Nova ja

Part 4.

"Zasto ti njega uvek branis? U cemu je stvar?" Pitala me je je ljutitim tonom. Pogledala sam je upitnim pogledom. Nisam razumela o cemu se radi, sta sam lose uradila? "Mila sta ti je? Sta sam sad urdila? Stvarno te ne razumem. Sta ti se dogadja?"  Samo me je pogledala i okrenula se.
Sedele smo cutke u sobi. Ona je sredjivala svoj ormar i primecivalo se da je ljuta. Tisinu je prekinuo zvuk mog mobilnog. "Halo mama. Da znam, evo krecem."  Na sta se ona okrenula ka meni. Posla sam ka vratima. "Izvini  ne znam sta mi je danas. Svasta nesto mi se desava u poslednje vreme. I jos uvek ne znam kako da ti kazem..." Zastala je, shvatila je da je rekla previse. Okrenula sam se i pogledala je. "Tebi se uvek desava nesto. I uvek ja ispastam kad pokusam da te oraspolozim. Ne znam kakav problem imas sa Rivom, a tek sa mnom, ne razumem sta sam lose uradila. I sta ne znas kako da mi kazes?  Uvek tako stanes na pola recenice. Zavrsi bar jednom nesto kako treba!" Uzviknula sam se i otisla. Cula sam da je nesto povikala za mnom ali nisam razumela. Nije me ni bilo briga. Ne moze uvek na meni da se istresa, kao da se samo njoj nesto desava! Uf kako me nervira! Uvek sam joj cutala i suzdrzavala se da ne kazem nesto lose da joj ne bi bilo jos gore. Ali ne, ona mora uvek da bude u centru paznje, kao da se njoj samo desava a ja sam samo nemi posmatrac koji mora sve da trpi. E pa ne moze tako vise!
Nisam ni primetila, vec sam bila kuci. Usla sam unutra, u kuhinji me je cekala mama. Bila je lepo raspolozena, sto mi se svidelo. " Draga sta ti je?" Upitala me je neznim glasom kakvim bi svi zaboravili na svoje probleme. "Ma nista, posvadjala sam se sa Milom.". -"Opet se uobrazila, zar ne? Ma pusti je procice je to, znas da je dobra."-"Znam, znam, ali ona misli kao da se sako njoj nes dogadja! Ma bas me briga. Izvini sto nisam dosla pre." Rekla sam, na sta se ona nasmesila, i zaglila me je , kao i ja nju.
Rucale smo. Ceo dan smo bile zajedno. Pricale o kom rodjendanu. Popodne su stigle moja i mamina haljina. Odusevila sam se mojom. Prelepa jee! Probala sam je. Stojala mi je predivno. Jedva sam cekala rodjendan. Mamina haljina je bila crna, duga i ne prevuse uska, ali i ne previse siroka. Lepo je isla uz moju. Jos da mi je tata tu. Ah, Ana nemoj opet o tome, rastuzices mamu. Mislim da je mama primetila o cemu sam razmisljala, nasmejala se nezno i rekla "Znam da ti nedostaje. I meni nedostaje. Ali znas i sama da je on uvek tu sa nama." Rekla je i stavila ruku na srce. Oci su mi se napunile suzama, jako sam je zagrlila, kao i ona mene. Posle vecere smo sele da gledamo film, sto nismo dugo cinile zajedno. Prijalo mi je.
Samo sto je poceo film stigla mi je poruka od Mile. Htela sam da je ignorisem ali me je veoma zanimalo. Pisalo je : "Dodji do naseg parkica,  treba  da pricamo."  Nisam zelela da idem, da ostavim mamu samu, ali me je veoma zanimalo sta ima da mi kaze "Mama je l' neces da se ljutis ako izadjem  na kratko?"-"Naravno da ne  idi slobodno." Rekla je dok se prozevala. Uzela sam jaknu i patike. Pre nego sto sam izasla bacila sam jos jedan pogled ka njoj. Vec je zaspala. Drago mi je sto je napokon usprla da zaboravi tatu makar na jedan dan a da je svaka sitnica  ne podseca na njega.
Uzela sam kljuc i izasla. Dok sam isla ka parku u glavi mi se vrzmalo hiljadu pitanja. Sta sada ima da mi kaze posle svega? Sta je to toliko bitno sto mora da mi kaze u pola dvanaest? Verovatno ce samo da mi opet prica kako ne smem tako da se ponasam, da sam previse detinjsta. Uh kako me nervira.
Stigla sam do parka. Videla sam jednu figuru na deset metara od mene. Odmah san je proznala, bila je to Mila. Posla sam ka njoj. Imala sam cudan osecaj da ovaj raazgovor lose proci!
I bila sam u pravu.