Pjesme za ovaj nastavak(ako vam ne smeta....):
Halestorm-Daughters of Darkness
Demi Lovato-Something that we're not
Chapter 34
Noć je.Negdje oko 2 ujutru.Svi spavaju.
Ušla sam u ormar I izvadila najveći kofer koji imam.Stavila sam stvari koje su mi bile neophodne I stvari koje bih trebala nositi.Ostalo je samo par majica i hlače koje nisam stavila.
Za par minuta sve je bilo spremno.Kofer sam jedva podigla na krevet,ali OK.Uzela sam par sitnica sa stola I sa polica.To je to.
Izvadila sam taj prokleti komad papira iz fascikle ispod dušeka I pogledala ga.Pa bar će znati jednu tajnu mog života.Znam da će biti ljut na mene jer sam mu lagala svo ovo vrijeme,ali šta da radim.To nisam htjela nikome reći.Svoju prošlost sam htjela ostaviti iza sebe,ali ovako je sada ispalo.Možda ovo I nije pravi razlog zašto im otkrivam istinu,ali imam taj neki osjećaj da bi trebali znati.Dosta dugo sam sa njima I jako smo se zbližili.Pogotovo Niall I ja.Život je jedno veliko sranje.
Papir sam ostavila na stolu I legla spavati.Trebala bi ustati za 2 sata,ali bolje da I malo spavam nego nikako.
‘Bip’,čujem alarm I lagano ustajem.Pa dobro nije da sam se puno naspavala.
Odlazim u toalet I obavljam higijenu.Nakon toga uzimam četkicu I nosim je u kofer.Obučem stvari sa stolice.Crne kratke hlačice,bijelu usku majicu na široke bretele I crne martinke.Kosu sam svezala u neurednu punđu.Nisam se šminkala ni ništa.Ne da mi se.
Uzimam taj komad bijelog papira I još jednom ga gledam.Ovo je kopija.Imam još jedan.Taj ne mogu dati.Polako izlazim iz sobe I ulazim u Harryjevu.Mirno spava.Kovrđe su mu rasute po šarenoj jastušnici I pokriven je istobojnom dekicom.Prilazim mu lagano I gledam ga.Soba se nikako nije promjenila.Svaka stvar je na svom mjestu od kako sam zadnji put bila ovdje.Nedostajaće mi.Proklet bio ovaj život.
Papir stavljam na drugu stranu kreveta tj. na drugi jastuk pored njegovog.Lagano se saginjem I spuštam svoje usne na njegove.Ne pravim prevelik pritisak jer bi ga mogla probuditi.Odvajam se I sklonim mu par kovrđa sa lica.To je to.Zadnju put ga vidim za kratko vrijeme.
Izalazim iz njegove I ulazim u sobe ostalih dečkiju.Svakog ljubim u obraz I krećem u svoju sobu.Gledam na sat.5 i 15 je.Idiot bi trebao doći za 15 minuta.Uzimam kofer I tihim koracima se spuštam do ulaznih vrata.Otvaram ih I izlazim.Ključ neću ostavljati.Nosim ga sa sobom.Možda mi nekad zatreba.
Idem sa prilaza ove kuće koja je sada moj dom.Ustvari,bila moj dom.Tresem glavu da odbacim te misli I krećem se niz ulicu.Rekla sam Idiotu da me čeka par ulica dalje.Ne bi voljela da ga ostali primjete.
I eto ga.Stoji tamo u svom uobičajnom stilu.Kako mi samo ide na živce.Ide mi u susret I širi ruke.Ha?Ne misli valjda da ću ga zagrliti?
“Zaboravi.”,samo mu to govorim I zaobilazim ga.Stajem iza auta I guram kofer u prtljažnik.Zatvaram ga I pogledam Idiota.Sviđa mi se ovaj nadimak za njega.
“Neko nam nije dobre volje.”,progunđa I nasmija se.Roxana,samo se smiri…
“Samo šuti I da idemo.”,odgovaram mu I ulazim na suvozačevo sjedalo.Pogledom ga pratim dok ide na svoju stranu.Sjeda u auto I pogleda me.
“Imam malo iznenađenje za tebe kad budemo došli do odredišta.”,govori I pali auto.
“Ne volim iznenađenja.”,hladno I oštro odgovorim.
Dario kreće I vozimo se u tišini.Cijelo vrijeme sam gledala kroz prozor.Izvadim mobitel iz đepa I gledam svoju pozadinu.Harry.Odjednom mi mobitel više nije u rukama.Namrštim se I pogledam Idiota.
