Chapter 30
Cijeli dan pokušavam dobiti jebenog Roberta na mobitel,ali se ne javlja.Sve sam pokušala….Znači sve I ništa.Sigurno je kriv za nešto pa mi se ne želi javiti.Ali doći će I tebi vrijeme Roberte…To ti garantujem.
Opet pokušavam dobiti tog kretena na mobitel dok se krećem gore-dolje po sobi dok me dečki gledaju.I oni su pokušavali,ali nisu uspjeli ništa saznati.Ništa,opet.
Snažno sam bacila svoj Iphone od zid I on se razbio u komade.”Oho,lakše malo!”,javio se Louis I ustao sa kreveta kada je vidio moju reakciju.Digla sam dlan u zrak dajući mu znak da šuti.Moram nešto smisliti.Udarila sam se rukom o čelo znajući kako sam bila glupa.Victoria.”Šta je bilo?”,upitao je Niall.
“Harry daj mi svoj Iphone.”,rekla sam mu I pružila ruku.”Zašto ti treba?”,upitao je zbunjeno.”Samo mi daj jebeni mobitel!”,povisila sam ton.Previše sam živčana da bi normalno razgovarala.Onu tugu I bol za Samom je zamijenio bijes I mržnja prema Robertu.Samo samo mislim na osvetu.Negdje u sebi znam da je on kriv za njegovu smrt kao što mi je onaj glas rekao.Možda je ludo što ga slušam,ali opet ona njegova posjeta….
Harry me odmah poslušao I pružio mi mobitel.Svoj sam razbila tako da mi treba drugi.Upisala sam Victoriin broj I nazvala.Čekala sam par trenutaka I u sebi molila da se javi.
“Molim?”,začula sam njen pomalo uznemiren glas sa druge linije I odahnula.
“Victoria,Roxana je.”,obavijestila sam je.
“Hej.Čiji je ovo broj?”,upitala sam.
“To sada nije bitno.Gdje je Robert?”,upitala sam već nestrpljiva.
“Ovaj…umm…ne znam.”,mucala je lagano.Mora nešto znati,a I čitala sam da kad ljudi nešto skrivaju da pomalo zamuckuju.
“Victoria,ne laži!Bitno je.Jako.Pitanje života I smrti.”,odgovorila sam joj iskreno.Ovo jeste pitanje života I smrti.Njegove.
“Roxana,ne mogu ti reći.”,malo je oklijevala,ali se onda ‘sjetila’ da treba odgovorit.
“Victoria moraš.”,krenula kada sam se sjetila nečega.”Jel te ozlijedio?”,pomalo uplašeno sam upitala.Pa Bože trudna je.
“Ne…Da…Ne znam…Ne mogu pričati sada.”,brzo je govorila.
“Dolazim tamo.”,odjednom sam ispalila I prekinula vezu.Čula sam da je htjela nešto reći,ali nije uspjela.
Vratila sam Harryju mobitel.”I?”,upitali su svi u glas.”Idemo do nje.Imam čudan osjećaj.U negativnom smislu.”,rekla sam im I krenula ka vratima.”Idemo sa tobom.”,viknuo je Zayn.
Zakolitala sam očima I krenula sa svima prema izlazu.
Istrčala sam iz auta I odmah se uputila ka Victoriinoj kući.Ograda je bila zaključana pa sam je morala preskočiti.Učinila sam to bez problema.Pokucala sam na vrata I nisam dobila odgovor.Pozvonila sam I opet ništa.Sad je dosta.Udarila sam šakom o vrata najjače što sam mogla.”Victoria,otvori vrata,znam da si tu”,viknula sam toliko glasno da su I mene uši zaboljele.Još par udaraca I čula sam lagane korake.Dečki su stajali malo dalje od mene I samo su šutjeli.
U sljedećem trenutku ugledala sam je kako stoji na vratima uplakana.Ha?Kroz tanku majicu kratkih rukava vidjela sam mnogo gadnih modrica I imala ih je ne samo po rukama neko I po licu.Nosila je šorc tako da sam vidjela I par velikih modrica na njenim dugim nogama.
“Bože,Victoria što se dogodilo?”,upitala sam zaprepaštena.Ovo joj je Robert sigurno učinio.
Ništa nije rekla samo me zagrlila tako jako da sam mislila da ću izgubiti sav dah iz pluća.Uzvratila sam joj.
