Chapter 25
“I šta sad?”,upitala sam ga kada smo ponovo sjeli na moj krevet.Pogedao me u oči I slegnuo ramenima.Kako je meni život dosadan…
“Ajmo malo u šetnju?”,predložila sam I on je kimnuo glavom.Ustala sam I nasvukla teksas vruće hlačice,crnu majicu iznad trbuha sa natpisom ‘I can be so bad bitch’ I naravno svoje visoke crne štikle.Preko sam navukla kožnu jaknu I uzela svoj Iphone te sišla do dnevne.Harry me tamo čekao I razgovarao sa dečkima.
“Idemo?”,upitala sam ga I on je kimnuo I ustao.Nasmijao se kad mi je prišao.”Dobra majica.”,rekao je,a ja sam se nasmijala.
“Samo moram pozvati Paula.”,još se jednom oglasio I krenuo ga zvati,ali sam ga ja prekinula.Toliko glasno sam ga zovnu da su I mene uši zaboljele.Svi su se uhvatili za glavu I govorili sve poput “Jesi ti normalna?Hočeš da ostanemo gluhi?”.Samo sam se nasmijala I poslala im pusu.Paul je ubrzo došao I svo troje smo izašli iz kuće.Dobro je pa nema novinara ispred kuće I nadam se da ih neće biti dok budemo šetali.
Već smo podosta odmakli od kuće kada je on stavio ruku na svoje uho I pogledao me.
“Ala’ si glasna.U ušima mi I dalje nešto zuji.”,rekao je I otvorio usta na kratko pa ih opet zatvorio,a onda se nasmijao.Udarila sam ga u rame I od njega dobila još veći osmijeh.
“Pa nije da se hvalim,ali imam.”,rekla sam I on je zakolutao očima.
Otišli smo do Starbucksa I uzeli si frappucino I onda svratili u obližnji park.Sjeli smo na klupu dok je pored nje stajao Paul.Pratio nas je gdje god smo išli I moram priznati da mi to malo ide na živce.Mislim znam da mu je to posao,ali nas prati u stopu I svaku riječ koju smo progovorili on je čuo.To mi se nije svidjelo.
“I šta kažeš da poslije odemo malo u shopping?”,upitao je I ja sam se iznenadila.On ide u shopping?
“Ne znam.Malo sam umorna.”,odgovorila sam I pogledala ga.
“Neću da pitam zbog čega.”,rekao je I vragolasto se nasmijao.Ponovo sam ga udarila u rame I on se pravio da ga je zaboljelo.Paul nas je pogledao zbunjenim pogledom,a ja sam zakolutala očima.
“Mogla bi pozvati svoje društvo da dođu malo kod nas.Mislim da se bolje upoznaju.”,rekao je I ja sam se nasmijala.
“Da mogla bi.Sviđa mi se ideja,ali samo da znaš,oni ti nisu za večere I ta sranja.”,odgovorila sam.
“Pa nisam ni mislio na to.”,počeo je sa osmijehom.”Večeras je utakmica pa ono.”,završio je I ja sam se nasmijala.Pa da večeras je El Clasico,skoro sam zaboravila.Iskreno ne znam ni koji je dan ni datum.Ne da mi se razmišljati.Ali das am propustila El Clasico,sigurno bi cijeli dan provela na internet sljedeći dan tražeći snimak.Fudbal je još jedna stvar koju neopisivo volim.Ne mogu bez njega.
“Ah,da skoro sam zaboravila.Kako sam samo to uspjela?”,odgovorila sam mu I on me čudno pogledao.
“Gledam utakmice?”,upitao je iznenađeno I ja sam se nasmijala.
“Naravno!To mi je nešto najdraže u životu.”,odgovorila sam I onda smo se počeli zajedno smijati.Evo ga!Imamo nešto zajedničko!Bože,šta ja mislim…
Nakon par minuta prišla nam je plavokosa djevojčica.Kosa joj je bila svezana u visoki rep I mirisala je na jagodu.Imala je male zubiće I bucmaste obraze.Sigurno nema više od 6 godina.
“Mogu li dobiti sliku I autogram od vas?”,upitala je ljupko I malo se osmijehnula.
“Naravno dušo.”,uzela sam papir koji mi je dala.”Kako se zoveš?”,upitala sam je.
