Chapter 6
Upravo gledam svoj odraz u ogledalu.Nosim uske crne hlače,široku žutu majicu sa velikim 'OMG' natpisom i šiltericu.Majica mi je jedva pokrivala trbuh.Na noge sam obukla svoje jedine starke.Crne kožne.Sophie mi je pomogla da si nađem malo drugačiju kombinaciju od uobičajne.
Sjela sam za stol za šminkanje i ona me je počela šminkati.Stavila mi je svijetlo sjajilo za usne,maskaru i crni tuš za oči.Bila sam ako zadovoljna.
„Hvala,Soph.“,rekla sam i zagrlila je.Uzvratila je i nasmiješila se meni u vrat.Odmakle smo se.
„Šta je smiješno?“,upitala sam je sada i ja noseći osmijeh na licu.
„Ništa.Samo drago mi je da ti se dopadam.“,rekla je sa nekom tugom u glasu.“Šta je bilo?“,upitala sam je stavljajući ruku na njeno rame,i približavajući joj se.
„Mnogi me ne vole.Mislim na fanove.Misle da sam sa njim samo zbog novca i slave,ali stvarno nije tako...“,odgovorila je puštajući jednu toplu suzu da joj klizne niz obraz.
„Šššš.“,rekla sam još i zagrlila je.“Vidjela sam kako se gledate.Znam da nije tako.Iako te znam samo par minuta,mogla sam vidjeti pravu tebe.“Tješila sam je.Vidjela sam da je povrijeđena.
„Može jedno pitanje bez uvrede?“,upitala me,odmakinjući se od mene.
„Naravno!“
„Koliko imaš godina?“,upitala je,a ja sam se nasmijala.“16.Za mjesec dana 17.“,odgovorila sam.
Ona me gledala sa širom otvorenim očima.“Imaš 16 godina?“
„Da.Nešto čudno?“,upitala sam sa sumljom i zbunjenosti u glasu.
„Djeluješ jako starije.Glas ti je mnogo stariji i izgledaš jako zrelo.“,rekla je.
Nasmijala sam se.Pa i mogla sam se složiti sa njom.Koliko šesnaestogodišnjakinja svakodnevno vozi motor?Koliko njih stalno nose hlače ili kratke hlačice,a ne haljinice i suknjice?Koliko njih se samo druži sa momcima,a da ni sa jednim nije nikada ušla u vezu?Koliko njih ima priliku biti jedina cura u noćnom klubu i koliko njih je ludo za brzom vožnjom i opasnim trkama?
„Znam.“,kratko sam odgovorila i namignula joj,na što se ona nasmijala.
Obrisala sam joj mokar trag suze i izašle smo iz sobe.U dnevnom su sjedili dečki.Čim nas je Liam ugledao potrčao je Sophie u zagrljaj.“Jesi to ti plakala?“,upitao je zabrinuto.Moglo se primjetiti da je plakala.Imala je malo crvene oči i crven vrh nosa.
„Nisam,ljubavi.“,odgovorila je i odmakla se od njega.
Ja sam ih svo vrijeme posmatrala i divila im se.Tolika ljubav...Joj,gubim svoje osobine buntovne i zločeste djevojke.Odmah sam se vratila sebi staroj Roxani.
Došla sam do Harryja,koji je sjedio na kožnoj fotelji,i sjela mu u krilo.Malo se iznenadio,ali je onda ipak stavio svoju ruku oko moga struka i zločesto se nasmijao.Obgrlila sam ga desnom rukom oko vrata i šapnula mu na uho:“Ti i ja nikada nećemo biti skupa.“
Čudno me pogledao.Ja sam mu samo namignula i ustala.Njegov osmijeh se nije skidao sa lica unatoč mojoj rečenici.Nadala sam se da hoće....Ustao je i snažno me uhvatio za ruku.Povukao me prema sebi i šapnuo:“Zašto si u to tako sigurna?“
Odgurnula sam ga.“Zato.“,rekla sam naglas i nasmijala se.
„Jesmo li nešto propustili možda?“,upitao nas je Louis sa upitno uzdignutim obrvama.Zaboravila sam da su i oni u sobi.
Harry je zaustio da nešto kaže,ali sam ga prekinula„Ne.Apsolutno ništa.“
Louis je kimnuo glavom,ali sam mogla primjetiti da nije baš zadovoljan mojim odgovorom.Vratila sam pogled na Harryja koji me pogledom odmjeravao od glave do pete.
