Chapter 12
Bože,kako se ovaj dečko dobro ljubi.Ima tako meke usne I pune usne.Stavila sam mu ruke u kosu,dok je on mene čuvao oko truka.Zaboravili smo da je oko nas puno ljudi koji nas gledaju,I koji…..Odjednom sam osjetila jako guranje,koje nije bilo od strane Roberta.Odvojili smo se,a on je pao na pod.Ispred mene je stajao visoki dečko,pretpostavljam onaj koji nas je razdvojio.Odakle mu to pravo?
Dečko ga je uhvatio za jaknu I povukao ponovo na noge.”Da je više nisi dirnuo,kretenu!Ona je moja!”,rekao je dečko dubokim I promuklim glasom.Harry.Oko nas se okupilo dosta ljudi koji su samo to promatrali.Došla sam do njih I pogledala Harryja.Mogla sam mu vidjeti sav njegov bijes I ljubomoru.Krenuo ga je udariti,ali sam ja stala između njih.”Samo se usudi!”,rekla sam,unoseći mu se u facu.Ljudi su već počeli ‘zavijati’,I pričati neke gluposti.
Harry je I dalje držao svoju stisnutu pesnicu pored moje glave sa kojom je pokušao udariti Roberta.Duboko sam disala,I pokušala se smiriti.Pošto on I dalje nije spuštao ruku,pa sam ja morala nešto poduzeti.Svom snagom I brzinom sam mu uzela ruku I kao ‘bacila’ je pored njega.Gledao me sa pomijepanim bijesom,ljubomorom I zbunjenošću.Naglo sam ga gurnula rukama u prsa,te se on zateturao unazad 2 koraka.Nisam se zaustavljala,sve više sam ga gurala.Onda sam stala.”Ja nikad nisam bila tvoja niti ću ikada biti tvoja.I ko tebi daje pravo da ga udaraš,I da ga odvajaš od mene?Ha?Da to više nikad nisi uradio,I znaš šta?Ako ti smeta,zašto si me pratio do ovdje?Zašto?Sad se gubi odavde!Odmah.”,sve sam mu sasula u facu dok su me ostali ljudi gledali sa čuđenjem,divljenjem I hrabrošću?Ma koga briga,samo neka se makne odavde.Gledali smo se u oči I zanijemili,svi.Osjetila sam nečije ruke na struku I okrenula se.Bio je to Robert.”Ajmo odavde.”,rekao je,a ja sam kimnula glavom.Isprepleli smo prste I laganim korakom izlazili dok su nas ostali pratili pogledom I sklanjali nam se s puta.
Čim smo otvorili vrata kluba ošinuo nas je svjež vazduh.Kretali smo se prema motoru.Kad smo došli stali smo I niko se nije micao.Odlučila sam prekinuti tu tišinu.
“Vidi,Robert,stvarno mi je žao.Nisam htjela da se ono desi.On je samo…..”,nisam uspjela završiti rečenicu,njegove ruke su se već našle na mom licu I njegove usne na mojima.Ljubio me polako I nježno.Svoje ruke sam stavila na njegove kukove lagano ih naslonivši.Gdje li je sad Harry?Šta radi?Zašto ja I dalje razmišljam o njemu?Bože,pomozi mi.Ispred mene se nalazi dečko koji mi se stvarno sviđa,a ja razmišljam o Harryju.Dobro I on mi je privlačan,ali…Ne znam ni sama više.
Odvojili smo se,a on je naslonio svoje čelo na moje duboko dišući.”Znam da ti nisi kriva,samo ne želim da ti on više stvara probleme.”,rekao je nekako zaštitnički.Izdahnula sam shvativši da ja živim sa njim.
“To će biti mali problem jer ja živim sa njim.”,odgovorila sam mu pomalo sa žaljenjem.Kratko se nasmijao.”Ako ti bude pravio probleme zovi mene.Ja ću odmah doći.”,rekao je.
Od srca sam se nasmijala.”Hoću.”,odgovorila sam mu I poljubila ga još jednom kratko.Sjeli smo na motor I on me odvezao kući.
Na prilazu sam ugledala crni Range Rover sa zatamljenim staklima.Znači Harry je već stigao.Brz je.”Hvala na izlasku,I hvala što si me dovezao kući.”,zahvalila sam mu se I krenula prema kući kad sam čula kako me doziva.”Roxana.”
Okrenula sam se I vratila se do motora.Nježno me uhvatio za ruke I pogledao me ravno u oči.
“Možda će ti ovo biti prebrzo,ali ja ne mogu čekati više.Jednostavno nisam taj tip dečka.”,počeo je pričati.”Bit ću izravan.Želiš li biti moja djevojka?”,upitao me,a moje usne su se razvukle u veliki osmijeh.
Uhvatila sam ga za lice I poljubila.”Je li to da?”,upitao je smiješeći se.Kimnula sam glavom I okrenula se da uđem u kuću.
