamo.”,rekao je I dao mi adresu.”OK,eto me za 5 minuta.”,rekla sam mu I poklopila slušalicu.Opet sam sjela na svoj motor I krenula ka malom Londonu.Na sebi sam I dalje imala onu odjeću od audicije za posao,ali me nije bilo briga.
Došla sam na odgovarajuće mjesto.Bilo je krcato ljudima I puno raznih vrsta motora.Polako sam vozila kroz tu gužvu I pogledom tražila Glumca.Pretpostavljala sam da nije sam,pa sam tražila I ostale.
Ugledala sam Sama kako se radosno smije sa nekom curom koju nosi na leđima I vrte se u krug.Sa njima su stajali I ostali sa,takođe,osmijesima na licima.Sigurno su se njima smijali.Cura?Možda.
On je na sebi nosio svoje vječne farmerice I usku bijelu majicu.A ona djevojka?Ona je na sebi imala uske farmerice,usku crnu majicu I preko neku krem vestu.Bila je jako lijepa I zgodna,a što je najviše bitno ne izgleda ufurano ili nešto slično.
Odvezla sam se u njihovom pravcu I stala sa svojim motorom pored Samovog.”Ooo,gdje si ljepotice?”,ostali su dovikivali,a ja sam sa osmijehom digla pridrživač motora na desnoj strani.Bilo mi je drago što ih opet vidim.Zapravo jako drago.Ima dugo odkako se nismo vidjeli.
“Gdje ste,krembili moji?”,I ja sam viknula I sa svakim od njih se pozdravila poljubcom u obraz I kratkim zagljajem.Došao je red na Glumca.Stajao je I gledao u mene.U oči me gledao.Popela sam se na prste I poljubila ga u obraz,te ga čvsto zagrlila.”Braco,kako si mi samo nedostajao.”,rekla sam I nasmijala mu se u vrat.”I ti meni,ljepotice.I ti meni.”,govorio je I trljao me po rešima svojom velikom rukom.
Kad smo se razdvojili pogled mi je pao na onu curu.Čudno,nije nosila nikakvu šminku.Mislim koliko sam ja primjetila.
“Ljepotice,ovo je Victoria.”,rekao je I pokazao na curu iza sebe.Povukao je za ruku I napravio da je stoji pored njega.
“Drago mi je,ja sam Roxana.”,rekala sam I pružila joj ruku.”I meni.Sam je puno pričao o tebi.”,rekla je I rukovale smo se.Nije imala ni prejak ni preslab stisak ruke.Baš onako kako treba.
“Nadam se sve dobro.”,progovorila sam I nasmijala sve ostale kao I sebe.”Da,naravno.”,sa osmijehom na usnama je uzvratila.
“Nego,dečki kad je početak utrke?”,upitala sam ih okrečući se prema njima.
“Za par minuta.”,rekao je Tommo,a ja sam slegnula ramenima.”Dobro je imam vremena da se prijavim.”,rekla sam I krenula do,hajmo reći,sudije.Prišla sam do njegovog automobile I rekla:”Papire za prijavu”.
“Zar ćete se vi trkati?”,čudno me I zbunjeno upitao.”Da,zašto ne?”,pomalo nanervirano sam upitala.Zar zato što sam cura ne mogu učestvovati u uličnim trkama ili uopšte u trkama?
