Chapter 19
Odmah se odmaknuo od mene te me spustio na zemlju.Prvo sam spustila majicu što mi se malo digla I počešljala se prstima.Tek onda smo pogledali ka vratima.Tamo je stajao Robert sa zbunjenim izrazom lica.Ne,ovo neće izać na dobro.
“Zar ti kretenu nikad nisi čuo za kucanje?”,Harry je naglo viknuo povisivši svoj hrapavi I grubi glas i počeo se približavati njemu.Samo sam čekala sljedeći potez.Bojala sam se šta bi mu mogao učiniti.I ja sam krenula za njim,iako nismo bili tako daleko on njega,ovo se činilo kao kilometer puta.
“Harry,stani!”,viknula sam za njim,ali se nije obazirao.I prije nego što sam uspjela trepnuti Harryjeva šaka je završila na Robertovom licu.Malo sam poskočila,jer sam čak I ja čula jačinu udarca.Što više kao da sam ga ja primila,a ne on.Moram nešto poduzeti.Inače sam voljela tuče,ali ovo nije ona tuča koju sam voljela gledati.
“Harry,prestani!”,stavila sam mu ruku na rame I pokušala ga okrenuti prema sebi,ali je bio prejak.Srušio je Roberta na pod I stao iznad njega udarajući ga šakama po licu.Bože,nije mu ništa skrivio!Mislim osim što nas je prekinuo,ali to možemo nadoknaditi.
“Harry,molim te prestani ubit češ ga!”,pokušala sam ga urazumiti,ali ništa.Robert je sada već bio krvavog lica I Harryjeva šaka je isto tako bila krvava.Ovo je stvarno previše.Jebem mu Harry stani!
Čučnula sam pored Harryja I gledala ga u oči dok sam govorila:”Harry,stani molim te!Nije ti ništa skrivio!”.Robert se uopšte nije ni branio ni ništa.Ne znam šta im je svima!
Nakon još par udaraca ispravio se I pogledao me.Ignorisala sam njegov pogled I sjela pored Roberta na koljena.Bože mili,sav je krvav!Donja usnica mu je pukla,iz nosa mu je tekla krv,I pukla mu je ona arterija pored desnog oka.Ovo nije dobro!
“Ajde pokušaj ustati.Moramo te odvesti u bolnicu.”,tiho sam mu rekla I pomogla mu da se digne na noge.Prebacila sam njegovu lijevu ruku oko svog ramena I bacila zadnji pogled na Harryja.Ležerno je prošao čistom rukom kroz ruku I popravio majicu.Samo sam okrenula glavu I krenula polako sa njim prema izlazu iz kuće.
“Šta se dešava?Čuli smo buku I….”,započeo je Niall kada me je susreo sa ostalim dečkima na vrhu stepenica,ali kada je vidio Roberta njegov izraz lica se promjenio.Bio je uplašen I zbunjen I razočaran nekako.”Bože šta se desilo?”,upitao je iznenađeno I uplašeno te mi prišao da pogleda Roberta.Kako mu krv kapala niz lice ona je polako počela kvasiti moju bijelu majicu sa desne strane.Nije me bilo briga za to samo da ga odvedem do bolnice prije nego iskrvari.Mislim možda ću zvučati hladnokrvno,ali uopšte me nije toliko zamaralo sve oko Roberta.Samo mi je bilo na pameti da što prije dođem u bolnicu I da pokušam smisliti najbolju laž koju mogu.Ne želim da mi bude mrtav ovdje na ovim stepenicama.Ali opet bila sam ljuta na Harryja,I to jako!On nije normalan,mogao je ubiti!Šta bi onda bilo?
“Pitajte onog kretena u sobi!”,glasno sam viknula da su svi poskočili.”Maknite se,moram ga odvesti u bolnicu!”,rekla sam malo glasnije I oni su se sklonili sa stepenica da mogu proći.
Odvukla sam ga do auta I hvala Bogu ključevi su bili u autu.Stavila sam ga na suvozačevo sjedalo,a onda sam I ušla I sjela za volan.Punom brzinom sam išla do bolnice.
“Ajde polako.”,šapnula sam mu izvlačeći ga iz auta.Bolničari na ulazu su nas primjetili te odmah dotrčali do nas.Malo su ga pogledali I onda počeli dozivati ostale,valjda.Dovukli su nosila I položili ga nj.
“Šta se desilo?”,upitao je jedan od bolničara dok smo trčali ka sali.Dobro je pa sam smislila dobru laž na putu.
“Potukao se na ulici.”,rekla sam ko iz topa.”OK,sada ovdje sačekajte ovdje.Ne možete dalje.”,obavijestio me je čovjek u bijeloj kuti,sigurno doktor koji se stvorio od nekud.”OK.”,tiho sam rekla zaustavljajući se.Privukli smo veliku pozornost ostalih koji su sjedili u holu,ali ovaj put mi nije smetalo.Malo drame nikome ne smeta,jel tako?Ali I dalje sam smrtno ljuta na Harryja.
